Не постоји пример употребе речи sviraci
Африка
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бубњи су нам били неми. Помрли су нам били, уз пут, и свирачи. Па ето, пођосмо у Росију, и у Росију, с јесени, кад лишће жути. А тај крмак виче: Ја сам ваш бог!
А Зоричка као велика госпожа. Пред његовим транспортом ишли су, све до Токаја, свирачи и певачи. Певали су чувену песму оног доба, из францеских ратова, која је почињала речима: „Тиса се мути!
Црњански, Милош - Сеобе 1
града, пењући се узбрдо, па се расуше и заосташе, крај вике квартирмајстора што беху изјахали да их дочекају и сместе. Свирачи, који су били окупљени око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“³ У бољевачком срезу млада се опаше ликом по голом телу, па чим зачује да свирају свирачи, она се напне и прекине лику, да би тако лако и дете родила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Понекад би свирачи преварили младе лавове. Бубњар би узео палицу у руке и извео своја четири чувена ударца, на шта би момци јурнули ка
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том са свадбе свирачи засвираше брзо, ситно, ваљда на здравицу старојкову, и чуше се узвици... — Ох! — викну Нушка и диже се.
Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта. Свирачи свирају, оро се већ раширило и почело да допире чак овамо, до нас, а он никако да дигне руку с њених, и да се одвоји и
А напољу је све мирно, тихо. Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама. Улицом и ако прође ко, то жури, грабећи да сврши честитања, па да
А и у ваздуху као да струји нека голицава раскошност и изобиље. Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила.
капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се, свирачи. — Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу. — И у овој се кући песма поје.
На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с
И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане. Иде; ноге га не држе. Свирачи већ не могу да му свирају. Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тивтиз легне туде. Кад је било око поноћи зачују се опет они исти свирачи. Кад су дошли у млин, стадоше опет играти и пјевати.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте. Чак и свирачи дођу и одсвирају. А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и
У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе. Дођоше и свирачи. Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала. Кућа се испуни.
Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце увелико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из
Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по
Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека,
Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити
зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком: — Ето чалгиџија! Свирачи су заиста долазили. Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.
Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: — А, бабо, бабо!...
Дође да сада ,као свака | мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе. Напослетку и свирачи уђоше. Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.
игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета. Свирачи засвираше. Тодора поче... Али, да ли као од радости, или од збуњености што је све у њу гледало, помете се.
Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова. Свирачи почеше. Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.
у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају. Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они који су сигурно знали свирати.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ, ПРИЈАТЕЉИ Догађа се у Врању, осамдесетих и деведесетих
На свакој свадби, весељу, он је. На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе.
За њима свирачи и носиоци фењера. СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.
А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено):
(Улази за пријатељима да их тамо размести; за њим и свирачи. Врата остају отворена, осветљена.) СОФИЈА (повлачи се, одлази у кујну).
Врата остају отворена, осветљена.) СОФИЈА (повлачи се, одлази у кујну). СВИРАЧИ (доле, кад је смотре, обрадовани): Снашке, газдарице, вина, ракије! СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну).
Погледима се договоре и излазе снебивајући се, као убијени, поред Јовче који бесвесно гледа за њима. Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им, мумла псовке, штипа их, удара коленима и гази ципелама. Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77 Душа је сањала;
МАЛИ СВИРАЧИ На самој обали мора растао је високи, моћни бор. Стена испод њега била је посута мирисним иглицама на којима се спава
Стена испод њега била је посута мирисним иглицама на којима се спавало удобније него на царској постељи. Мали свирачи су ту најрадије ноћили, свирајући све док се звезде не би спустиле к земљи да их чују.
У ноћима пуним месечине бивало је да се разиђу тек пред зору. Зар је необично да су мали свирачи постајали све славнији? Да се веровало како њихова свирка извлачи пупољке из голих грана?
Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене? Да су хтели, мали свирачи могли су из утробе земље измамити скривено благо и постати најбогатији на свету. Али њих није привлачило богатство.
Запрепастио га је и разочарао изглед малих свирача. — Па, то нису свирачи! — узвикнуо је. — То су деца. Да се То ВИ нисте преварили, Доглавниче мога Доглавника?
Тако су мали свирачи морали да пробдију још једну ноћ, али кад сунце сину над језером, малена група поискака кроз прозор и поче да бежи.
Дечаци се више нису видели, али гониоци су поставили заседу. Кад огладне, кад им се приспава, мали свирачи мораће да сиђу. Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили.
Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили. Ни Другог, ни трећег дана није их било.
Истога часа, из крошње бора, зачу се тиха и нежна песма зрикаваца. Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сваки своју боцу испије; постанемо весели као никад дотлен. Сад наредимо те дођу свирачи са тамбурама, ћеманетима, зурном и бубњем. Стадосмо играти и пјевати на мезару мога оца, док нас ноћ кући не оћера.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рат је завршен. Победничко славље се разгорело. Доле, у доњем дворишту, игра коло. Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак! Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем?
КАФЕЏИЈА (ослушкујући и стрепећи да не оду свирачи на друго место): Шта је, коме свирају? КОСТА (улази): Мени, мени. За мој рачун. И младожењско сам оро играо.