Јакшић, Ђура - ПРОЗА
док му се и судија није приближио и, зачуђено погледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: — Шта стојиш, синко? Ево те твоји избавиоци чекају! Ти си слободан! Он тешко уздахну: — Слободан!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Уздисаше и мучаше се да се извуче. Онда жабе почну му се ругати, говорећи: „Видиш да си рђа! А да стојиш овде всегда као ми, што би онда чинио?” „Мучите будале“, — одговори магарац.
„Што ме тако гледаш?” „Ко те не би гледао” — одговори славуј — „какав си леп и красан! А зашто ти овде толико задуго стојиш и мене гледаш?” „Како не би'стајао,“ — ошвешта паун — „и како те не би' гледао кад тако слатко појеш?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нема тога пред чиме ће устукнути човек обувен у тако моћне чизме! Ти на тим дебелим ђоновима стојиш као кула на темељима! Не само блато, макадам и снег: те велелепне чизме газе све!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко га је гледао страшним погледом. Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш. Такав је био поглед Станков. Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И цела исткана из сунчаних нити, Као крупно једро стојиш, недогледна. Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа?
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
ИИ Ти који ни по чем ниси нама сличан, Ни својим образом, ни мишљу, ни делом, Који у покрету стојиш непомичан, И страшан и мрачан под сунчаним велом!
ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили! Над свом игром духа сама стојиш смело! Стварнија од саме стварности; у сили Своје негације, биће и начело.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене. А ко не послуша — „убио га бог!” Еј, бре, јесте ли чуле? Боже мој! Баш је човек неки пут гори од живинчета.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида, која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула. — Па ви сте ми казали да отворим мало пенџер!
Па што га ниси одма’ затворила? — Па чекала сам да ми ви опет кажете. — Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!! О, дете, дете! ’Ајд’ затвори...доста је...накупиће се комарци опет... — ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Зар ти Христићу? Па ти си пример био, болан. Је си ли ти то заиста ту што стојиш преда мном? Ја не верујем. — Онда је друго било. — Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто.
ја се гадим. Увек, у сред борбе, мислим само на тебе. И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од
Теодосије - ЖИТИЈА
Изуј обућу са ногу својих, јер место на коме стојиш земља је света“. Зато, дакле, и до сада јереј са босим ногама свету и божаствену службу на светом месту том свршава.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство. Шта је кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала? Цео свет има да ти скине капу, а ником ни на памет да не падне кривоклетство.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Како си? Јеси ли се обикао у манастиру? — Хвала богу, здрав сам и добро ми је. — А што стојиш? Ходи на једну кафицу, знаш, на моју кафицу? Није било друге. Јанко уђе и сједе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
је, бреже, рђав глас, На теби нема никакви крас, И осим што зелени стром На гробни дигди сени** дом, Ти сасвим стојиш овде наг — И опета си мени драг.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
тако читав живот, несигуран и заљуљан, текао и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном мјесту и да је све у твојим рукама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага! Седлајте коње, седлајте сваки, идите паши, идите таки, поручите му да се не спрема, да код нас буле
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А што ће рећи да ти не приступаш к мени, него одаље стојиш? — Право ти рећи, чудновато ми се чини видјети хаџију су четири ноге, а реп и зубове као у вука.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ти сада стојиш код туђина, И ти љубиш туђу руку, коно, И ти мећеш туђ прстен на руку. 53. Сви рецимо: у име Бога!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање... Благоје, чујеш ти мене? СИМКА: Стоји ко одузет! ГИНА: Благоје!
ТОМАНИЈА: Не вреди да зовеш, обезнанила се! ДАРА: Лупај је мало по образима, слободно! Јаче! (Благоју) Шта стојиш, сметењаче? Имаш ли коцку шећера у кући? БЛАГОЈЕ: Шећера? СИМКА: Долази себи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!... Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики: — А мори, што гледаш, шта стојиш ту? Што отуда (споља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?... — О, о...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Е Божија воља!“ рече с уздахом домаћица, „ма сједи брајо, што стојиш!“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Видиш ли ову карту? А ову линију? А ову тачку на врху линије? Е, та тачка, то је то где сад стојиш! Ту нас је довело! Ту нам је сада положај! Треба чекати, и отворити четворе очи и уши!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава. Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран
Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!
Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко. Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
!“ „Види!“ скочила је и наднела се над њега. Њено дрхтање цепало је његово мирно дисање. Очи су му биле празне. „Што стојиш? Мрак је! Пласти!“ Одједном се сва снага, с последњим речима, просу из ње. Плакало јој се.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Меденица, и на публику се околну стао љутити што га жешће и свесрдније не помаже: „Шта је, вели, шта је, народе, што стојиш? Шта трепћеш, шта ћутиш, Србине тужни? Зар не знаш твоју дужност српску и београдску?
Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са ватром стојиш?“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа:
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ нађ’ ми друге која нам груди На шири, дубљи уздисај буди. Нека их, нек’ ти налазе мана! Ти стојиш јача од свих романа, Јер ко би данас с романа плакô? — С тобом у руци и то је лако.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују. Иди, кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неутегнута. ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани, куцнô је час! На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Нек’ уха чуло прстом заптије!... ЈЕЛИСАВЕТА: Неваспитани — Кô разбојници — мрка изгледа; Шта је, што стојиш? Хе!... ВУЈО: Воља л’ ти је, баш бих и сјести могâ. — ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази!
— И јастребу бих тако тепала — Извед’ ми душе мила гласника! Што стојиш?... Иди!... ВУЈО: Могу ист’ — и ’нако ти бо’зна бешједе не жнавам; кâ и да не збориш српску, не шће ми годит памети.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла. Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Слузи): Иди! Шта стојиш? Иди, нађи га, доведи, да се не изгуби или се где не ували у блато. СЛУГА (одлази). ТАШАНА (узима метлу, ђубровник
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену Пркосиш и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под тобом Корачаш
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува... (Трза се, Арси): А што ти стојиш? Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к земљи погрбљена, а данаске си се пак с божија слова исправила, те управо стојиш к небу гледећи! Просим те, поником не почини опет доле преклонито ка венуто сушено цвеће с крвоточењем од себе!
И почетак и дочетак плачљив му је. Добро се освести сад где си: међу рајом и паклом, на среди стојиш! ... Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме!
Пре од себе протера! О КЊИГАМА И НАУЦИ Може и то који говорити да не зна што се чати у цркви. Зановеташ собом а не стојиш мирно слушати с разумом, а да како би се могао о ком чатању довити што је?...
су подалеко од разбоја; толико их не сустижу бојне стреле да су рањави, а ти брате удиљ си на рату и на бранику стојиш; често се и раниш, више ти и лека привијати ваља.
Рођак си земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета,