Употреба речи сунчану у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И једна мисао, као рана, опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима

Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред његовим курјачким очима, и да ће бити згажен под ногом која је као нога

Црњански, Милош - Сеобе 2

Росија се била, за те несретнике, претворила – како неко рече – у Италију, плаву, сунчану, топлу. У њихову фатаморгану.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На пространој пољани разгоријева се и бучи народно весеље. Наваљао свијет јела и пића, притисле софре сунчану ледину. Ту и тамо већ прасне пиштољ или зарешета аутомат. „Карабине, мој милени друже . . .

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Животиње што живе на дубинама мањим од 200 метара још могу да виде слабу и непотпуну сунчану светлост, лишену црвених, оранжастих и једнога дела жутих зракова.

За сунчану светлост сматрало се као утврђено да она не продире у морску воду дубље од 200 метара. Међутим, крајем осамнаестог и

Малочас сте могли назирати сунчану светлост а сад су густи облаци замрачили сунце и ево крупних капљица плаховите кише што почиње падати на морску

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дан је био ведар, сунце је гријало, као што само у нашем убавом Приморју у то годишње доба гријати може. Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех платненијех труба и другог еспапа из дућана.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И једна мисао, као рана, опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

гњијев заустави од вјечнога оног несретњика и злијех му у зло помотњиках те су на праг дошли погибије: атом уђе у сунчану зраку, толи неће у немирну душу; дако дођу к себи изгубници.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у врела љетна поподнева, враћајући се с купања, пролазио кривудавим каменим уличицама рибарског предграђа да избјегнем сунчану жегу, на истршалим лопатицама осјећао сам, као двије концентриране жиже лећâ, црне очи пучанки, морнарских удовица и

XИВ По сунчану дану, смрт се дјетету привиђа као немогућност, као чисти бесмисао. Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да

Дивим се религијама Истока, које су успјеле да човјеку дочарају свијетлу, сунчану смрт, да му усаде представу бескрајног јáса за гробом.

И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живота, његова срчика, његова језгра, сад

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

млеко Ја спавах тако чврсто крај река њених у Гори И са дубоким дахом пренуо бих се; тад далеко Угледао бих страшну сунчану куглу да гори58 Мајка човека-вука која и јесте и није вучица, код које налазимо јасне трагове божанског и за коју се

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У њој извесни научник из северне земље, где су сенке дуге, долази у јужну, сунчану земљу, где му се сенка прво смањује, па онда и губи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Развиј, дични попуљче, красоту и рајску милину, Проспи небесни мирис, излиј сунчану светлост! Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла.

Ћипико, Иво - Пауци

Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ни за Сатурн не можемо још казати са каквим успехом он врши ту своју сунчану дужност. О томе нам не говори ни његова орденска пантљика коју носи поносито преко својих груди, јер ни у васиони, као

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

млеко Ја спавах тако чврсто крај река њених у гори И са дубоким дахом пренуо бих се; тад далеко Угледао бих страшну сунчану куглу да гори.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се! Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој! Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности