Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.
) Један дан изађоше Турци у поље под баир. Ја појашем стричева хата (што је Гушанцу дао сто дуката, али је добар био), те се вас дан тукосмо и прегонисмо, док хату удари крв на уста
Црњански, Милош - Сеобе 1
на Дунав, где су сазнали да ће зимовати у Горњој Фалачкој, и где дочуше да су поумирали многи од кумова, ујака, стричева, и у другој војсци, у Чешкој, у логорима кнеза Атанасија Рашковича, полковника варадинског.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се дедови, прадедови, баке, прабаке, стричеви, ујне, ујаци, браћа од стричева, тетака и ујни, кумови се траже, шураци, шурњаје, девери, пашенози, пунци, таште и свекрве, суседи; послужитељи који
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И најобичније радње — дедини одласци у воденицу, или стричева борба против јазаваца — добијају у оваквом виђењу и представљању тајанствена значења.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око избора и тражења најменика у нашој кући бактали су се дјед и стриц Ниџо, само је из године у годину стричева улога била све видљивија, јер је дјед уочљиво старио и повлачио се ближе кући.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Живот крџалија. При улазу у Иланчу дочекује ме, као хумка, стричева црепана, али утонула у земљу, у блато, угашена. У огромним пећима не гори више, као за време мог детињства, ватра
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А он опет отишао на та своја путовања и лутања. Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу. А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Познамо се и поцелујемо. Кћи стричева, коју сам при сиси оставио, она сад домаћица и с[а] сином великачким. Питам за једнога комшију, чичу Мијаила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и
Ту је коњушар и кувар, али има више врата. Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића... Стриц је умро, бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXВ...
Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша. Сјети се себе у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А многи од оних забринутих стричева уплатили су тек онај минимални улог који им даје могућност да сједе за столом и да се из прикрајка сладе емоцијама а
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
пригрљавао утолико уколико му је расла мржња на оне, нешто раније истурчене, који му кућу разорише, и тисућна стричева стада прегнаше преко Коритника. Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина. Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Од Ливна сам. Десет годишта да пољану нијесам видио, Ни гору око Гламоча. И тамо сам чувао овце стричева. ”Земља је ко земља, И у овој ође има воде и снијега, и кртола, па доста, А јање које чувам, дижући га до овце, Колу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Не могу очима да је видим. Луња је била тиха ћутљива десетогодишња дјевојчица, великих мирних очију, Стричева прва комшиница.
Испод карте Босне и Херцеговине чуло се шумно стругање и читава територија одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу, шишти притајен вулкан и спрема се да Босну баци у ваздух.
Неко ми изгризао шешир. Заиста, пола обода Стричева шешира било је откинуто и некуд ишчезло. — Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив.
куса крова стидила би се најцрња циганска ковачница, а камоли не би једна оваква кићена хајдучка глава као што је била Стричева. — Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози.
Кад не дају теби, нећу ни ја ићи. Како је Стричева кућа била близу његове, Николица је брзо запазио да се сви ђаци, бјегунци од школе, често састају са Стрицем и нешто
Држи сваки свога! Шаролика војска очева, матера, тетака, стрина, стричева, дједова и разних других рођака јурну с тутњем, дреком и виком витлајући сваки својим опужјем. — Јуриииш! Јур...
Испребијаће нас Паприка ко мачке. Око заробљеника је ишла строга и неумољива пратња од очева, стричева, тетака, стрина, баба и дједова наоружана свим и свачим, почевши од љестава дједа Алексе па до куке за чупање сијена
Још је врућ. Некакав мрав, милећи кроз траву, био је стигао до сама Стричева носа и почео да га шкакља по ноздрви. Дјечак је неко вријеме јуначки подносио и ту напаст и трудио се да не дише, али
Овако ми је сасвим добро. Луња се на то само трже, пажљивије загледа дјечака на свом крилу, па брзо скочи тако да Стричева глава бубну у траву као нека бундева. — Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу.
Ракијска боца шетала је од пољара до Стричева дједа и натраг, све док се, испражњена, није коначно смирила између двојице накићених старина.