Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О сваком ђаку сам срочио по један дистих. Стихови су лепо примљени, осим код мајке мале Лоре. За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Стој! Стој! Ено га опет! — Шта, зар ни сад не ваља? — зачуди се пјесник. — А баш сам лијепо срочио оно за чакшире. — Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир. — Зар су теби порезници ...
Стој! Ено га опет! — Шта, зар ни сад не ваља? — зачуди се пјесник. — А баш сам лијепо срочио оно за чакшире. — Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир. — Зар су теби порезници ...Ама, то су државни службеници, куго кокошија.
сеоско спадало и није га, мајци, било туче, крађе или каква другог „шаљива“ догађаја а да он о њему није пјесму срочио. Тужили су га, пријетили му, било је и дегенека, али све узалуд, Ђуро је тјерао своје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Сад номофилакс зину да говори. Он је свој говор којим је требало да Хипократа уведе у звање експерта унапред срочио, научио напамет и успут се још једном преслишао, али му је сада све то излапело из главе, није знао ни како да почне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
један од три нечовечна поступка, супротна хришћанском моралу и без иједне једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где — како је Вук у Српском рјечнику записао — „зову и најмањег трговчића