Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја опет у Голубинце — и одем у Нови Сад да обиђем стричеву децу, као брат-Јеврема, његову мајку и проче. Док се ја у Новом Саду бави̓, ал̓ и они сви се из Голубинаца у Варадин
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А све се бојим, има неко доба, да му ни она у крај стати неће. Зна се, циља то дјед на стричеву намјеру да сели из Босне у Банат, на добровољачку земљу. Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући. Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали. Радио је, цепао дрва, клао, копао гробове, и све што год би му се наредило.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стриц умрије таман кад је требало, те млади Пшенел, примивши оставштину стричеву (не бјеше премасна) стаде зврљати по Јевропи, па кад све потроши, ступи у француску војску, као часник.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... — Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез.
Дотле би Бакоња уредио и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.
Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот. Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.
— Јево пуно наши! — рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.
Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази. Ајде, Брне! Ајде, Пјевалица с нама на ракију. Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару...
Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса. Брне рече стењући: — Ти си јопет пушија несритниче!
Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу. — Ајој, закла ме! — препаде се дјечачина, па се успуза сасвим у крошњу дрвета и уклијешти се у гране.
Грађевина од јака коља и витка прућа брзо је расла увис. Кад су зидови од плетера достигли Стричеву висину, Лазар Мачак нареди: — Сад постављамо кров. Напријед, момци!
Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку репу.
— Подај Мачку да ти је поправи и окује жутим лимом — посавјетова га Јованче. Мачак објеручке прихвати Стричеву поруџбину, јер се већ и одраније петљао са сеоским старчинама и њиховим лулетинама од глине, дрвета, морске пјене,
Једном, док су из тамног вечерњег неба пролијетале крупне кишне капље, Марица увуче своју плаву главицу под Стричеву руку и загргута: — Сакриј ме од кишице. — Гле, ђаво је однио, како је умиљата!