Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се! — одговорише они сложно, и онда се изви један глас: Јесам ли ти, јелане, говорио, дивна вита јело...
— и стари претећи диже штап, док му је ветар лелујао седе власи. — Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили!