Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе! Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове! Ал' неста среће лепе, суначац оде мој, сад гуја моја зебе у ноћи студеној. Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину.