Не постоји пример употребе речи svasta
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?“ Стана се смешила као обично.
А што је умела чарапе шарати, тако укусно није могла ниједна сељанка!... Зато су је и оговарале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати... Снâ.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Простак и дете од свашта се препадају, и малодушан човек у всегдашњем живи страху као зец. Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да
Врло је зао обичај плашити децу измалена, тако да потом у довољном возрасту боје се свашта и уклањају се од страних људи.
Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи?
и пропадају: но откад су се људи согласили да се за ова два метала навластито свашто промењује, од тада ко њих има, свашта може имати, тојест што се купује и продаје.
А кад је тако било у његово време, кад је тобож више светиње било, шта се је дакле после њега догађало? Свашта и свакојако, како су наумили да се покажу мудрији и од самога Христа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
вам да се смејете, али ипак од збиље вам препоручујем, да све оно што народ почитује за светињу и ви да почитујете. Свашта можете поправљати, али само у свештене ствари нигда не дирајте.
и имена, но само што нам је говорено, у памети смо носили, и као купци свуда се показивали; а сад сам већ одонда досад свашта претрпљавајући поборавио, и мало ћете имена записати̓ наћи, и то нека из политике незаписата, а нека и из заборављења,
мира слаба надежда, почнемо се разговарати о Русији, премда нам аустријски цар кроз прсте гледи а лиферанти за новце свашта додају. Ја сам онај писмени одговор сачувао, и кад смо, 1805.
Замолимо г. Ђорђа; одобри; преместимо се у Боговађу, где свашта на колима доћи може. (А не као у Вољавчи: човек на леђи донесе по 40 ока брашна, и то кукурузна, јошт да га има доста).
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што се тиче на прилику — смејао сам му се шта чини с њима;... А што му иде свашта од руке — чудо је! Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу?
— Био сам се поплашио. Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао. — Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку?
Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!... Кмет је ћутао. — Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.
— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. — Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.
беше ташта; Плод мога порока, крволочно јетка; Плод мисли, и ти си била без свршетка; Плод мојих сујета, подлија од свашта.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам — рече створење. — Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то
— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију. — Слатка! И моја Јуца тако исто. Зна вам та свашта. Али кажем вам, слатка, само једаред да види како се нешто готови, одмах ти она, рâно моја, трчи кући па проба.
видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна, и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта. И оно чега се писац бојао у прошлој Глави, у овој се и догодило.
Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме? Не чекам ништа — плану сад и поп Ћира — или боље рећи, чекам свашта. И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!« хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! (»То видим!« вели она).
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ви се само шалите! — Ја се не шалим, нег’ што мислим то и говорим. Па какве сте оштре памети! На свашта знате брзо да одговорите.
— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити. — Па, видите, још штогод да вам кажем. Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, и покрај
Како се по вароши свашта говори о њој и Марку, како мрзи родбину. Марко Алку не слуша, него јој вели да му у кућевни мир не задире, и најбоље
Вас женира да подигнете процес за ме против Алке. Знам зашто, ал’ то баш није лепо. О вама и Алки свет свашта приповеда, па због ње и о мени, а ја ништа нисам крива.
акцију против Мице због повреде поштења, јер је имала сведоке и Алка, који су ГОТОВИ сведочити да је и Мица на њу свашта говорила и потварала што није истина. Ту се читава поворка повукла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А могле су видети свашта. Веслачи, на њиховој скели, били су већ спустили весла у воду, кад неко упита Исаковича, шта ће он ту, ко је, и куда
Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет му је брбљала свашта, као и дан пре. А Павле је, у себи, признавао да му смех те младе девојке све више годи.
По собама, код госпоже Хумл, свашта се дешавало. Ујутру, на диванима, она је често налазила по неку своју пријатељицу, заспалу, разголићену, пијану.
И нада! Свет љубавника – љубавници у загрљају – тако су чудновати, да се у том свету, баш за време загрљаја, свашта може догодити. Све је у том свету без везе са стварношћу, са разборитошћу, са целисходношћу, са оним што је очигледно.
Исакович поче онда да виче да је она безобразна девојчура, која брбља свашта и не поштује свог оца, али да мора ићи, и да је срамота да седи у соби једног официра и удовца.
Удаће је ускоро, кажу, иако је млада, али ако је виде код њега у посети, свет ће свашта да брбља. Осрамотиће свог оца, чувеног официра, и матер. Њена мати је од свих поштована.
Госпожа Кумрија је причала Павлу, како се у Митровици рашчуло да је дошла, из Темишвара, а без Трифуна, па свашта почињу да причају, жене. Она има, у Митровици, много познаница, са којима је девовала, а које су сад удате.
Каткад се, у ложама, свашта дешавало. Младићи, из богатих кућа – златна младеж, која је често била слабушна, и болешљива – долазили су, ту, да
Да није Вишњевског, свашта би са Павлом могло бити, али, овако, тешко да ће бити. Ако се Вишњевски шале ради женио, она се збиља удавала.
У кући Вишњевсковој коњушари су, каткад, свашта гледали, и знали да је најбоље, у господе, ћутати. Варвара је трчала бесомучно, све до најближих кућа Токаја, и тек се
ни једне скарадне речи, нити да се према њима понаша ружно, имао је обичај да свакој шапне – да му није род, да би свашта било. „Анице, Смиљана, Савко, Алко, да ми ниси род, свашта би било.
„Анице, Смиљана, Савко, Алко, да ми ниси род, свашта би било.“ Тај човек, који није био баш много писмен – мрзео да пише, и кривио уста, ваљао језиком, кад је писати морао
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Изгледао је помало као свети Ђорђе на аждаји. Упитах Рашиду у шта су се опкладили. - У свашта нешто! - рече. - Више ништа није хтела да каже, али сам од Атамана, касније, сазнао да су се кладили у пољубац.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.
Не морате, нисте спали на то! — Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати. Но што сам ти се ја свашта напатио. Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам.
Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам. Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
атеизмом и рационализмом, лепо се види из казивања једног Стојана из села Гојмановаца: „Прошао сам свет, видео све и свашта, нема ништа од тога што народ прича; нити верујем, нити се плашим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте! — рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра!
попаљених поља, покоља и лелека; равнодушна сусетка најотровнијих змија у Европи, а оно спадало, онај Грк који је умео свашта да доказује, најзад има право што се тиче престизања, па ми се смеши својим гипсано празним погледом испод пажљиво
Већ ми личиш на олињалу мачку, ветеранку, која је прошла све и свашта, па се најзад вратила у своје двориште, насмрт уморна се вратила пред стару , Шансу', где више нема оног младог света
—Још си лепа, знаш? —Зар? Чим се, дакле испржи, виљушком је издробити у истом тигању... — Био сам свашта у животу, само не - очигледна настава! — …посути кристал-шећером! Не видим ништа! — зацвили млади келнер.
Желела сам да им најзад покажем како се дочекују гости! Већ нас гледају попреко. Већ се свашта шушка наоколо. Али шта? Господин је увек на путу. Опростите, мој муж је морао неодложно...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тако, ако брат буде имао мушке дјеце, најстаријега ће све допасти? — Тако, све с кољена на кољено. — Боже, свашта ли има у свијету! — рече Стане. — У нас дјеца мушка све дијеле. — Тако је и право. — А је ли што сестри отац дао?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа. Тако је и код нас, то јест; кућа сама, свашта доста, па како се човек најмање, то јест, удали, ето ти штете.
- уверићете се, то јест, свашта доста. Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има.
ДЕВОЈКА: Мама је у другој соби, да је зовем. ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест. Видићете само док му у кућу уђете: свашта доста, виногради, воденице, пет стотина јутара, то јест, ораће земље, толика рана, ти Боже, знаш.
МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит? МУЖ: Та нисам срдит, разумеш ли? ЖЕНА: Досад си ми свашта казивао, а сад нећеш. МУЖ: Иди једанпут од мене. ЖЕНА (мазећи се): Нећу да идем, знаш.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Кад би умео преокренути кожу, као ви: Жутилов, Жутилаји, Жутиловић, ја би био свашта. ЖУТИЛОВ (срдито): Ви сте реакционер, па мир. НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ђуро Даничић га је сматрао за неку врсту националног Месије, и 1849. писао: »Да није Вук на свијет дошао, могли бисмо свашта мислити, али кад он дође, то нам је највећи јемац да нећемо пропасти.
Он је писао много, често свакојако и свашта, зато у његовом зрневљу има толико плеве, и зато он далеко боље изгледа у антологијама но у својим целокупним делима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још гужваче па и гибанице Пеку, брате, лаке куварице; Још је овде свакоје засладе, Како, брате, де свашта имаде. Ради чељад, а Цвета надгледа, Сад привата, а сад заповеда, Та вредна је, Бог је подржао, Па Милети за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пропјевао Ниџо, ожењен човјек, почео да будалеса и немир у фамилију уноси. — Хоће Ниџекања, у свашта ће тај заћи — спремно дочекује врагометни Веселица.
Све је то ипак своје, фамилијарно, али већ „Кула“, то на свашта мирише. Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво.
с кнезом, запео се за попа, дигао тољагу на изненађеног лугара и баш из чиста мира напао пред школом учитеља, и свашта изговорио и њему и „ономе ко га плаћа“.
— Јок, јок, не иде. Предсједник краљевске владе такођер се зове Петар, па би овај незаглављени народ свашта могао помислити. Да и не помињем његово величанство, које исто тако ...
Прошао дјечак свијета, видио штабове и команданте, па свашта зна. Командир станице, шепави Душан, човјек већ у годинама, душу је дао за тај посао.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Могао је да стигне одавно. Већ сам стрепела где ли је одјахао. У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице.
Ваљда ћу нешто да изгубим? Ионако сам све изгубила! Схваташ ли сад? Свашта могу! Кажем ти само толико, колко да видиш о чему се ради! Ја се више не плашим ни срамоте!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога?
НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ Био један побожан чојек, па већ остарио и свашта се у животу нагледао, само никад није видио правде.
Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! Био један човјек који се од свашта бојао. Дође вријеме те се ожени. Једне вечери некако му остане прстен с руке у авлији, па не смијући изићи сам да га
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Жао ми је само што се љути, кад ја свашта чиним. ЈЕВРЕМ: Макса је човек који непрестано с упаљеним фитиљем оди. (Седне.) Оће ли покоји пут да заћути?
Дакле, како је ишло? СОФИЈА: Било је свашта, браца. ЈЕВРЕМ: „Свашта, то није никакав рапорт. Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај.
Дакле, како је ишло? СОФИЈА: Било је свашта, браца. ЈЕВРЕМ: „Свашта, то није никакав рапорт. Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај.
МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао. ДОКТОР: Знаћеш, драги мој, јер свашта има своје клипе које треба прећи. Како ти је име? МАНОЈЛО: Манојло.
ДАМЈАН: Иди, бога ти, зар и ти на сујевјерија држиш! КУЗМАН: Ја не држим. Ал се свашта може догодити. ДАМЈАН: Кад би то било, то би ти и ја могао казати, да није пробитачно новце дању копати.
(Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру?
Да је он безобразан, да се размеће и о себи говори с удивленијем, да се у свашта меша и оће да зна и оно што не зна, многи би се чудили његовој мудрости, пак би га огласили за учена човека; али он,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА (криви се): Како је твоја воља, како је твоја воља! Мислиш ја не видим како ти речи иду. ТРИФИЋ: Ти свашта наопако толкујеш. СУЛТАНА: Наопако? Лепо! Тако човек ни слушкињи не говори. Наопако?
Ако пође, она псује, ако стане, ружи, Мед јој горак, мало кафе, на свашта се тужи. Без ината, кавге, распре не може дан проћи. Ау, ау, ко ће мужу кукавцу помоћи?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на бродовље, на луке — Поступком уходаним, којим машта Претвара слутњу у слике и звуке, Вечност би хтео
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
б. (без броја), мало је као певао и свашта, а претерано би било тврдити да је ишао скроз-наскроз право, већ некако као укосо, оћу да кажем...
“ Пада ми тако свашта на памет, само кад их видим како имитирају фотографије из страних часописа, наравно, не и текст испод њих, јер и не
Признајем, била сам малчице као шеноа због свега тога. То признајем! Улазила сам у катедрале. Видела сам свашта. У Вестминстерској опатији показали су нам гробове разних славних даса, Дикенса, Вордосворта, Елиота и неких других
) корисни или штетни, добићемо већ и праунуке! Шта сам још све могла да му истркељишем у лице! Свашта, верујте ми на реч! Али, некако нисам.
Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Може свашта да ми се деси; може ми се учини да сам ненормална, а остали свет да је нормалан, могу помислити да се народне песме
се учини да сам ненормална, а остали свет да је нормалан, могу помислити да се народне песме стварно компонују, могу свашта, Чарли! Могу.
Чекајући тако да се Мишелино врати из војске, режала сам на све и свашта, ронила кроз суморне понедељке и четвртке, да бих у недељу поново испливала на површину, удахнула ваздух па поново
Мада се, рече још тај гласић, свашта дешава! У сваком случају, гласић још није добио никакве информације о било каквој измени!
је рођени Београђанин; мислим, толико је обијао прагове различитих општина, писао молбе, кумио, богорадио и, уопште — свашта; да је најбоље године свога живота стуцао на ту гајбу од двадесет и три квадратна метра.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ту су вам моде, ту је манир, ту је воспитаније! ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да су ти људи глупи и нерадени. АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити.
ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да су ти људи глупи и нерадени. АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити.
АЛЕКСА: Ако је иначе прилика добра. ЈЕЛИЦА: Знате, мој отац не би толико ни трибулирао, него тује свашта. Моју су бабу његови одржали, удали и потпомогли, пак оће отац да им врати.
(Завјеса) ДЈЕЈСТВО ВТОРО 1. МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.) Како ти се допада тај барон, Јелице?
МИТА: А, ово је много! Господин барон, можете ли то отрпити? АЛЕКСА: От безумних мора се свашта терпити. МАРКО: Ћерко, ти срамотиш мога зета. МАРИЈА: Лажу који се издаје за барона. ЈЕЛИЦА: Даѕ іѕт зу віел!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Желиш ли ловцу постати драг, пажљиво прати зечији траг. Вук нам је рођак, опасан момак, свашта ће стати у његов стомак. ПРИЧА О КУПУСУ „Дедер, измисли нешто!
Уредник Јоца одговор даје: све је истина чиста, ово је допис основца Паје, он је сарадник листа. Видио свашта новинар млади, шта ћете — машта ради, мало посоли, промешај, додај — тако се прича напета гради.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— дохватим је за груди. — Ух! — потпоручник Александар удари се по потиљку, а капа му налете на очи. — Разумеш ли?... Свашта би било, да не угледах белца командантова.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела. Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила богзна шта... Да ли је тако ?«...
верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се? — Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути.
— А новости... већ онако... Прича свет свашта, не може се свему веровати : те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован ... ваздан тако !...
запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
границама, били су раздрагани србијанским победама у бугарском рату (који је био велика несрећа) и били су готови на свашта.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта. Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту
Главно је да ја држим да сам врло много путовао. Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп Петар има добру жену, али за њега причају свашта... Тако се, ето, само у моме дому живи како је Бог заповедио... То виде људи, мило им, па ми зато и долазе...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би!
СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас време, те није сутра, све би друкчије било. Него такав си за свашта! ЈЕВРЕМ: Де, добро, шта хоћете да ми кажете? СПИРИНИЦА: Па то, зете, решили смо ја и Спира.
Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно а. Немам дара за писање. Па дабоме, не може човек за свашта да има дара. (Шета узбуђено и фркће.) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли, разумеш ли, тек што нису дошли!
ЈЕВРЕМ: Шта вичу? МЛАДЕН: Тако, вичу! ЈЕВРЕМ: Ама, шта вичу, побогу брате, шта вичу? МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!... Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И тада је бивало свашта. Једном је накаљао с једним таквим. И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни
И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет
Говорило се свашта. Шта ти се све није износило као узрок! Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Финијих женских одела? Свашта ли у глави настане! То нису одела, него хаљине, и не фине, него танане... Међу двема истовременим радњама: а-ја-ја-ја!
који посади дрво као да је написао Да живот има неки виши смисао; Ко посече садницу, тај је као неман За све и свашта способан и спреман! Ко шуму обара, не цени је Јер су потребне деценије Да порасте високо, до облака.
се протеже до Драгаша) Кори уљеза и дођоша Лазара, праведника и праваша: „За мене је највећа некултура Кад неко у свашта нос свој тура! Пријатељу, много причаш!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па сам дошâ до тебе, владико: на мору је од свашта мајсторах, би л' ми могли пушку прековати? ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити. А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Оно знаш, видите, ја сам знао да није ништа“, рече конте својима, „али опет знаш, видите, свашта ми је падало на ум. Знаш, видите, све што смо доживили откад је принцип прошао!
„Зар то би гроф Павле! Тај страшни вјештац што никада у цркву не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио дима из димњака но га храни
Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори. А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ништа боље од поштеног имена. — Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом. — Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа.
— Богме је било и буће свуда свега и свашта, а данас чини ми се да смо ми бољи но ви. — Данас знамо да нијесте бољи но гори од нас, али су ваши стари били бољи
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: „Ала имаш брза коња! Где га доби? тако ти Бога!
двори бољи од царевих и запита га хоће ли јој већ дати девојку, а цар јој одговори: „Ако твој син узима у своме двору свашта боље него што је у моме, даћу му девојку.
” Кад мати отиде к цару и каже му да у двору њена сина има свашта боље него у његову, онда цар рекне својој кћери: „Кћери моја!
Теби сад ваља поћи за ову змијицу, јер он свашта има боље од нас.” Тако змијица скупи сватове и одведе цареву кћер те се венча с њоме.
није страшила мислећи у себи: „Пустаија се боје само богати људи, а ја их се немам за што бојати; казаћу им да ћу их свашта слушати и | радити за ону кору хлеба што ће ми дати.” Па извадивши своју погачу из торбе прекрсти се и стане јести.
” Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: „Побратиме, вуци врећу, пуна је свашта!” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да сте му само очи видели! Ко да ме гледа варницама, а не очима! ЦМИЉА: И шта би? ЈАГОДА: Свашта, да не би света и милиције! Оћу да вичем, да бежим, али се пресекла!
Истина, има и цица! Чарапе црне, препуне белих рупа! Прекупци, паприке, сељаци, свекрве, свашта! Љуште кобасице, изракљују се на патос, подригују, пљуцкају коске, бришу масне прсте о тапацирунг, чачкају зубе
ЦМИЉА: Значи тако? АНЂЕЛКО: Тако! ЦМИЉА: Стићи ће тебе моје сузе! (Одјури у кујну) АНЂЕЛКО: Ајде, за свашта нос у кецељу! (Споља улазе Иконија и Ставра) ИКОНИЈА: Овога ми крста! Однели га зајдно са говорницом!
Јеси је ти уцвелио? АНЂЕЛКО: Шта ког бога да је цвељам? За свашта заплаче! ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта! АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету!
Јеси је ти уцвелио? АНЂЕЛКО: Шта ког бога да је цвељам? За свашта заплаче! ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта! АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету! ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти...
(Еуфорично, машући рукама, као крилима, излази из кафане.) ЦМИЉА: Свашта у овом лудом народу! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта је са тим шкембићима? ЦМИЉА: Сипам, сипам! Издире се, ко да сам ја на нафту!
ЦМИЉА: Тако ме то потресло! Да није, мацо, било тебе, била сам спремна свашта од себе да учиним! СТАВРА: Немој ти мени „мацо”! ИКОНИЈА: Ајде по једну за покој душе!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије? Ја те молим, нека свашта не спомињемо! Ко се кише и блата боји, нек’ се не рађа на ови свет; то му се пре каже, нек’ не рече после да није знао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила. Наша су гробља млада.
Како то не знаш, слепице? — ...А пијан човек изгуби памет, па прича онако. Свашта. — Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли? — подиже глас.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко је мислио на сутра? Ђубре је већ до колена допирало, а нико ни прстом није мицао да га уклони. — Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека.
— Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Јест, маторка... И ради ње, ето само ради ње све ћу поднети. Јер, веруј, на свашта сам помишљао у страшним тренуцима горчине.
док се он, мртав уморан, напрезао да њен крај и сумњив исход у будном стању сачека, па је при томе напрезању и на свашта грешно помишљао.
Рат, то ти је час овде, час онде, час ово, час оно, свашта у Бога; а у браку, вели, данас једно, сутра опет то, прекосутра исто, све исто, суд, кућа, канцеларија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет! — Богами, свашта, право велиш! Путем је шутио. Што увијек брбљаш, спочитавао сам себи.
” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет! — Богами, свашта, право велиш! Путем је шутио. Што увијек брбљаш, спочитавао сам себи. Изланеш све што ти на памет падне!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али неће!... Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта... Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...
Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. Станка скочи, па стаде пред њега. Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....
А он ?... Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити !... Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!... Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом.. А после?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Капу кад метнеш на главу, онда те нико не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде.
— Како ја не бих знала, кад ја свашта знам? Та ја сам то и припомогла да ти дођеш за њ. Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто
С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога!
Пошто сасвијем осиромаши, не имадијаше куд камо него се најми у једнога екмешчије. Па ни он га није могао за свашта узети: заната није ни знао, па га намјести да продаје хљебове.
„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.
“ Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И када сам посматрао ове младиће и девојке у Творници, у глави ми тек сада синуше Кристијанове речи да млад човек може свашта да научи брзо и добро ако жели да има зараду колика му је потребна. Наравно ако има воље да ради.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Зато што држава и није за вас... — Нијесам то досле знао... А шта је теби Србија учинила, побратиме? — Свашта!.. Једном су прошле кроз село некакве комите, свратиле код мене, заклале ми четири гуске — никад их не могу заборавити!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам. Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже? САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена. Она и вас на ручак позива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Капетан Радослав се заценуо и кроз смех вели: — Какав си, добро је ниси „дрпнуо“... — Море... било би свашта. Слушајте само... Она нешто одговори. Ах, била је изванредна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Први пут је ова песма штампана, изгледа, у књижици Нови забавни календар у којем се свашта налази али само онога нема што се тражи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јаблан диже главу. — Није, није, Јабо! Шалим се ја. Нијеси ти мене ударио... Е, немој се, оца му, одма' за свашта љутити! Де, да се појубимо! Пољубише се.
— Ја ти кажем, Мијо, не мијешај се у моју службу, јер, овога ми царског мура, биће свашта! — Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...
— Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити. Симеун изврну чашу, стресе се, па настави: — Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Па на вас, изгледа. КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. (Грађанима.) Не слушајте ви бре свашта! Нисте ви позвани овде да све чујете! (Метне писмо у џеп.) Ово се писмо, господине Вићо, неће читати!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да
свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита. Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?
Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.
што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. — Младене, синко, пошто сад купујеш со? Знаш, татко ти је куповао по толико...
Свршило се и то. Напослетку сасвим. Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих. Очева смрт престаде да се осећа. Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.
И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна
Зато баба Стана, љута, чисто махну све. Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање. Све она то махну. Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Богдан Шапуће се по Кули да сам ја смутио господара. Веле да сам свашта напричао о Јеленином љубакању са Доротејем. То је лаж. Ових дана сам био претрпан послом.
Седе тако људи и наклапају свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности, склада и трпељивости.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела. Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси).
За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси).
Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још два три пута тако, и појави се фини модел панталона. Свашта се говорило међу паланачким кројачима. Да Костица већ одавно има маказе и одавно зна кројити панталоне, и сигурно и
— Цепам дрва и спремам по кући. Друго ми не даду да радим. — А шта вечито ходаш по пољу? људи говоре свашта. — Не могу ништа рђаво говорити, јер ја рђаво не радим, ја сам од Влаовићâ...
У чудном и неисцрпном људском животу и то је био роман. Ко је први умро? ко је ипак остао сам? Хе, закону живота свашта долази на ум. После пет срећних година дошла је на ред завршна глава романа. Роман без милости и љубави?
Тешко поверовати, али живот свашта може! У малој варошици, и још у залеђу њену, пулсирају три посебна живота! Прво насеље: католички манастир — звани,
Хја, животу не можеш натурити технику... живот ради свашта, па се и скита... И добро је док скитнице не силазе с друмова.
У клостеру је владала права небеска тишина, иако се и ту, као свугде где има живих људи, дешавало свашта. Само кад би Лука Млинарић дошао кући, и посетио клостер, чуо би и после поноћи још врло жив разговор из рефекторија,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
о чему ни поњатија немају, али то су само учени људи, или назови философи, од који ништа сакривено није остало, који свашта знаду, и који се у разговор упуштају и не разбирајући какав је предмет истог разговора.
Ах! Јадна! Дидо је бар код куће, као краљица, ком је тела руку дати, а особито је удовица била, којој се свашта не замерава; али ова кукавица? Шта јој остаје него викати: О Зопф! и одважним кораком првој бедници следовати?
Како су гимнософисти одевени, то моји читатељи знају, а за читатељке је и боље да не знаду. Онима пак које су на свашта љубопитне, пријатељски советујем да се не усуде никога запитати док се гођ не удаду, иначе — ја перем моје руке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Латини се хоће зачудити а ономе српском одијелу: у Латина свашта на свијету, они могу сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазар Мачак збуњено погледа у Јованчета. — Откуд патуљак зна да је мени надимак „Мачак“? — Свашта они знају — прошапута Јованче, па се одједном окуражи и упери лампу право у дубину ходника.
Зија пољар за ишчезлим чудовиштем и домишља се. —А да то није какво масло ових наших дјечака? У свашта се данас дјечаци упуштају. Пришуљаћу се да изближе вирнем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога бојати и тога
их испод неба лети: »Зберите се — рече — сви уједно пак похитајте и дођите на вечеру великога бога, и на тој вечери свашта ће вам задоста бити да се све наједете, и ни једна гладна да не отиде!
А то се и само зна, јер кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи! Ама дотле од свашта стрепи те не сми ни свога зуба помолити. А за које велико поштење мужевље?
Ко ли у самству милује живити, горак је и чемеран његов живот. Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће,
слатко јето и пиће, с говењем служење у вољи, свако чињење многих са свију страна мита и пеђкеши, туштени милкови и свашта свега доста и пуно, лежање и башење на дузену?
Нешто им се тек привиђа. Ка и вода испред закопа што се натраг узбија, тако и очни зглед испред свашта силовита секне сниже и прикупи се к себи, а и стид га и очобоља и старост заузстеже и смањкава се.
слободна на бојној војски тако да се ниоткога неуструча нит се што боји; ко га код себе носи тај не стрепи ка зец од свашта, него ка лав на бој насрће и напред загони се ударајући, нити ласно може погинути.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Био је бесан. Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао