Не постоји пример употребе речи susice
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јована Бигорског, Старог Села код Сушице, Главиног Села недалеко од Лазаропоља и Лопушника изнад Тресонче. Изнад Главиног Села и Лопушника неки су се населили
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дише пшеничник, мек као сунђер. Младицу купа рибар калуђер. Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен, капетан се разболео од сушице. Путовао је по Европи и тражио лека. Најзад је стигао у Оран: лекари су тврдили да ће у Алжиру оздравити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(Сећају се, ваљда, читаоци да је он за њу увелико већ имао предиспозицију.) И тако због те сушице, једнога летњег дана, и то баш пред свршетак последњег рата, пронађе некаква комисија, звана суперревизиона, да се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде лијек од усамљености.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од малог зеленог лубенчета, нарочито међудневичког, даје се да једе ономе који пати од сушице и врућице (СЕЗ, 7, 110; 13, 1909, 380). Нарочито се употребљује као лек лубенче убрано у Међудневице (СЕЗ, 13, 437).
У Луіћевој Лјекагуші лек од сушице (теј, ЗНЖОЈС, 14, 66). ЗАНОВЕТ Геіѕѕклее (цyтіѕуѕ цапітатуѕ). Зановет. Може бити апотропајон.
ЛИНЦУРА Ензіан (гентіана лутеа). Линцура. Употребљује се као лек од грознице (СЕЗ, 13, 340; 48, 511; 532), и сушице (ГЗМ, 6, 802; СЕЗ 48, 512), главобоље (иб., 511; 532), трбобоље (иб.). Њен корен обично се потапа у ракију.
Нарочито је добар за лек л. цвет убран у Међудневице (СЕЗ, 13, 437). Болесник од сушице треба да иде четрдесет дана ујутру под л., па ће оздравити (ГЗМ, 6, 372). ЛОВОР Лорбеер (лауруѕ нобіліѕ).
террам нон адтінгат, цондіта туѕѕім емендат« ‹= »ако, пошто се ископа, не дотакне земљу, са зачином лечи кајшаљ«›); сушице (ГЗМ, 1892, 157); пробади (Караџић, 3, 1901, 224; СЕЗ, 13, 352); болести стомака (ЖСС, 287; ГЗМ, 20, 1908, 347);
Код болести стомака, или материце, треба наште срце појести три врха п. (ЗНЖОЈС, 18, 191). Ко хоће да се излечи од сушице, нека одгризе »врх п. на расту«: ако се потом п. осуши, болесник ће оздравити (ЗНЖОЈС, 19, 206).
). Теј од корена се пије против пробади (иб., 305), а од лишћа противу кашља и сушице (ГЗМ, 4, 159; против кашља још стари: цф. грч. назив βήχιον од βήσσω кашљати), такође и када се хоће абортус (иб.).
Ражан хлеб, са смолом, треба да једе болесник од сушице (ЗНЖОЈС, 11, 269). РАЗГОН Ехренпреіѕ (вероніца). Разгон. Лек од главобоље (привија се с пеленом, ЖСС, 314).
сок (ібідем). Теј од р. је лек од грудних болести, сушице, грознице (ГЗМ, 4, 160; ЗНЖОЈС, 14, 62. Код грознице га треба узимати за време мене месеца). Р.
Р. је лек од великог кашља (са жутим шећером, СЕЗ, 13, 344); од водене болести (сок од р., иб. 376); сушице и грудних болести (сок, ЗНЖОЈС, 14, 65; 11, 269); од жутице (сок од р.
жила, исто тако као и плод т., лек је од срдобоље (ЗНЖОЈС, 9, 52; 14, 78); теј од семенака лек је од кашља и сушице (ГЗМ, 6, 801). Тејом од т. коре ваља оплакнути уста живинчету, противу шапа (СЕЗ, 13, 429).
Употребљује се при бајању против русе (красте, Караџић, 1, 1899, 245). Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802). Скуваним врућим т.