Не постоји пример употребе речи tastine
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине. Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи њихови говорници жртвују суштину форми. Има код њих, чини ми се, више таштине него код осталих Динараца: многе ситне локалне величине уображавају да уживају велики глас.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Битка с ђаволом) Приповедач се осмехује човеку из добре душе и чиста срца: хумор је сазнање таштине људских послова, те, тако, никад није без узимања одстојања према нашим полетима и уверењима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
манама те књижевне школе отерао до краја, показавши како се може рђаво проћи са нешто талента а са много списатељске таштине.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Опрости ми то шаптање у тмини, У созерцању таштине, што иште Насушно чудо које светлост чини Кад усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине? - Захвата тама јабуку родну с гране постања: раколи Зло се, извија лозу, хвата се храста, корење жили; славујно
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
За ран’, Павле, за ран’, мили брале! За рана ми снау прстенујете. Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Када падне тама на таштине земне, Велики свод плавих сећања трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јучерашња сушта покорност, свесрдна жеђ скромности, он се данас поново кочи и испрсава. Ситни егоизми и ситне таштине опет испруже своје мишје њушкице, и опет диже главу онај гњецани, на смрт унижавани, отрцани „ја”.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Многи из таштине и охолости. Зар је неко овде у потрази за Богом? Зар неко трага за његовим светом? Зар ће ови избезумљени болесници,