Не постоји пример употребе речи staracko
Црњански, Милош - Сеобе 1
Меланхолијом која се беше претворила у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, враћао се из рата.
Милићевић, Вук - Беспуће
А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Покушао је да нешто каже, али му се кроз стегнуто грло проби само некакво кашљиво старачко гргутање. — Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би док буде готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код не у собу и постави софру, не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у сноп, на тијем златнијем снопом њежно помилова старачко лице. Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан.
Ћипико, Иво - Приповетке
У нади, што их већ не оставља, дочекују оца. Кад му назријеше у тмици старачко лице, зачас заборављају своју невољу: гледају један у другога, а не могу да нађу ријечи да изразе своје осјећаје.
Она сједи на камену до барила и на редове сипа со. Гологлава је, а сиједе дуге косе неуредно су јој оивичиле старачко лице. Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
247 На крају романа: „Меланхолијом која се беше претворила у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, враћао се из рата.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако ти сина смакне јединог Да ћеш од црне глади свиснути. Или накриви раме старачко, Под паз’о узми штаку дебелу, Па кажи: „Ето, хрома сам, стара, Немој ми ломит моћну потпору!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сузе су му текле и кад је знао и кад није. Још те ноћи је спавао у својој кући, а сутрадан пређе у старачко благодејање. Метнули су га тобоже у бољу класу, јер ће плаћати.