Употреба речи столичицу у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота! Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и седнем до ње.

поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. „Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Треба мало да седнем... да разговарамо. — Па, добро, седи! Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. — Је ли, попо? Ти познајеш попу из Белотића? — Познајем. — А Стојана Чупића?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди! зове те — рече Станоји, а он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станоја уђе, а врата за њим осташе отворена. — Станојо!

— Ето дођох. — Ако. Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида. Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (гледи га): Скоте, шта ћеш ти са мном? СРЕТА: Милостива госпођа, ја молим да узмете ону столичицу, пак да навиксујете господину чизме, зашто ја морам друге да почнем. СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Архимедес примаче једну столичицу том столу за цртање и нацрта у његовом песку једну дуж, па је преполови. „Ово нека буде једна хоризонтална полуга,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

он, чисто и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу, старачки се спусти на њу, и дубоко, тужно дахну. Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Затворићеш и кафу, и шећер, и све што је моје. Не дам више ни богу Саваоту... Разумеш ли? Онда је узео столичицу, сео по страни и узео француску граматику.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности