Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1894. изишла је у Новом Саду, из Стражилова одштампана, приповетка у стиху Реалиста. 1896, у Београду, штампао је нову збирку песама Из брачнога живота.
Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од 1895) наместо Јавора и Стражилова наставља традицију војвођанских књижевних часописа; Сргј у Дубровнику, од 1902.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У том погледу његов изразито мелодични стих из „Стражилова“ остаје без премца у српском песништву. Растко Петровић је, опет, непосредније полазио од искуства француске поезије:
оне моменте у поезији Светислава Мандића који су били очити рецидиви лирике Милоша Црњанског, нарочито његовога „Стражилова“.
Моја је анализа ишла корњачиним ходом, а почео сам од посматрања необичне сличности у синтакси, ритму и општем склопу „Стражилова“ и Сеоба.
Снага којом нас плене стих и строфа „Стражилова“ долази, између осталог, од подразумеване метричке подлоге која је динамизована у одступањима и варирањима у већем
налазимо и у Вашим анализама појединачних остварења, рецимо Настасијевићеве „Фруле“, појединих Попиних песама или „Стражилова“ Милоша Црњанског? Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уопште у српској књижевности, крунисана управо Сеобама, које је песник Милан Дединац назвао „поемом у прози”, наспрам Стражилова, које је „поема у стиху”.
голим оком види кад се ранијим примерима из прозе придруже и с њима се упореде две реченице из тридесет осме строфе Стражилова: (1) „И, / место сребрних пруга, / забрежја и река, / сусрећем, / као у сну, / уморне мисли, / своје”; (2) „А, / над
Наводимо већ помињану прву строфу Стражилова, с ехо-римом на завршетку: Лутам, / још, / витак, / са сребрним луком, расцветане трешње, / из заседа, /
Одатле потиче једнолично али и ритмотворно сегментовање које налазимо у стиху Стражилова, на пример ово: „играћу, / до смрти, / скоком, / сретних, / пијаних, / бића”.
Због тога неки проучаваоци стоје помало збуњени пред стихом Стражилова: чини се да у исти мах и јесте и није слободни стих.
354 И песник Стражилова такође, усред апенинског пејзажа, слути своју смрт: привиђа му се „мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког
Осим тога, кратко поређење поеме и романа упућује још на једну особину општије природе: да, наиме, песник Стражилова већ држи у руци основне конце за ону будућу мрежу симболичких слика која ће се у Сеобама широко разастрти.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Причух друго нешто Кроз таласке сновâ, Причух како грање шушти Наврх Стражилова. Да ли?... можда... јесте... На вилински крили Амо хрли... ту је Наш покојник мили.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Треба само упоредити песму Никанора Грујића Постанак Стражилова из год. 1842. са Бранковом поезијом па сагледати јаз који дели ова два песника и све оно што су њих двојица — и не
Поводом штампања Суботићеве Песме у првом издању ове Антологије Коста Петровић је у чланку Опис Стражилова из 1836. године (Зборник МС за књижевност и језик ИИ, 1954, 196—7), по подацима из матрикула старе карловачке
” Из тога би излазило да је култ Стражилова у Карловцима почео баш некако у доба Бранкова доласка онамо. — У вези са Суботићевим песмама уопште већ је Седмица