Употреба речи тешко у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати!

Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!... Кад сам се кући вратио, застао сам мога доброга оца — ал’ не више с оном црном брадом.

Не кажем да неже доћи време сјајније, та ми се развијамо — али је тешко чекање... Било је часова кад ми је отац и из свога живота понеку занимљиву цртицу приповедао, али у томе је био

— А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним

Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико не хте

Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе. Беше им нешто тешко на срцу. А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде... Боже мој!...

Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ И он се није преварио.

Страшно!... Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!

сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца

сам при тој мисли уздахнуо; а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко као да ме је змија опасала. Ни речи не говорећи, ишао сам даље.

Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?... Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.

Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути. Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим окресностима, не би

40 Магарац који промењује господаре Магарац служаше уједног башчована, и видећи му се ту одвећ тешко, зажели променити госу.

и остроумни, но која полза кад су им сва ова прекрасна дарованија јестества из детињства на зло окренута и упућена? Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити.

Ово расположеније вешти свакоме је нужно, а за највише оному који за многе пише. Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”.

Кад би (сачувај боже!) све жене оваке биле, тешко би оном било ко би ово писао! Пропао би и он и с књигом заједно! 78 Човек уједен од пса Овај хођаше по комшилуку и

Кад бих ја то учинио што ми ти велиш, ваљало би колико је тог паса у селу да ме сви уједају”. Наравоученије Тешко овци међу курјаци, и тешко мирном човеку онде гди ко је јачи он је и старији, гди насилије влада, глупост и варварство

Наравоученије Тешко овци међу курјаци, и тешко мирном човеку онде гди ко је јачи он је и старији, гди насилије влада, глупост и варварство законе даје и заповеда!

Велеречив и велехваљив брат ако из Баната до Пеште оде, кад се врати, тешко оном на кога нападне! Нек сам гледа како ће га се курталисати.

111 Човек убог и жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један манастир и да се заветује у свету

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

пресољено, пребиберено, једе из свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1.

ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог - тешко нама ако није! тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије!

ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог - тешко нама ако није! тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

рђав и ружан темељ не постави, јер је то највеће зло за децу, ако се с почетка у буквару не упуте како ваља, и после тешко и̓ је поправити.

мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би се могло оправдати сасвим. Тешко ономе који прву чашу сваке своје наклоности до дна испије! У то време (1793.

Ту су измешате жене, људи, деца и девојке, и у цркви диже се разговор и ништа се не чује шта свештеник из олтара чита. Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка.

Срби рекну: да ће они доћи са војском да и отерају или побију, пак ће онда целоме Ужицу и свој сиротињи бити тешко, „а сав грех на ваше душе!” И тако се растану, и свак у свој логор оде.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда!

Ако 'оћеш за петнаест, ето... — Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. — Све је тако. Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога.

Таман се утиша све по селу, док се чуше озго тешко натоварена кола, шкрипе и прикучују се механи Витомир и Тиосав већ догоне врљике, узели четвора кола.

Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно.

Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно. све се истроши.

Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам. Оде у нечију њиву да осеца потру. Тешко сад потричарима!... Радојка је већ давно стигла с овцама кући. Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла.

Остало ради сама Миона. Сама окопава, плеви, жање. Никад се неће пожалити да јој је тешко. Хоће и у томе да јој помогну. Њој чисто буде криво. Обично им одговори: — Хвала вам!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. — Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...

И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. — Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...

9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.

Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава. Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... Петра изиде из куће. Она није ништа знала о свему том.

А и њој није било боље. Чула је све што је данас било... Прође неколико тренутака у ћутању... Обома беше врло тешко. Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам.

— Млад сам, снажан сам!... То ми неће бити тешко. — Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде. Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са

— поче Алекса. — Како?... како?... Зар нема неваљалих људи?... Зар нису могли подметнути онде паре? — Тек, тек, тешко нама!... Наша је кућа проклета!... На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима... Сима бежи од моје куће!... Тешко ми је...

Наша је кућа проклета!... На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима... Сима бежи од моје куће!... Тешко ми је... Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... И опет обоје сагоше главу...

И мени је неправда учињена! Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!... Али ми бар оставише поштено име... Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу...

А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!... Ја њега најбоље знам!... Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!... До његовог ћефа стоји ти живот!... Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.

— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. — Трпи се. Тешко се ратару од плуга растати! Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они

— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. — Трпи се. Тешко се ратару од плуга растати! Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... — Па зар једнако тако?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ко зна од кад тако. Но у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа.

“ С истока краљи, обучени У тешко злато, стоје плачни; И жреци сунца, наспрам сени Просјачки вапе у час мрачни. Те тужне очи сунцокрета У мом су

СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.

У касну поноћ крену кући, Кад уштап засја из планина; И оде тешко посрћући, Од сунца и од новог вина. ДУША И НОЋ ДУША Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа

Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без кишобрана, А лако вам је без идеје. 1943. („Американски Србобран“, 28.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници. Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!

Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко! Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.

Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко! Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе. Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.

” „Сирото оно дете!” — Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати. Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети. Али ово!...

Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!

Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!

За јело је куповао све што је било најлепше у вароши. Моје хаљине најлепше у целој школи. Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне.

У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле...

Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле...

Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле...

— Па казала је и Мирјани да је се довела из глади! — И Велинци да је родила копиле! И тешко би се жене и опет одважиле да кажу, да Радојка све то већ изодавно и не слуша и не гледа, и да није сам Арсен

— Ал' ја то не дам! Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик... Чује се још од винцилирове куће ларма у кући. Једно чудо... — О мај! И јесте чудо!

Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме другоме.

Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно! Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо. Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања. Село је ово, млади господине, село.

Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања. Село је ово, млади господине, село. Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац. Жењен — но ја, још и којекако; али самац — бога ми, врло тешко!

Жењен — но ја, још и којекако; али самац — бога ми, врло тешко! — О, молим, молим! Свугде је добро — рече Пера, а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у

Једном речи, није украо само оно што је о небо било обешено. Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.

Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње. И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била

Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он! И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете!

Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела колико би јој тешко било кад би га изгубила.

А ја не могу к’о одма’ да га познам, а он се заплак’о па каже: »Хе, ко је оданде одакле ја долазим, тог тешко познаду. Ето, каже и мене, па моји ме не познају.« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?

— Не дај боже! Није тáта твој бездушан к’о тај господар Јова. — Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! — А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст!

! Ако ћеш право да ти кажем — ја му се, та бога ми, и не чудим што му је било тешко. Та отац је тек! — Ћиро! То је већ штогођ друго! Друго је наша Меланија, — а друго она њихова ландпомеранце!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И стењући које од многог одела, које од сувишног јела, вукао би се дишући мртво, тешко, просјачки... Једва би ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом, пустињском, оделу, а још онако

Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе. Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си! — још једном се, преплашено, усудила Вејка да га позове. — Нећу код тебе!

Том травком се има све што душа зажели, човек помисли... Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га. И зато је после много богат био.

Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима1 расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере.

Све по мртвичким местима1 расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере. — И да би их уверила, како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те

више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они да чују како је он плакао, онда тешко њима за то сазнање.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи. Али тешко је с Љубом накрај изићи. Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не би ли се Љуба понизио;

— Па зар ми нећете ту љубав учинити? — За вашу љубав ’оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам. — То је лепо од вас!

— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо!

би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало. Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.

која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она покуди!

— Море, Љубо, устај! Знаш, да не кажу: „Гле младожења, па како доцне устаје!” Љуба се буди, тре очи. — Ала ми је тешко устати! Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу!

Марко, кад то чу, разјари се. Тешко берберину! Марко иде ПО сокацима с корбачићем у руци. Једно вече сусретне се са Пером берберином.

Срећна Мица, она доби мужа по срцу! Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде. Алка је још млада, али тешко пада другарици кад другарицу под венцем види, а она остаје. Онда девојке постају суморне.

Праксе је доста прибавио код Рогозића, но термин јуратства је прошао, па је тешко добити дозволу. Но, преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом

Свилокосић се, додуше, састај ао са Ћирковићем, али у кућу није одлазио. Зато му је тешко пало што се тако сумњичи. Та он ту није ништа друго већ туђ жарач.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Знам, знам ја, ево да ти кажем ја: дакле, плакала би малко, жалила би ме неко време, па после „тешко оном кога нема.“ Зар је мало забушаната? Ево овде пуна је варош. — Ух, одвратни су ми, стреса се она и јежи.

Зуби су му цвокотали. Али она дивна, пакосна и витка змија оста мирна, изазивачка: — Удри! Мислиш ли да је мени тешко прећи преко пута?

И сатима тако сви ћуте, а Јуришић осећа како је свима њима тешко до Бога и неиздржљиво, и како би нека промена, ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ једном да наступи, јер ће се

Африка

Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје личности.

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног

Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала? Али колико је узалудно и тешко објашњавати се са црнима. Требало би чекати до сутра.

Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада изнад високих заобљених чела.

Највероватније је да се властима нико не би жалио, а да ли је један црнац мање или више на свету тешко је утврдити у Басаму а скоро немогуће у Зегелу.

Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани. Уопште је тешко ухапсити „пантера“ а да он не буде отрован од другова који се боје да их не изда.

показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.

Некада мора да је био изванредно леп: његове очи чијим је погледом он тешко управљао, биле су топле кафене боје; коса, необично црна и дуга, падала је низ чело густим праменима.

Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног

Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући мисао; са подсмехом. Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке

О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити. Бели ме се боје такође и још много више: ја знам све њихове тајне.

И да ми то није рекао, ја бих знао да је врло тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби виде.

КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби виде.

МИШИЋ: Ова реч „најпријатнији“ даје ми повод оно изјавити што би иначе тешко изрећи могао. Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио,

Црњански, Милош - Сеобе 2

При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко. Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака.

Признавао је тасту да се ни њему не иде у Росију, али, ето, зарекао се братучеду, а потписао списак Шевичу, па му је тешко. Извукао би се он, да може, али како? Ана је црвенела од стида, и заплака, кад то чу.

Трифун је, последњих година, био застао у напредовању, падао је неколико пута, тешко, са коња, на егзерциришту, губио на картама, осиромашио.

А кирасир, кад то виде, утули фењер, који му је светлео у очи. Исакович је био решен да бежи, па и да мре, ако треба. Тешко му је било, у том мору баруштина, у ноћи, да се осећа тако усамљен, без иког свога.

Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза. Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима. Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан.

Тврдио је да ће бити лако – а није смео ни сам себи да призна, да ће бити тешко. Не памти се земља, кроз коју се пројаше, гонећи, у снегу. Трандафил се Исаковичу смејао.

Божич се, према својој жени, понашао тако неуљудно, да је то за странца било тешко подношљиво. Павле се трудио да зажмури, кад би муж рукавице, или шешир, женин, просто, бацао, или кад јој, при силаску

Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила.

Изнурен од дуге вожње, од застанака по крчмама на друму, од врућине, од вина на путу, Исакович је, и у Рабу, тешко заспао. Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу.

То кажу и францески философи! Божич је понављао, како је тешко погодити године жена, а лако у коња. Коњ, каже, кад зађе у четврту годину, изгуби оба зуба, ждребњака.

У десетој години, године му се још могу одредити, по зазубицама. После једанаесте године, тешко је коњу године одредити и погодити. Као после тридесете, жени.

Био је то огроман вранац, извучен из бокса, а Павлу се чинио, у полутами, гигантских размера. Животиња је, тешко, дахтала, својим, грдним, ребрима, а трбух јој се надимао као неки мех ковача.

Теодосије - ЖИТИЈА

Ако ли што противно помишљаш, и нећеш да пођеш с нама, присилићеш ме да те вежемо. Тешко мени, то ми није згодно ни рећи, али се бојим оца твојега, па ћу те повести силом. Такву сам заповест и примио.

А он од почетка као мрзост избегавајући хвале и славе и почасти људске, пошто му је то тешко падало, помишљаше да бежи. Јер говораше — да ми како ова мала и привремена почаст ону велику и вечну не одузме?

О, колико богатство — да се без бриге светске Богу молим — замених за ништавило славе људске! Тешко мени, тешко мени, ко да ме не оплакује, где падох и шта добих!

О, колико богатство — да се без бриге светске Богу молим — замених за ништавило славе људске! Тешко мени, тешко мени, ко да ме не оплакује, где падох и шта добих!

Они су део порочни, мрачни на светлости, истином неупућени, који говоре да је слатко горко и горко слатко. Тешко њима, јер не повероваше истини!

речима, на што и због чега изиђоше из света да се подвизавају, и говораше да треба трпети што је за Бога, макар и тешко било, и молећи утврђиваше, јер од Господа нашега Исуса Христа у јеванђељу његову добро изложене одлике широкога и

А краљ Владислав са епископима и са блогороднима својима, што помишљаху да ће тешко када примити од цара, а сада изненада чуше да им се ово дарује, од неисказане радости падоше на земљу, поклонише се

И када је он упита: „Хоћеш ли да се удаш, сестро моја?“ она, чистоту љубећи, и пошто јој ова реч тешко паде, одговори му: „Ако ти сам избегаваш брак, зашто друге на њега присиљаваш?

И много по гори плачући, и вапајем великим срце своје раздирући говораше: „Тешко мени, где пропадох! Тешко мени, господине брате и водитељу спасења!

И много по гори плачући, и вапајем великим срце своје раздирући говораше: „Тешко мени, где пропадох! Тешко мени, господине брате и водитељу спасења! Тешко мени, слатка моја светлости, како те се лиших? Где си се свио?

Тешко мени, господине брате и водитељу спасења! Тешко мени, слатка моја светлости, како те се лиших? Где си се свио? Где си сад када си мене оставио?

Мати ме је наша теби оставила, а ти си ме немилостиво у пустињи саму оставио и бегом одбегао јеси. Тешко мени, што за сан поднесох и шта добих; и зашто, када већ смртним сном бејах обузета, и одмах у њему крај живота не

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Како ово становништво има особина и централног и динарског типа, тешко му је одредити место. Најзад се Словенци Карста, које сам уврстио у динарски тип, у извесном погледу разликују од

За неке цркве, које су на брду и на тешко приступачном положају, причају да су узлетеле из долина на брдо да их Турци не би порушили.

осетљивости, нарочито способности да тачно и истинито осете и погоде, да оцене, да изнађу, имају дакле инвенције. Тешко је одредити колика је амплитуда тога интелектуалног дара, јер народ није израђен. Углавном се може ово извести.

Све оно што се не допада јавно се износи шалама, хумором и исмевањем. Тешко онима који истичу своје особине, тешко насртљивцима и сујетнима, онима који хоће своје себичне тежње да маскирају

Све оно што се не допада јавно се износи шалама, хумором и исмевањем. Тешко онима који истичу своје особине, тешко насртљивцима и сујетнима, онима који хоће своје себичне тежње да маскирају узвишеним побудама, тешко претенциознима

своје особине, тешко насртљивцима и сујетнима, онима који хоће своје себичне тежње да маскирају узвишеним побудама, тешко претенциознима без духа и без културе који хоће да преваре друге.

Али је услед урођеног духа једнакости било особито тешко утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као најјача, влада Милоша Обреновића, морала се у много махова

насељавало једну јасно ограничену географску целину; чак и у току својих познијих напредовања било је често спречавано тешко проходним географским баријерама.

Кад су Турци имали довољно војске, пресецали су им све везе. А није било тешко опседнути оазу која није прелазила ни 3000 км2.

Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети дивном смрћу и бити опеван у песмама.

Ово је област у којој се тешко живи и од чијег земљишта треба уз велике напоре отимати мршаве плодове. У овој се је средини развио чврст, готово

Само људи косовско-метохијског и западно-моравског варијетета чине донекле изузетак у овом погледу. Због тога је тешко увидети праву духовну и моралну вредност људи централног типа. Још је теже разазнати њихова права унутрашња осећања.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.

Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко. Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору, док мачак не повика из џака: — Стој, осјећам чаробни мирис

За тим столом заиста је било тешко саставити неки потпуно тријезан оглас. Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у помоћ и једну боцу ракије

“ У неким ижврљаним и тешко читљивим траговима писало је различитим рукописима: „Овуда је прошао зец... и за њим два пса...

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или..

АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити. Данас има тако много тих модних журнала да је врло тешко одлучити се. Па онда материјал!

СПАСОЈЕ (снебива се): Па, како да кажем! ЂАКОВИЋ: Казали сте већ; доста ми је да вас разумем. Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио. СПАСОЈЕ (тешко уздахне): Тешко! ЂАКОВИЋ: Е, лепо!

Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио. СПАСОЈЕ (тешко уздахне): Тешко! ЂАКОВИЋ: Е, лепо! Сад смо начисто и сад ја видим јасно целу ситуацију.

Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио. СПАСОЈЕ (тешко уздахне): Тешко! ЂАКОВИЋ: Е, лепо! Сад смо начисто и сад ја видим јасно целу ситуацију.

ПАВЛЕ: Разумем, да, разумем, али шта ћете, тешко је наћи ма какав излаз који би за вас био подесан. СПАСОЈЕ: Има га, и ви да сте којом срећом дошли право мени, ствар

АГНИЈА: Но, па то није тешко; повешћу је да бирамо материју за венчану хаљину. Само да си ми бар јавио па да сам понела моју збирку мустри, али

Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особе. Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна?

СПАСОЈЕ (Протићу): Ишао си? ЉУБОМИР: Да, али тешко се може успети. То је сензација прве врсте, то се не испушта лако из руке. СПАСОЈЕ: И писаће?

МАРИЋ: Љубавних писама? СПАСОЈЕ: Тако ви кажете, али истрага друкчије каже... То је била крађа писама која вас тешко компромитује и која откривају сву вашу разорну акцију.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Гледајући њене плакате са сукњицом коју подиже струја ваздуха из метроа, тешко је било поверовати да је мртва. Њено лице и руке, груди и ноге, испод оне подигнуте сукње били су пуни покрета и

Моја ољуштена леђа с малим милионом пликова и пега тешко би поднела поређење с опаљеним леђима Томе Снагатора, Саше Албрехта, или чак Атамана, иако је он што се мишића тиче у

Рашиду је хватао страх да неће ни стићи до ње у прозивнику. - Ако не стигне, тешко теби! Шта си јој јутрос написао? почињала је инквизиторски, као и увек ових дана.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.

Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. — Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину. Тешко ми је било до три хиљаде доћи. Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.

— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.

Не би згорег било две-три лађе однети. — Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. — ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да

— Ја не би’ за то била. Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро.

Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе. Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене

Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе. Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.

То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се. Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.

— А познајеш ли ти грофа? — Познајем. — Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби. Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра.

Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. — Не бој се ништа, то ти је на дику служило. Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена.

— Млад је још, ваљда ће се поправити. — Да бог да, ал’ тешко. — Ви сте сами криви. Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће.

XВ Кад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина. Тешко му је дочекати га. Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба

Црњански, Милош - Сеобе 1

Избио је из жбуња, у баре и тешко блато, до сапи, пред ватре, са којих су скидали печене јагањце. Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли,

И заиста, тек што се вратио са поласка војника, успевши се, тешко, узбрдо, указаше се, са друге стране, велика, шарена кола, која одмах опколише слуге. Било је већ сасвим видно.

Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се, тако да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима,

Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.

мајор и предводитељ Славонско‑подунавског полка, Вук Исакович, завршио је дан у Печују, пред полазак на бојиште, тешко и зло, што остали нису знали.

За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као медвед.

пред шумом, приметио је још по коју усамљену кућу, као пањ, и по које дрво што је изишло на пропланак, крупно и тешко, као неки медвед.

Знала је да их од мужевљевог салона деле две дворане. Пошто је прозор био узан, он се немоћно и тешко, као неки оклопник у гвожђу, приби уз зид, да не би дошао у додир са њеним телом.

Утегнутима и ознојенима, неспретнима као и њином старешини, вече им је пролазило тешко и мучно. Држећи се на окупу, све један до другога, они су се клањали, смешили, објашњавали зајапурено и услужно,

Помодрелих усана, почео је тешко да дише, а болове у стомаку сносио је већ као нешто неизбежно после јела, нашто се беше навикао.

Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као бакар, задригао и очврснуо од напора. Опет се чињаше као пуно, тешко буре, са великим својим трбухом.

Дишући брзо и тешко, подигнута на јастуке, она је појурила још једном, у мислима, по празнини свог женског живота, што је, као и те греде

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају

Тако, рецимо, младенци често обуку одело наопако или га измере на кантар, али не гледају колико је тешко.³² Ефикасно средство су и тзв.

Док је жена трудна не сме на себи самој ништа шити, да не би тешко рађала, верују у Прапутнику. У многим српским крајевима када неко уђе у кућу док се жена порађа, не дају му да се

“¹² Ако жена тешко рађа, верује се у Босни, треба јој дати да попије воду у којој су јаја скувана толико да су попуцала.

Магијска снага додира користи се у следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом којим је отета жаба од гује.

²⁶ Осим спољашњег изгледа, за предвиђање пола детета важно је и понашање труднице. Ако трудница тешко устаје, биће женско дете, а ако се диже лако, без подупирања, биће мушко, верују у Поповцу.

истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.

да ако бређа жена није „у љутости могла или смјела изговорити све оно што је хтјела“, дете које роди биће „јецаво“ (тешко ће говорити.

породиља и њен муж стичу психичку сигурност и илузију да чак и у овој кризној, опасној ситуацији, коју реално тешко могу контролисати, ипак могу нешто учинити да очувају и усмере у жељеном правду животни ток свог тек рођеног детета.

Ко се разболи у уторак, тешко ће преживети. У једној народној песми се каже: „Лијепу Кату зубак заболио, у уторак у најгори данак, у поноћи, у

³³ Кад се иде на бабине, не ваља торбу завезивати јер ће дете тешко проговорити и целог ће живота бити петљаво, већ је треба одрешити па ће и дете бити одрешито.

¹⁷⁸ Најчешће су амајлије сковане од гвожђа. Пошто је гвожђе тврдо, отпорно, тешко ломљиво, сматра се да може успешно да одбрани човека од земаљских и надземаљских опачина.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Тада им се пружа ретка прилика да изблиза разгледају великоварошане, странце, уопште, особе које је тешко видети у једном таквом месту какво је њихово.

Где му је, у ствари, била кућа? Коме је припадао? Изгубио је чак и своје презиме, пошто су Французи тешко изговарали Јањић. Јањицх! Од Јан-јицх, постао је тако Жан Жик. Биен!

злобом својих бивших колега што га виде успелог; рачунао је са завишћу, тако природном кад се човек врати са тешко стеченим европским именом, али Београд, изгледа, изабере увек најнепредвидљивији начин да нас повреди.

Ништа није смео да ризикује после напорних месеци борбе за тешко стечени посао и место у кревету са још једним кондуктером.

тога што си, играјући с оним волом од бившег ватерполисте, помислила како би било лепо осетити његово жилаво, длакаво, тешко, тамно тело на себи и што ниси довољно храбра да то и изведеш!

Човек, жена и њихов бледуњави дечак тешко дишу и још теже савлађују успоне. Стоје дуго неодлучни пред набујалим потоцима, плашећи се да загазе и пређу на другу

искуство с мушким насиљем; није га се, наиме, плашила разумним делом свога бића, али постојао је један другачији, тешко одредив егзистенцијални страх; тачније, нелагодност помешана с осећањем понижења и беспомоћности, која је у Нини с

Али, шта би то вредело? Момак је најпре не би пустио да сама изиђе из кафане, а онда »дијанин« мотор се тешко палио. Чак и да успе да покрене кола, не би далеко стигла; пред хотелом »Европа« било је паркирано неколико снажних

покрене кола, не би далеко стигла; пред хотелом »Европа« било је паркирано неколико снажних аутомобила и моторцикла —тешко да би се извукла из котлине стрмим серпентинама, а да је они пре тога не стигну. Можда би музичари помогли? Не.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Њихове жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за њиховим стопама, приказиваху муку живовања, каквој тешко да има једнаке на свијету! Што се већма пењаху, небо бјеше све већма натуштено и као да се спушташе.

У Дубровнику је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ

Видје ли још гдје по свијету оваквог богаства и раскоша! — Та има сиромаштва свуда, али, по души, тешко да има гдје вишег и мање заслуженог!

дјевојка бјеше још у колијевци вјерена с њеким Залажанином, који погибе под Новијем, у боју против Французâ, па ће се тешко ко наћи да је узме. Разговор се поведе о томе обичају црногорском — о вјеривању дјеце.

Видећи како је Лабуду тешко, Крцун се ухвати с Јанком, али након њеколико удараца прекидоше, јер уђоше сви старији браственици: кнез Драго,

Онда ђакон рече: „Добро, Милуне, служи господина Јанка и слушај га, али тешко теби ако се потужи на тебе“. А ја сам рекао: „Неће!“ — А зашто баш хоћеш да будеш мој ђак? — пита Јанко дирнут.

И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље. — И да се ожени — дода Гојача. — Тешко и да се ожени, али није вјеровати! Гдје би он узео Црногорку? А прилика није да би довео какву из свијета.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Није ли тако? МЛАДОЖЕЊА: Ви имате право. Али ту мора тешко ићи, гди нема познанства издаље. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе! Што ти је млад човек.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта заправо јесте.

Као да некима тешко падају захтеви уметности одраслих људи, и то баш оно што је у тим захтевима најсложеније, најзрелије, најудаљеније од

се при покушајима да се деци, путем писане речи, наметну извесне моралне и друштвене норме, које су, и иначе, сумњиве, тешко брањиве, класно обојене, дакле антипоетске, или апоетске.

То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту. Зато се добри дечји листови, и успеле радијске, односно телевизијске емисије, и у

и благог озрачавања неким од процеса кроз које песништво у ХХ веку пролази, дечја песма се у суштини не развија; тешко је замислити у ком би се правцу она и могла развијати, а да притом остане оно што је.

детету као читаоцу, и кад се не би заснивао на нагађањима и жељама одраслих, него на резултатима озбиљнијих изучавања, тешко би нам битно помогао у разумевању суштине једног естетског феномена.

Песма настоји да саопшти посебна, неосвојена, тешко освојива искуства, на која је упућена самом својом улогом откривања нових значења.

(Тешко ју је замислити у облику сонета, па пример.) Она негује испробане облике стиха. Њена једноставност улива поуздање; на к

Са њиховим се изучавањима дечји песник може упознати, али та врста обавештења тешко да ће утицати на његово надахнуће. Али она нам могу помоћи да се ослободимо неких заблуда, што није неважно.

Створили смо специјализовану, лажну књижевност коју најмлађима успешно намећемо. То нам није било тешко извести. Сва је власт у нашим рукама. Власт у име деце, или власт над децом?

напоменуто је да Коча креће на пут „под утиском привиђења“, а у епилогу се наглашава: Шта се после тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом главом измислити.

Можда је поема најтања баш на почетку, јер тешко налази тачку која би дала пуно убрзање радњи. У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Охо! ЛЕПРШИЋ: Та једна реч „охо заслужује да се у новине стави; а тешко сваком, на кога почну новине викати. ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра.

ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра. Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како.

Али Србин је кукавица. СМРДИЋ: И ја кажем. ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч „мађарон“ не дира у срце, онда тешко народности! 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара. Зашто тако снуждени, господине Лепршићу?

ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ. (Гавриловићу): Да су сви такви родољупци као ви, тешко би народу било! СМРДИЋ: Више сте нам кварили у одбору него помагали.

ЖУТИЛОВ: Шта, лелкем? МИЛЧИКА: Да Маџари долазе. СМРДИЋ: Је л’ истина, забога? ШЕРБУЛИЋ: Еј, тешко нама! ЖУТИЛОВ: Шта ћемо радити! СМРДИЋ: Да бежимо. ГАВРИЛОВИЋ: Куд знамо бежати?

обогатили, беже; а што ће бити с онима који не могу бежати, који су стари, слаби или болесни, о том се нико не брине. Тешко теби, народе: ти страдаш, а они се радују; ти пропадаш, а они се богате!

ЖУТИЛОВ: Цударшаг! Пак јошт има мени да пребацује! ШЕРБУЛИЋ: Ја би се стидио таково што учинити. СМРДИЋ: Тешко нама кад смо до тога дошли! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама.

ШЕРБУЛИЋ: Ја би се стидио таково што учинити. СМРДИЋ: Тешко нама кад смо до тога дошли! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама. СМРДИЋ: Родољубица, која је тако силно за народношћу дисала; ах, срце ми се цепа!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

То је тешко доба, када, по речима митрополита Стевана Стратимировића, Србима ништа друго није преостало »него да са сузама очекују

до 1750(?).4 Али све су то били само покушаји који су се тешко држали. Дуже је трајала »Покрово-Богородичина школа«, основана у Карловцима 1749, која је постојала неких двадесет

били су придворни патријаршки духовнога чина, савршени годинама људи, али преке незналице, једва су умели и читати. Тешко и несносно чинило им се да деца знају правилно читати и писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну

Слабога здравља, раздражљив, у завади са осталим калуђерима, у сукобима са Синодом, он је последње године немирно и тешко провео. Умро је у Ковиљу 11. децембра 1801. године.

и Стыхи на новый годъ 1808. Своје књиге Обрадовић је издавао тешко, и на своју штету. Публике је било мало, црквени кругови били су непријатељски расположени према његовим делима —

Затим, и да је имао књижевних намера тешко би их остваривао, јер у то доба у српској књижевности није било књижевних традиција и узора, као ни развијеног

Иначе, спев је пун усиљених и мутних алегорија, опширних парафраза, бизарних идеја, нејасности и тамнине, писан често тешко разумљивим језиком. Књига је уопште непесничка, тешко разумљива, тако да су јој потребни нарочити коментари.

Књига је уопште непесничка, тешко разумљива, тако да су јој потребни нарочити коментари. Зато што је нејасна, дуго време мислило се да је дубока, као

1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње и умре 19. октобра 1851. КАРАКТЕР. — Његош је био владика особите врсте.

1832, Бјелице, Кавајка). Први његови стихови, често испевани уз гусле, имају сва обележја народне поезије и тешко их је разликовати од народних песама.

и Милутиновићеве збирке, и у којој има врло вероватно и Његошевих песама испеваних у народном духу, али тако да је тешко распознати их, има знатан фолклоран и дијалектолошки интерес.

Радња је трома, излагање суво, стихови слаби, цели комади крајње досадни. Данас је тешко схватити како су такви комади могли имати не само позоришнога но и књижевнога успеха.

Милићевић, Вук - Беспуће

Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено. У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник,

Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака. Воз се међутим уздрма и крену.

Лагано га је болила глава. Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом. Све га је сметало, бунило, узрујавало.

шапатом; тек он проламаше покаткад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле , у кишовите дане његове ране које тешко зацјељиваху.

Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутом оштрим и крупним камењем.

Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто; мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни. Није се сјећао да га је

Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души. Он је осјећао толико терета на себи;

И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање, нечије задахтало напрезање. Он запали свијећу и отвори врата.

И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати. Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима

руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак, осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.

сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде. Куњаше читавог дана.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин! Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове.

И заиста, мачор се још три пута јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати,

Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не

Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више

Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што час тамо, час амо с' гибају, Па прутићем

Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко!

Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима. Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада.

Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме —

тио, Гојко у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат

Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину,

Не би сад ми тако тешко било! Красно доба беше прамалеће, После кише бурне тио доба; Ми у поље изађосмо оба, Па гледасмо оживљено цвеће.

“ 25. И мени души није било лако, А срце моје тешко мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како,

— Тај жубор иде од уста до уста, Ал' ниоткуда одговора пуста, И сваком беше и тешко и жао, Јер свакоме је на срцу остао. Ал' највише лепотице жале, О њему зборе, па дивно га фале.

Тако дуго време стаде — Но шта ли је ово саде? 108. Издалека уздисање, Спрва тешко, па све теже, А уз њега то јечање Што кроз душу тако реже; Па све амо иде ближе, Да се њему коса диже. 109.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

БОЈЕ Мушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био мој дјед, е, таквог је било тешко наћи.

— Сат жив?! — забезекне се Сава. — Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше: — Мудрији од мене? О, види ти њега. — Да, да.

) како је тешко набавити добре грабље, те ова се кућа раскућава, те ово, те оно ...Најзад је толико досадио својим звоцањем да је

Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је гоне вуци, сиротињи у жандарској руци. — Стој! Стој у име закона! — развика се Мунижаба.

— Хм, угарак. И ти би сад с угарком тамо под ме ...медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао. Није ти тешко да погодиш зашто. И сад, када је дочекао радост, види шта чини!

Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна. Ко нешто не зна на време, тешко њему! Ако се нешто крупније није замутило између аге и бега, ево главе!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Теби је тешко бити добар! Теби је тешко угодити! Оћу да учиним како је најбоље... ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Теби је тешко бити добар! Теби је тешко угодити! Оћу да учиним како је најбоље... ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Она је полудела! Направиће ми сцену! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Сад све може и сме, тешко њој! Учини како је казала, нек види дете! Не знам како ћеш, не питај ме, али снађи се како знаш и умеш!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно. Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто

Мој поглед или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу. Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно. Кући сам долазио сваког распуста. Мати ме дочекиваше сва пресрећна.

Нисам знао шта да радим. Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има. Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог

— Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну.

То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!

Сагох се. Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.

Она, не дижући очију, прелазећи хладним, црним прстом по моме длану, поче: „Душа ти је широка, срце црно, те тешко оној која се у тебе загледа. Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери.

Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором. И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном.

и остале званице који се, већ загрејани пићем, завалили, раскопчали минтане, бацили гуњеве и почели да кашљу, кркљају, тешко уздишу! Млада их и младожења служе. Само је један фењер, окачен о грану кајсијину, осветљавао озго.

Њих неколико издвојили се, извадили марамице, пешкире, и, погнути, пазећи да не погреше, почели да играју, али полако, тешко и силно. — А, бре, Миле, душу да дâм, само да сам ја — ти! — препаде ме и трже од гледања загушљив глас испред мене.

— Ваистину се роди! ... — И као да би пре она моју руку пољубила, тако ми тешко пружа своју и целива ме у чело, очи, обрве и образе... Још би хтела, но ја се трзам.

Зато тада ни из собе не излазим. Не да се бојим ње, њене грдње, него тешко би ми падао тада онај њен плачљиви прекор лица, кад би ме где једва нашла, узела за руке не прекоревши ме, већ довела

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Но гледај те ми пошљи за моје молитве један саландар новаца; знаш добро да су молитве за новце. Ако ли пренебрежеш, тешко теби!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке тешко писати!

Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје

Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.

Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи! Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе! Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.

Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видио оца да пази

Онда му анђео рече: — О! то је тешко добити; у свему свету само три имају: две су жене а једна је девојка, и њу просе двоји просиоци.

А кад се наврши година, рече бог опет анђелу: — Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну. Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече

— Па, то није ништа тешко, — рећи ће свети Саво — ето попни се на ово дрво па ћеш виђети правду. Чојек се попне на дрво и погледа, кад угледа

И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту јаму упао прије толико времена, па ми је изнајприје истина било тешко, а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не цркох од

По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се нешто, зар божјом вољом, није дало. Стога јој бијаше тешко што свог евлада нема, па би јој се врло ражалило кад би помислила на своју старију сестру.

Ма да сте му завикали: „На, попе, руку!“ хоћаше скапулати јер је вазда, тешко мене, научио узимати а не давати. КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима

Чоек, обазревши се око себе и виђевши да је то мјесто у равну и широку пољу без икаква знака тешко запамтити и погодити, запита ђавола: — Како ћу ја то мјесто сјутра познати и наћи?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Па да оставимо, да нам се свет смеје? Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш. Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место?

Ти да не дираш у моје ствари, јеси ли ме разумела? СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши. МАКСИМ: Тешко мени и мом бележењу! Видим ја моје добро јутро. Жена вредна и уредна, а кад тамо, на свакој страни црна штета.

СОФИЈА (усшане): Шта желиш да радим? МАКСИМ: Седи, седи, па шиј, да ти не изгори бијело лице. Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити.

МАКСИМ: Дакако! Мора кључ од подрума да стоји у врати; зашто је милостивој госпођи тешко сваки час затварати и отварати. СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати.

МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар. СОФИЈА: Тешко сваком ономе који не мари шта свет о њему говори. МАКСИМ: Кувати се неће! СОФИЈА: Али ја оћу! ЈЕВРЕМ: Право, снао!

МАГА: Шта говориш! СОФИЈА: Оно треба одма кувати, како се сложи. А овако мора прокиснути. МАГА: О, тешко си га мени, шта ћу сад да радим? 8. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, ајдете, заценило се дете од плача.

МАГА: Ето ме одма. (Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме. А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом.

МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете. МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом! Ох, тешко си га мени! (Одлази.) СОФИЈА: Шта би радио, да ти је оваква жена? МАКСИМ: Опет је боља од тебе.

Па треба и теби да купиш једну аљину; срамота је тако ићи. Ако је до штедње, уштедићемо с друге стране. МАКСИМ: Тешко мени и мојој уштеди! Чујеш, Соко, немој се шалити с балом. СОФИЈА: Иди, бога ти, зар ћемо ми бити осим свију људи.

СОФИЈА: Требало би и мужеве упитати. Ево мој би Макса баш истину казао. МАКСИМ: То би заиста. Тешко би слагао. СОФИЈА: Више се од мужа не може захтевати.

Није л ти стид? Дошао кума Мита, да цркнем од срамоте. МАГА: Па ја сам растребила. НИКОЛА: Растребила као тешко мени! МАГА: Е сад се, ето, опет једиш. НИКОЛА: Како се нећу једити на такву потрад.

Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш. Еј, тешко мени! МАГА: Али немој да се љутиш, молим те! НИКОЛА: Иди, иди, па гледај децу.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Оћеш да те молим да говориш? Јогунасти роде, неће ме ђаво од тебе нигда курталисати! ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу. СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос.

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима): Шта, устала и обукла се јошт?

Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не! СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.

Трифићу, нећу више таква бити! СРЕТА: Пело, данас морају бити чизме господину готове. СУЛТАНА: Јао, тешко си га мени, нико не мари више за мном. СРЕТА (показује каиш): Пело, ајде кући!

Милостива госпођа заповедила ми је, ја сам морала чинити. ТРИФИЋ (на Стевана и Персиду): Но? ПЕРСИДА: Еј, тешко си га мени! СРЕТА: Милостива госпођа, Пело ти, немојте правити од мене комендије.

Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити. ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже. Руб полице је руб ризика: Јер пад би значио неповрат. Преостаје метафизика Крхотина и црепова. (10.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

комисијо, како сте и сами могли да се уверите, живот рођених Београђанки није тако једноставна тема као, на пример, „Тешко стање сељака у деветнаестом веку“ — омиљени мотив оних вазелинских уштви из мог оделења, стручњака за улизивање.

Муж даме у астрагану изгледао је као и сви остали мужеви дама у астрагану, без којих би се тешко могла замислити криминална хроника у новинама.

Већ на самом почетку, после „добар дан и седите“, примећивало се да је веома дуго живео у иностранству: тешко је проналазио наше речи. Заборавио човек!

То, мислим, никако не би било у реду. Схватате шта хоћу да кажем? Ишло је прилично тешко, то са заборављањем, али ипак сам успевала некако да га привремено заборавим.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ

У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај

Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади. КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО Ни Бранково виловито нити тешко Његошево, него коло што кроз сито тријерише - витлај, плево! топонимску бројаницу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: А! То се сербски и не може изразити, него славенски, и то овако отприлике: мздопреимчивост. ЈЕЛИЦА: То је тешко. АЛЕКСА: Зато се француски језик и зове изображени дијалект. ЈЕЛИЦА: Рихтиг! Еіне гебілдете Ѕпрацхе...

АЛЕКСА: Ха, ха, ха! Ти добро говориш, Димитрије. МАРИЈА: О, зољо, кад се јошт смејати можеш! Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много!

АЛЕКСА: Ха, ха, ха! Ти добро говориш, Димитрије. МАРИЈА: О, зољо, кад се јошт смејати можеш! Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много!

АЛЕКСА: Ха, ха, ха! Ти добро говориш, Димитрије. МАРИЈА: О, зољо, кад се јошт смејати можеш! Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много! Господин барон, можете ли то отрпити?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број, тешко уздахну, палицом махну. „Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом.

Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ви се не бисте могли вратити вечерас? — Не, не бих се могао вратити. — Било би опасно да се враћате? — Опасно и тешко; мом сину и мени требало би више но дупло времена за веслање. — Има ли опасности при одласку?

Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко ћете га скинути. Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове.

Његов син скида капу и гледа ме смешећи се. Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима. — Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд.

Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена.

Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача. Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје.

Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно

Кад одслужим војску, мислим да ћу негде у вароши моћи служити као лакеј. — Свиђа вам се та служба? — Врло је тешко бити добар лакеј. — Добро, Васкес. Мора да је страшно тешко. — Ја вас задржавам, господине, од читања.

— Свиђа вам се та служба? — Врло је тешко бити добар лакеј. — Добро, Васкес. Мора да је страшно тешко. — Ја вас задржавам, господине, од читања. — О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив.

— Али је читаво језеро између вас. Биће вам врло тешко водити тај рат. — Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало

Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано. Сам цвет као какво живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од

Пазите! — Нисте у риболову? — Не, чекао сам брата и оца. Спремамо се да проведемо целу ноћ на језеру. У почетку је тешко, јер се насуче, али сад ћемо одмах проћи кроз овај рит. — Како се зовете? — Пипо. — А ваш отац? — Кортец.

О, колико је био добар, тај јадни младић. Сећаш ли га се, Пипо? — Сећам га се изврсно, оче. — Тешко ми је сетити се његовог имена, али ако бих се размислио можда бих и могао.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Трагање за знацима и језиком творца природе толико је тешко да се стварање мора понављати у малом, не би ли у малом постало јасно оно што је у великом и изворном облику постало

Али је истина у својој истоветности исто што и бог који је исто са светом коме је тешко да буде истинит. Древна реч ил нова света реч ил хулна која је ближа људској пути да ли она што се

И нека њихова молитва све нас подржи путевима тешким провидности опште провидности засноване на својствима Духа тешко је бити прозрачан па јасан и безгласан ослонац је потребан у молитви другог за ту се молитву молим и за молиоце ако

Карпата и да л се старац опет жени да ли се жене стари Словени родићемо се опет слични биљу мање сужни о благо нама и тешко мени!

ћеф добре су наше шансе ако не питају сваког од нас шта си радио за време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду где нас и скаредно питање

најбоља је ствар која има застој кад се далеко оде нема више шта да се каже ни себи ни њима у великој дворани тешко видљива људина седи на столу на престолу засута словима и сољу понекад му се види само креста под ногама

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости!

ДАНИЦА: Ја не – тетка, али, дабоме, стара жена, морам јој помоћи. МИЋА: То је тешко за вас. ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима. МИЋА: Дотле само?

А ако Агатон сад дође и донесе нам вест да се адвокат примио да обори тестамент! САРКА: А зар је мени тешко тркнути до куће па навући опет црнину? ТРИФУН: А ти, Гино, само бациш цвет па удариш опет у плач. ГИНА: Па јест!

!!!... АГАТОН: Ето, то што вам кажем. ПРОКА: Ама, пропали смо? АГАТОН: Пропали, дабоме! СВИ (тешко разочарани): Ау!!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали? АГАТОН: Не можемо оборити тестамент.

ГИНА: Ију, зар би и то могло бити? АГАТОН: Па, наследница је, има право. ВИДА: Еј, тешко нама шта смо дочекали! ПРОКА: 'Ајдемо, Гино! Нећу ваљда да чекам да ме таква једна незаконита женска избацује.

ДАНИЦА (заплаче се): Сиромах отац! СИМКА: Бог да му душу прости! АГАТОН: Какав честит човек; тешко ће се још један такав родити! СИМКА: Тешко, бога ми! АГАТОН: Па кажем ти...

СИМКА: Бог да му душу прости! АГАТОН: Какав честит човек; тешко ће се још један такав родити! СИМКА: Тешко, бога ми! АГАТОН: Па кажем ти...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мајка је остала да ми у току ноћи спреми за јело. Јер ко зна колико ћу путовати, а сад је тешко ма шта куповати на станицама. Отац ме пробудио. Они су већ одавно били устали.

Увиђао сам колико је тешко њихово душевно стање, па ми се чинило: лакше ће бити и њима и мени кад се растанемо. Погледао сам на часовник. — Е...

А после и завет очев. Још и та могућност. Било ми је тешко. И пожурих се да утонем у онај народ, који је већ преживео ове прве, тешке утиске растанка.

— Пролази — одговори стражар и не гледајући ме, као да је хтео рећи: унутра може сваки, али је отуда тешко изићи. Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу...

Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме. Војници су размештали шаторе и, док сам се дигао, трубач је свирао збор.

Било је немогуће упућивати коње у болницу, а тешко их је лечити на маршу. И командир се наљутио. Неко је морао бити крив.

У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена. Тешко је посматрати. Призор је упечатљив и мучан.

Али командир узвикну: — Налево-кругом... маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња.

о земљу као бачена клада и животиња је тужно гледала стакластим очима, док су јој ноздрве биле раширене, а слабине се тешко надимале. За једнога командира веће незгоде нема. Ама да је десет људи пало, лакше би поднео.

Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем. Дисао је тешко и из груди његових је допирао неки чудан шум. Војници му откопчаше брзо копоран и угледаше велику рану на грудима.

Људи осећају, сваки на свој начин, да се одиграло нешто тешко и срамотно, иако је сваки уложио целог себе да би подухват био крунисан успехом.

Покрај пута видимо мртве. Сигурно су били тешко рањени, па су при преносу умрли и болничари их оставили ту. Пешадија је замакла.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Па он бар да је друкчији!«... да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.

говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе...

ћорав или сакат. Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала. А овако, баш ми је тешко. Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије,

— Где вам је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко. Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити.

Љубица га погледа са немим поштовањем. — Да ли је много тешко постићи такав успех? — Па није лако... Треба радити непрестано и о вољом.

Треба радити непрестано и о вољом. А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; То није много тешко. — То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу? — Па.. требало би...

»И откуд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити. Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?... шта има да ми буде тешко.

Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?... шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде.

Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио. Што, зар је то тешко : врд... врд тамо амо, па ништа... Али не иде, бадава, знам ја себе«.

Да пустиш децу кући. Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито. И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово...

Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли? Па о плати... и то већ није ништа. Није ми тешко ићи у срез. Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...

запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

по гори; Што су ми осам јетрва, То су ми зв’језде по небу; Што ми је једна за’вица, То ми је мајка у мајке; Тешко си мене без тебе! Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87.

моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише! Како, душо, и ја за тобоме, Ђе те гледам, љубит’ те не могу, Али хоћу брже, ако Бог да!

“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо!

ГИНА: Јесам! Додај ми нешто да убијем курву! СИМКА: Гино, не буди луда! ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Што дрхте, проткани, мутном тишином, у којој су осмех и туга помешани несигурно и тамно. Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме.

Треба умети умрети. Извињавао се и мени што ми бриге ствара, сад, кад сам почео да учим грчки. Вели, то је тешко, зна. Саветовао ми је да учим, добро, и да се лепо понашам према матери.

Уштогљен. Он је завршио као генерал, Недића. Завршио је пред пушчаним цевима. Луначарски је, једном, причао како је тешко искоренити поштовање старих икона. А Горки је бранио Мирског, да није крив што је потомак кнезова.

Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче. Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да

Људи су као од глине. Ужетом бију блато са мреже. Чује се само, напорно: „Рива‑хола, рива‑хола“. И кад се појавило тешко и пуно дно мреже, све је у блату. Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара.

Не верујем да бих то био преживео. Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при уласку у болницу, у Вуковару, у води, у којој се, пре мене, већ

Обријане длаке пливале су у басену. То ми је било тешко, јер сам, у оно време, био врло осетљив, осетљив поетично. Поменута млада девојка са којом сам се био верио ухапшена

Док је тукао, по глави, штапом са коња, пред стројем, стао би кад би стигао до мене. Кажњавао је за сваку ситницу, тешко.

У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина у гранату, на земљи. Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени.

Ако покушам да пређем границу, код Сегедина, ухапсиће ме. Ја онда питам железничаре како је у Пешти. Веле, тешко је. Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде.

да комплиментирам рмпалије Цоловића на њиховом гоњењу непријатеља, од Солуна до Темишвара, па велим: мора да је било тешко. Они се успијају као нова млада и веле: добро да се једном свршило. Окилавило се.

То мора да је тешко. Материнску љубав није нико измислио, она је ту, као звезда на небу. Са мном ручава и један стари професор цртања,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

да ли да се одазове том позиву и молио се Богу да га он упути шта да чини, јер је волео пустињски живот па му је тешко било да га напусти.

(Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!... Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон... Ко ће њу сад везати?... Анђели?...

ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама...

(Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је?

Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла...

Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла...

Ајде са мном... хоћеш? Сироче: Сад нема ко да те веже, је л па ти је жао? Госпођа у црнини: Да... тешко... Сироче: А мени је жао што немам кога да вежем... Госпођа у црнини: Ајде са мном па ћеш мене везати... Хоћеш?...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ево како он даље прича. Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом, својом

депутације из народа да поздраве великог странца, а већ још у зору пред кућу министра председника докрцкаше лагано тешко натоварена кола разних одликовања за врлог странца.

Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас

Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас

— Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту. Мени је стотину година, и живео сам без тога..

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом. Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.

Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера. Шире се кругови снопља све више и више и

То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра. Њему се није тешко наканити. Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не

ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима. Љубиша је неразвијен и тром, некако се тешко креће, па му сваки посао што га ради изгледа као да га на силу врши.

ови се провлаче кроз трње, шибље и коров, и цела та маса, одлучно и брзо, с пуним и запетим пушкама, иде напред... Тешко ономе, на кога су се дигле ове стотине гвоздених цеви!...

У такву стању није тешко било доћи до мисли да се светац огорчио на чича Перине тешке грехе, и да, због тога, не прима ни молитве од њега.

На души му беше тешко, а на срце легла некаква студен која му изазиваше мучно осећање. Беше му зима, као да није лето.

Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво. Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом.

Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво...

— Где је та... Крушевица ? — осече се он. — Далеко је одавде, а и тешко је погодити пут. Има да се пролази и кроз шуму и кроз врлети — рекох му, и таман да му понудим школског момка да га

Том приликом се сви жале мојој жени, како им се не мили своја кућа, како их све нешто вуче овамо... Истина, и тешко им је, није вајде.

Дете се збунило... Али зар је тешко умирити расплакано, ожалошћено »мало маче«?... — Воле њу тета... срце моје! И врући, узбуђени, нервозни пољупци

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И то ти је, брате, артикал као и сваки други артикал. Метнеш га на кантар, видиш колико је тешко, одрешиш кесу па платиш.

ЈЕВРЕМ: Срета? Је л' баш он ти даде? МЛАДЕН: Јес'! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (радознало развија и тешко чита): „Сад сам разговарао са Секулићем. Начелник му казао да ће те звати да разговара с тобом.

Зато ваљда и говоре увек лепо они који грде владу. А дедер ти, синко, брани владу, па да видиш како је тешко да се лепо говори. А ово, знаш, ја почео, па подуфати ме нешто и као отвори ми се срце... Па тако...

Та већ знаш ваљда толико. ЈОВИЦА (полазећи): Знам. Не брини. Тешко је мени било говорити док сам био уз владу, а сад — не брини, умећу ја.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.

Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко. Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и

А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.

— »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци! Хе, хе!

новембра »Цорр. Буреау«: Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. — Е што си зборим ја?! Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже. Е убише го, е не го убише! Хе, хе!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Кад је чуо како је тешко ући у царство небеско Један се богаташ као мајчица натреско, И рекао: „Сиромаштву свака част и поштовање, А ја ћу,

Све то није лако — потребно је држање витешко, Бити лак као перце, срца ганутљива, Деди, међутим, то не пада тешко: У томе и он јошкако ужива.

ЗВЕЗДЕ Звезде — на небу брадавице Болују понекад од падавице. У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд. Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд...

Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило. Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише.

креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла, док је тешко дисао. Тако се родила људска мисао.

” „Тешко је, ал и лепо било волети, И слатко у срцу носити плам! Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво!

И сада, хајде, паметан буди: Тешко је с мушкима, ал ни са женама Не иде, као да бог неки сулуди Заводи нас и замеће путе пред нама!

” „Одмах, на почетку, потегни-повуци! Тешко је ухватити закон женству... Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству...

од куће, утолико пре што сам се за време оног првог боравка, године 1950, у Београду, заљубио у наш главни град. Тешко ми је, сада, рећи чиме ме је, онда, Београд опчињавао, као што не знам како су, и куда, те чари у међувремену ишчезле.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Нико никад није видео младу јегуљицу другојаче до у блату, са којим је изгледала као срођена и у коме ју је било тешко и запазити.

Бродски лекар морао је, тешко болестан, напустити експедицију и вратити се у Данску, где је убрзо затим и умро. Самом Шмиту ти су, готово

Оне при том искоришћавају и најмање пукотине кроз које је тешко веровати да се могу провући. Јегуљице на тај начин доспевају и до врло удаљених слатких вода, за које се не би могло

по површини овога тражећи храну, имају нарочито подешене органе који их спречавају да упадају у муљ из кога би се тешко извукле и по њему се кретале.

Један од каблова и ако танак, могао је издржати терет од 7000 килограма и био је одређен за вучење великих и тешко оптерећених рибарских мрежа по дубинама од неколико хиљада метара.

Један од истраживача тешко се разболео на броду, па је са овога радиограмом тражено да се са америчке обале хитно пошље хидроавион да болесника

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Небо нема без грома цијену. У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна — добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!

двоје ђеце твоје лудо, сирочади? Што ће јадни ђед ти Бајко, мој Батрићу, који те је одњивио? тешко њему! Просте твоје љуте ране, Мој Батрићу, ал' непрости грдни јади, куку роде! е се земља сва истурчи, Бог је клео!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед једнаког дружења са Грцима, Цин|царима и Турцима, сви су, покрај

Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што

Али она виде како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко дође до бунара и Ту остаде дуго, дуго. После скрену и упути се подруму.

Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују. Али одједном се трже.

Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра.

И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.

И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима. А тешко је, Тодоро. Не може се више. Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима.

Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им дâ

И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим. Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу,

Марко показа слуги главом да прозоре застре каквим покровцем. И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.

По читав сат губи се, ништа не зна за себе. А затим тешко, дуго, једва се повраћа. Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са

Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

„Ви, жеље моје, ја ничега немам... И ја се с вама хладном гробу спремам. Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о.

Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве.

Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве.

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада.

Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку... А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем.

А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем.

Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад? УДЕС И око се наше тешко сузом влажи У искреном болу, и срећи и тузи; Наш је бедни живот замршен сплет лажи Где се тајно ропће, претвара и

свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.

Јер у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; Јер са сваком буном осећам да треба Поћи с буном тешко рањенога срца.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старији им, и брат, и готово сви укућани у то доба спаваху. Два пута у недјељи ишли су и у дворац, а увијек им је тешко било отуда одмаћи се.

“ „Нијесу мрави навукли, но моји зуби натукли!“ одговори медик, куцајући се по прсима. „Знамо, знамо... Није тешко ни зубима натући кад је шта, а за те има, Богу фала! Пространа је твоја инорија, а дочекују те свуда...!

“ прихвати сердар, уставши на ноге и скинув капу. „Послушао бих те и да си друкчије рекао, ама би ми тешко било!“ „А као зашто!?“ раздрије се Мираш, клисивши и он на ноге. Очи му синуше дивљим изразом.

Јанко опет уздахну и то прекиде њезино шчињане. Она му се примаче. „Јанко! Ја знам да ти је тешко, да...“ „Ти не знаш како ми је!“ прекиде је он, дигнувши се и погледавши је чудно. Бјеше то очајнички поглед.

„Како не бих знала да ти је тешко!“ поче она чисто материнским гласом и начином, држећи га за руку. „Како не бих разумјела.

И нама, који смо никли у овијем кршима, тешко је овдје живљење, а камоли теби, чоеку из свијета, научну, и виклу на господство...“ „Није то, није то!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ВРЕМЕНУ 137 О СМРТИ 139 О СУДБИНИ 141 О БОГУ 142 О РАЗНОМ 144 Б) СТИХОВАНЕ 148 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г)

веровања (Леп као вила, Празна (кућа) као вилина пећина, Црвен као вампир, Јак као вједогоња, Чупава као вештица, Тешко као мора, итд.). Поређења за боје наш је народ узео из своје непосредне околине, и то путем асоцијације.

У стихованим пословицама нарочито се казује оно шта је у животу — по народном схватању — лако а шта тешко, шта боље, шта горе, а шта и најгоре, и не ретко низови таквих издвојених или и измешаних десетераца служе гусларима

при певању јуначких песама (Лако ти је пијан запјевати, / А жалосној мајци закукати, / Младом момку пољубит’ дјевојку; Тешко вуку с псима другујући / и јунаку с рђом путујући; Боље ти је изгубити главу, / него своју огрешити душу; Састало се

Због своје каквоће: да их је тешко без пажње и напора изговорити, оне су погодно средство да се и нормално дете кроз забаву учи правилном и смишљеном

изговору, ломећи језик и казујући ствари по логичном реду; осим тога нарочито код дефектне деце, код оне која тешко изговарају поједине гласове као р, ш, с, ћ, и тел.

Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем.

Сит весео, гладан плакао. — Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже. Тешко томе кога воде, а још горе кога носе. — Одговори у шали онај који се водом понуди. Штакара на двије ноге.

— Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже. — Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди.

— По делу се човек познаје. — Човек без порока није човек. — Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати. — Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако. — Добру човјеку све добро стоји.

— Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине.

— У добру се не понеси, а у злу се не покуди. — Злу се уклони, добру се поклони. — Тешко је добро видети, а ласно га је познати. — Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

него да би могао и учен читати, и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику, како је то за мене тешко! Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке!

И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту рупу упао прије толико времена, па ми је из најприје истина било тешко; а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не црко од

него да би могао и учен читати и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику како је то за мене тешко! Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке!

” Онда му анђео рече: „О! то је тешко добити; у свему свету само три имају: две су жене а једна је девојка, и њу просе двоји просиоци.

А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече

Један пут свекрва се тешко разболи, и лежећи молила је Бога: кад умре да је пушта опет на овај свет, да не да снаси којекаким битангама делити.

Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.” На то зет рече: „Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.” — После тога још су се дуго дана гостили и веселили.

И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту јаму упао прије толико времена, па ми је из најприје истина било тешко, а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не цркох од

Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје

Кад дома дође, упита га матер: „Камо ти кола и коњи?“ А он јој одговори: „Тешко свуда без пријатеља, моја мајко! оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО.

ја кукава кукавица“ рече попадија „да је тако, ма да сте му завикали: „На, попе, руку, хоћаше скапулати, јер је вазда (тешко мене!) научио узимати, а не давати.“ 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА.

“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

се неко не приклони томе, требало би га и из манастира одагнати и одрезати као загнојен уд и уклопити и одбацити као тешко залечиву или сасвим незалечиву рану.

Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.

Ако ли се ко од вас, о тешко њему, нађе да због овога гневећи се изазове случај, или одлаже обавезе, не чека заповести игуманове, и није на

савест мисле сакрити се, што ме погађа у само срце и оплакујући их не престајем, јер такво зло имајући не осећају, тешко мени, и грех не откривају! Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води.

Ни ово није похвално, да се због неоправданог узрока изостаје од јела. А то, ако би и било тешко, треба по могућству одстранити.

Домишљам који би одговор био ако, изнашавши га, осуди побећи можете. О, ви, дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и

А тим и таквим противословницима заповеда моја смерност да не буду противни због разне гордости, јер се каже: „Тешко онима који се одричу и који нису смерни, јер ће их Господ гневом својим смирити.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Оћу да је изненадим! Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то. Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут.

Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то. Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру.

(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.

ИКОНИЈА: Је л те то боли? АНЂЕЛКО: Ово на нози? Наравно да боли, а и тешко се крећем. Нигде не могу без штапа. Дао би ђаволу душу да ме престане! ИКОНИЈА: Немој двапут да кажеш!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Да ниси што страшно сањала? ВАСКА (трза се): Ех, ништа то! ЈОВЧА Да ниси болна? Да ти није тешко? ВАСКА (понизно, стидљиво али убијено и болно): Ништа ми није.

(С горчином): Видим ја, видим. (Тешко му да је гледа такву, хоће да је обрадује и уклони, да би остао сам са мислима које га спопадају): Да видиш што ти је

А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?! Газдарице су ми, снашке!

МЛАДЕН А, па то. Јест, то. Служим, али није то служба. Тебе кад служим, то није служба. Није тешко... и целог века ћу те — служити!...

десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама! ТОМА (предано): Хоћу, нано, хоћу за њу, све, све.

Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Размишљавајући шта су страдали мученици, ја би[х] тешко жалио што и сад не муче христјане, те бих се ја нама[х] дао за закон испећи; а кад би ми пало на ум шта су пустињаци

узмемо у руке, није нам доста да нам ко каже да је злато, но сами разматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли тешко и савија ли се као чисто злато. А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико.

Што веле? Моле се богу за нас. Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је најполезније и

Епископ: „Доста већ, Маленица кукавче! Ала си, брате, као олуја; тешко оном кога ти окупиш и запопаднеш! Лашње би ко од гладна медведа утекао него од тебе!

А навластито, ако те гди калуђери у’вате, тешко твојим леђˋма! Немој рећи да ти нисам казао. Али ништа, с пребијени леђи добити чест да се српски Сократ назовеш, опет

сав народ смирнејски, христјани, него и исти Турци више су га почитовали и љубили него све калуђере на свету; и зато тешко би оному било ко би у њега дирнуо.

Али би тешко мојој души било да сам сасвим Корф оставио не споменувши матер Андрејеву и две сестре његове. Његова родитељница да ме

У Книнском Пољу нисам те радости имао, јер мој љубими протопоп Новаковић тешко боловаше. На неколико недеља зовне ме из Плавна син његов, поп Лазар, да му дођем на погребеније, гди сам му

Но, зна се и ово: да тешко оном општеству гди се никакво исправљеније не уведе догод не соизволе и не усхоћеду и касапи, и бакали, и лончари и

Милостиви благи боже, мишљах у себи, тешко ли су ти људи сагрешили били кад си им толике и тако различне језике дао! То ти је њима њи[х]ов тороњ донео и пре

И ја сам тешко сожалио. Но непреодољена жеља да јоште што за живота на штампу издам, све је победила; зашто у Бечу и лекције предавати

неишчислим — небројен некамо ли — а камоли, него ли нектар — божанско пиће које даје вечиту младост неласно — тешко нелестан — искрен; чедан; без преваре неложан — истинит немецки — немачки немошт — немоћ, слабост ненавидети —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови. Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка.

— умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови. Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка. Ти мислиш да је велики гри провеселити се мало у ова доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!

“ А свршава се: „Тешко теби, Тодорино клети, Кад оћутиш како с’ Фране свети!“ Тијем начином Бакоња поново напредоваше у стричевој милости,

Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб. Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук. Дакле, до тога се дошло да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?

Шта ти је јопета? — Да речете тамо, да... Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало...

(И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци. Не знаш ти како је тешко живити! А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, кâ што смо и ми чинили, кâ што сви чине?

да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.

бјеше у годинама и ружан, а жена му не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид?

Сад је више места, ал стајемо на чкаљ И чичак. Неке баре нам се прече. Још тешко нам је да признамо да је вече Иако се мешају близине и даљ. Ми застадосмо (тек за пуки трен) Ал — ево где стојимо.

Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу. После, младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под

— Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?! Напредњака Тошића? — Јесте, његова.

Право... А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право? — Твоје је, Ђорђе, твоје, немој да се љутиш. Мени је тешко... Жена сам ти, увек смо се лепо договарали. Он је мој брат. Није Аћимов пасторак.

сиромах мора да слуша газду, шта се њега тиче ко влада, откинуће се конопац и звоно ће му смрскати главу, сто ока је тешко, нека. и Турци владају, само њега нек оставе на миру. Шта. ли је то Симка хтела да му каже? Ђорђе није код куће.

Онда је легла, опружила се, вода јој дошла до браде: тешко и гласно је дисала загледана у ниску пепељастих мехурића поређаних на површини воде уз ивицу корита.

Сад играм ја. Аћим поведе полако, господствено, са штапом преко руке. Стиска усне, жмури, тешко откида ноге од земље, у стопалима му цело Прерово.

Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се

Да је пчела, па високо, поврх дрвећа да одзуји. С вилама на рамену ишла је брзо и тешко преко њива, кроз кукурузе. Аћим је у Паланци: касно ће доћи.

„Много си се заморила, газдарице“, рекао је на њено тешко и убрзано дисање и подсмешљиво гледао у зајапурено лице и руке голе до лаката. „Јесам.

“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и гледао тешко и све мрклије њихање над собом.

дахће, у лугом зноју истопиће му се очи, мртво лишће кукуруза сече га по лицу и рукама, скида и гуњ, млатара рукама и тешко гази, да не би чуо тишину у селу у коме помор сатире децу.

Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду. Псуј и мрзи ме колико ти је на срцу тешко, али тако је, Адаме. А ти сâм мисли што човек мора о овоме да мисли. Морам да пођем.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима.

Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем

Више га нико није срео, нико чуо. Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок сав прозрачан, али мален и живахан као

Лежао је тако све до ноћи. А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава. Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на земљи!

Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на земљи! Тешко је било не удахнути пуним грудима бистри ваздух! Изнад њих трепериле су звезде.

Окрете се и погледа око себе. Нигде никога. Напреже Бела жаба слух. Гле, па то локва уздише, тешко, претешко. Загледа се у локву. Са дна, из муља, дизали су се мехурићи заједно с нечијим тихим гласом.

Али, када је отворио очи, све око њега блистало је у месечини. »Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!

На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само налик на крупан, румен цвет.

Некима он невероватно личи на принца из Земље Бисерних Чапљи, али тешко је рећи било шта поуздано: принц се никада није осмехнуо, а овом осмех не силази са лица.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

је доста убедљиво деловало Вучићево уверавање да њему који је увек, као што се зна, био од оних што су најближи Кнезу, тешко пада што са Кнезом више никако не може да се сложи.

(Први пут се а дуго, и Сима терџуман мучи са речима.) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.

засути прамењем времена, и он и његови сувременици понекад чине, оку новог доба, као једноставни људи којима није било тешко да себи не признају зебњу од живота.

У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у епохи у којој је тек ослобођен

Помогли су им али су и изгинули, сви. Поред савладане страже остали су само тешко рањени Конда и лако рањени Мирко. Конду су однели у Аганлијин конак а Мирко је, обузет неким предосећањем, журио

На реч „чиновник“ одмах види себе, усправног старца који тешко хода, како пролази кроз гунгулу Велике пијаце. Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су данас део

Тако је почело. (ОВО ЈЕ ПРИЧА ЗА ТЕБЕ, ТИ ИЗ ОРАНА, У АЛЖИРУ.) Убрзо се уверио да му није тешко да одигра и неколико других, различитих улога.

А ишчитао је, више из људи него из облака, да се примиче невреме од којег ће це тешко наћи заклон. Зато је све мање бивао по путу а све више код куће у Гружи.

Све јој то није падало тешко, али је игру која је трајала између Милоша и ње једва подносила: непрекидно се градила као да не примећује његова

Покушао је да је не рањава претерано, али је тешко ишло. Љубица је уистину све и смиривала, али није могла да не примети како разлика између Господаревог и њеног

Осетио је да је стигао на једно од места великог блаженства на којима настаје дослух између мира и умора. Иако се тешко откривају, виђао је таква места, једном или двапут, на својим путовањима, али је онда морао даље а сада више није

Испало је још и ово: са странцима се Доситеј готово лако о свему договарао; са Србима се тешко договарао о било чему.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... .........

Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ......................

Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази. Ил' крадом облак иде на више? Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?...

Ко зна од кад тако. - Но, у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа. Ј.

Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечерње тишине; А Тимок јец'о, тешко заогрнут Мраком, к'о адском злокобном хаљином... „Над чим уздишеш?“ - упита ме она.

Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Заг

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

И Тешко ли се у полет пуштати на лађици крилах распетијех, без кормила и без руковође, у бескрајни океан воздушни, ђе су су

уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз гомиле провео громовах, којима је ваше поднебије вазда тешко и претоварено.

Попа, Васко - КОРА

црвеним таласима Пар недозрелих речи У облачном грлу виси Нисам више ту С места се нисам померио Али сам већ далеко Тешко да ће ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

био сам у Атини, попео се на њену Акрополу и онде доживео један од најјачих утисака свога живота. Зато ми није било тешко да се уживим у онај тренутак када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам само да опишем

Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“. „О, срећни човече!“, узвикну Глаукос,

Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи је од пет људских стасова. Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“.

Зато прихвати Милонов предлог. „Ми можемо сада, господару, поћи кући“, рече један од његових тешко натоварених робова. „Ако вам не треба!“, одговори му номофилакс. „Поћи кући и успут појести најлепше воће!

Али нашем номофилаксу беше тешко око срца. „Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе? Препредени Милон сву одговорност за то свалио је на мене,

а нарочито њени ловорови листићи, беху неједнаки, неправилни, увијени, изрезуцкани, час тањи, час дебљи, па је било тешко да се премере.

„Тешко мени!“, закука краљ. „Како ћу болан, остарео и изнемогао да владам у својој држави где варалице вуку мудраце за нос, а

„Могу ли тај списак понети са собом?“ упитах Мардохаја. „Богме тешко! Имам само тај једини примерак, набављен за готове паре“. Положих пет златних форинти на сто.

Онде ћу их, надам се, наћи обојицу. А неће ми бити тешко разазнати се у тој вароши у којој сам проживео најлепше дане свог живота, од своје седамнаесте па до тридесете године.

По његовој укусној одећи, отменом понашању, одабраном говору, учтивом али проницљивом погледу не беше тешко препознати у њему окретног дипломату, али кроз ту углађену спољашност зрачила је и енергија инжењера и пословног

„Да тако је то било“. Хемфре одмери од главе до пете беспрекорно одевеног младог човека па уздахну: „Тешко је, драги мој господине, злопатити се; знам ја то из властитог искуства“. „Тако?“ „Јесте, боме.

А та зграда лежи у непосредној близини Бастиље; неће ми бити тешко да је пронађем. Већ пре но што сам пошао овамо, проучио сам план Париза како је изгледао у доба француске револуције

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми. „И то може бити и не чудим се, најзад, јер те познајем. „А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу.

Видели смо се само једанпут пред велико одступање. Тешко рањен у груди он је лежао у крушевачкој резервној болници, где сам отишао да га посетим.

Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава...

другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам...

клупе до клупе, од хладовине до хладовине, слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под

Тада га пустише, и тешко рањен у једном од првих већих сукоба, он се нађе у болници, из које изађе једнога од оних страшних дана кад потпун

— Море! — Гле! Гле! — Ено мора! РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ И данима тако сипи, ромиња, кисне, па мокро све, и тешко, и увијено густом кишном маглом. А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу.

— мени јадној, заробили су га, проклети да су. Не знам, јадна, ни где ни кад., нити је пис'о. — А тешко чекати, је л'? — Тешко, није вајде, шта ћеш! — И ви жене чамите и ми људи чамимо, а младост нам пролази.

Не знам, јадна, ни где ни кад., нити је пис'о. — А тешко чекати, је л'? — Тешко, није вајде, шта ћеш! — И ви жене чамите и ми људи чамимо, а младост нам пролази. — Ја, шта ћеш, пролази...

начелу проузроковала нову подвојеност међу људима и нове и крвавије распре, које би свако друго стање ствари тешко могло изазвати. Хоћу да кажем да је национално начело једна идеја која је нешто вештачко.

— А ко то кука, ко то кука? — То је сељанка једна из Макова, тешко рањена шрапнелом, и ту јој деца, па јој оперишу главу. Грозни су доктори.

Нешто замршено и тешко вртело се по болесној глави и неиздржљиво распињало му и кидало нерве, па га ударало и секло по слепим очима и мозгу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Касније је послао, у знак високе пажње, своју фотографију (тешко алкохоличарско лице у свјетложутом оквиру од јелење коже с танким златним рубом), која је отада увијек висјела над

Упрегнуте под било што, вођене било којом уцртаном стазом и уперене на било какву поенту, оне тешко наилазе на праву поезију. Пунио бих му уши свакојаким бунцањем и маштањима.

) И све би, вјероватно, на томе и остало, да Иван није набацио: — Изгледа да је теби тешко назвати га Главоњом. Сажаљеваш га. — Није истина! — реаговао сам и одвећ жустро.

Или се, могуће, то само мени догађа, због невјештине, због недостатка сваке мајсторије. И тешко могу да искажем до које ме мјере то поражавало, до које ми је мјере унижавала читаву ствар помисао да баш све, лепота

„Пази! то су озбиљни људи! Пред њима не смијеш да дјетињиш! Они би то замјерили, тешко замјерили, и остали би јако, баш јако разочарани!

А можда је баш то оно што не ваља. Тешко подносим туђу руку, ма и благонаклону, на мом рамену; не из какве охолости, далеко од тога; просто из неке, готово

— А која је твоја Мама-Јумба? — Ох! Ја их пак имам толико да их је тешко и набројити!... Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану. — Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој!

Имитовао је човек сам себе, понешто при том прегонећи. Жртва за умјетност, као и свака друга. Тешко да је превидио моје име на листи у канцеларији дирекције. А собичци су нам се налазили у истом ходнику.

добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао. Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му.

Међутим, маса, они каквих увијек и неискорјењиво „има највише”, веома је тешко долазила до спасоносне ампулице... И ето, одједном је пукла неједнакост, дубља и већа од ма које друге, неједнакост

А и раније, прије него сам се с њом срео, бивало је тако. Кад год ми се у животу нешто тешко догодило, ја сам у неку руку био одсутан. Често сасвим нескривљено, сасвим случајно, каткад и због више силе.

од најдубљих и најприснијих, па можда и најтрајнијих осјећаја у нама, оно је свакако једно од најмање дјелотворних. Тешко да се на њему ма што може градити.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом. Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и

Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. — Ух, пос' јој женски, ђе ме орезили! Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од

Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!... И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору? Нема, јамачно нема.

Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: — Је л’ ти тешко тако, болан? — Тхе... шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама.

— Тхе... шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише.

Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.

Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.

— Знам, али ме тамо чека куршум. — Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... — Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ...

— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... — Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ...

појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи.

Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра

Кроз њу се можеш вратити слободан. — Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. — Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... — Како ?... Хвала ти, попо, до неба. Ти си ми отворио очи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је чуо Петар шта му ове девојке рекоше, он им онда одговори: — Тешко вама и вашем животу! Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости.

Петар им на то одговори: — Тешко вама и вашем животу! Да ја нисам овамо дошао, ваше би кости још и сад расуте биле. Него чујте: задржите смрт док ја

Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.

Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи. Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе. Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.

ОЧЕВ ТРС Оно био у старо доба старац и имао три сина. Дјеца се замјере нешто оцу, и то њему било тако тешко да је саградио себи малу кућицу одмах до велике, заједничке, и ту живио сам за се као калуђер.

те ће стати крај царскијех двора; он с дјевојком сјаши, а тета лија ће му рећи: — Знаш шта, ја видим да је теби тешко растати се с цуром, зато и ту хоћу да ти помогнем.

Кад бише близу царскијех двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати очев трс.

То осјети лија, па ће му рећи кад бише сасвим близо код царскијех дворова: — Ја знам, побратиме, шта је теби: теби је тешко растати се са златним коњем, зато ћу ти и ту помоћи.

Ја знам шта је теби тешко: теби је жао изгубити златну јабуку, али ја ћу ти и ту помоћи. Сјаши с коња, привежи га за плот, на њену нека остане

Онда рече средња вила: — Мама, овђе мирише крст. — Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је нашли.

Мати јој одговори: — Да, кћери, царев син и Оштар Дан иду тражити краљеву кћер; али тешко да је нађу, јер кад пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести гвоздена планина, која је свезата са небом

Жао човјеку краве, а тешко му опет имати с врагом посла, стога оде најприје сам да се освједочи и да види шта је. Мали, кад је видно оца да пази

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1904. ПОГРЕБ Полагано спровод иде... Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона. Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако... Спровод овај Њеног драгог гробу спрема.

Како л' ће ти сутра бити... 1904. ЖИВОТ Уста се смеше; очи гледе боје, Људе и даске. Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело.

Лепо ме прими туђина та: Све неки добри, од срца људи Ал' бити распет на крста два, То је тек тешко, не лечи се туди Отаџбина први, а дом крст је други. Још болови сасвим нови, али дуги.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али, слободно цртање коме је било посвећено доста часова било ми је досадно и тешко сам га подносио. Било је то прилично необично, јер се већина чланова моје породице истицала у цртању.

Читалац ће се насмејати. План је био тешко изводив, признаћу, али ни близу тако лош као што је био план познатог њујоршког професора који је желео да упумпава

отишао сам кући на кратак одмор, очекујући тријумф, али ме је увредило то што је мој отац сматрао неважним ове тешко стечене почасти.

Сходно томе је направљен трансформатор да би проверио теорију и први тест је дао изванредне резултате. Тешко је оценити шта су те чудне појаве значиле у оно време.

Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци док нисам успео да оживим све утиске из свог живота до пролећа

су бројни и сложени а спољашњи утисци на наша чула су у толикој мери деликатни и недокучиви да је обичном човеку тешко да их разуме.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

и чекали да неко говече тамо зађе, а онда би га одвели на своја оближња кукурузна поља, на другој страни њиховог села. Тешко је било чувати волове да не оду ноћу у кукурузе и зато је искусни вођа говедара тренирао своје момке преко дана за

Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као поноћно летње небо”. У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили

Тада сам први пут посматрао ово брдо из близине. Један историјски призор смењивао је други и било ми је тешко да их све сложим у ред, упркос несебичне помоћи мојих пријатеља богослова.

Веран традицијама српског војног граничара, ништа нисам више волео од добре туче и није ми било тешко, с обзиром на физичку снагу и добру праксу коју сам стекао на пашњацима у Идвору, да избијем било ког немачког дечака

Моја мала спаваћа соба на тавану, једино што сам могао себи приуштити, тешко је одударала од живота у бескрајним банатским равницама, где сам читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским

Добро сам знао колико би јој било тешко да настави да ме издржава на школовању, а оцене у школи ми нису давале за право да се обратим проти и замолим да

одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их ускоро поново угледати, Збогом, збогом, док се не

Једног дана ми рече да би ме узео за помоћника, ако ми не би било тешко да убацујем угаљ у ложиште и пазим да вата увек буде довољно јака.

На то ми он одговори да то ништа није тешко, само треба то да постане навика. - Погледај само моју ложионицу и видећеш да у њој све иде својим редом: централни

Рекао сам им да то за мене није било тешко јер се Срби одушевљавају памћењем лепих мисли. Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики

Овај експеримент помогао ми је да решим једно врло тешко питање. Професор Руд ме је обавестио да, с обзиром на моје високе оцене из групе предмета природних и друштвених

Мој пратилац је био рибар и ловац па му није било тешко да задовољи и мене и свога жупана. две недеље лутања по ритовима око Тамиша ублажило је моју жељу да доведем у склад

Ћипико, Иво - Приповетке

димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако да, ко није викао, тешко би издржао. На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала.

Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб. Девојке с погнутом главом, заморене, напрежући се упиру у држак свом снагом и тужно, заморено певају.

Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек. Цела природа тешко је омртвила гњилоћом и каљежом. Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак.

—А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко. Застрављена, дршћући прихвати старијег синчића за главу и упита га нагло: —Што би с оцем?

” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире. —Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар одмакао.

И оно нешто тешко, пусто, слично њиховим животима, осјећа у себи, па у тренутку у памети сину му сва трагика изморена народа, и јаки

Толико дана отезала је и тргла се сама собом у двоумици: би ли је изручила или не би? Тешко јој је било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у своју слику и похитала к огледалу да се у њему

још једном мисао поздравља крај гдје је дјетињство и младост проживљела, и као да јој се из потресене душе нешто тешко трга... Па онда тугу замијени надошла осјетљивост.

крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда су њу доље у град довели.

се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење нападнутога брода.

Морнари пришли би на сухо и обдан тешко ходали по шкољу, све док би вријеме за одлазак угодило. Стога се цурица лако обикла на новом дому, па све ређе

Дјевојка се скањиваше: тешко јој наједном прекинути са својим дјевојачким навикама и заборавити на своја слободна познанства.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али, у својој основи, тешко да би се теорија рецепције у оваквоме облику уопште могла да појави да јој није претходило структуралносемиотичко

Овима последњим ишли су наруку лингвисти, којима није било тешко да за потребе тумача књижевности издвоје такозвано комуникационо језгро у језичкоме систему и укажу на стилски

Наиме, гласови о томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се гласови појављивали у оној мери у

Да нас језик доведе до сазнања читавом својом структуром, то је изузетно крупан и изузетно тешко постижан циљ најзначајнијега дела наше модерне поезије.

целокупна трансформација у оба правца могућа је зато, дакле, што се у поетскоме виђењу досегло до онога дубоког и тешко објашњивог прожимања културе и природе.

Није мени, разуме се, овај поновљиви случај тешко пао тек зато што сам старином и рођењем заиста Косовац. Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и

Није мени, разуме се, овај поновљиви случај тешко пао тек зато што сам старином и рођењем заиста Косовац. Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте.

Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте. Човеку, наиме, тешко пада кад види како нам се поглед на нашу сопствену културу – на било који њен део или на све њене делове скупа узете –

Али ако је тешко заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском

културу осећајући је присно, може се веровати да је добијена изворна слика културних вредности, али је зато за њу тешко рећи да је и „објективна“.

што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.

Ако имамо у виду обе поменуте чињенице, није тешко предвидети какве ће се све недоумице и потешкоће појавити и до каквих ће промена у језику морати раније или касније

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па и није. Док одбијеш порезу, платиш кирију, купиш дрва, тек видиш: остану ти чисте шаке. Тешко је данас о плати живети, али овај мој не уме. Не гледа своја посла и своју кућу, него се занео у политику.

већ знаш!... САВКА: Тешко је, боме, данас. ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже.

Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната! Но, тешко земљи кад је доживела да она буде министарка!

ЖИВКА: Ју, тешко мени! 'Ајде за тај бриџ и за то пушење како-тако, али за тога љубавника... НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао

Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко. Идем да прилегнем, да се одморим, јер ми се завртела глава. (Полазећи.) А ви баш ништа?

Ја видим и сама да није ред, али не можете просто веровати колико сам заузета. Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

”19 У коначноме свом облику Нечиста крв и започиње баш таквим подсећањем на Софкине претке. Али је читаоцу тешко разазнати да је то подсећање некада - у првој верзији - било део јунакињиног сећања, премда су осетни трагови овога

Стога би се она с једнаким правом могла наћи и на крају романа: као сажето поентирање. Сада неће бити тешко да на основу обављене паралелне анализе истог књижевног поступка у два романа, једнако као и у њиховим верзијама,

И то, уосталом, није ни непозната ни ретка појава у уметности приповедања. Али човек овде тешко може одолети искушењу да не потегне и једно у теоријипрозеваљда најзанимљивије а , како то обично бива, и најтеже

(инваријантна) јединица језичког система која по природи ствари улази у њен научни предмет, а са стране теорије прозе тешко се утиру путеви ка откривању примамљивог изоморфизма међу типом наративног (текстовног) склопа и типом употребљених

није случајно што се у српској књижевности управо у то време, на прелазу векова, формирао колико значајан толико и тешко одредлив београдски стил.

А да се објасни чиме је улом оба пута изазван, чини се, није тешко. Јер су задње половине, које смо подвукли, очито синтаксички другачије уређене него предње.

А тако склопљена реченица, чак и када би писац био несравњиво вештији у језику од Станковића, тешко да може остати без неког одступања, без улома у граматичкој конструкцији.

Тако је, на пример, тешко превидети да Нечиста крв почиње не само помињањем куће него и њеним проширеним описом. Сем тога, како се радња романа

Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.

са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују”.

па о једва ухватљивој разлици између равнотеже коју тело одржава и теже која се осећа у самој одећи (отуда „шалваре тешко падају”); најзад, о оним непоновљивим, за туђе око недосежним унутарњим опажајима које човек има о померању и дотицају

Јер има нешто у том опису собе што га чини топлим и блиским, а тешко је открити шта све. Сада је барем просторни чинилац мало јаснији.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али Чемерикић се сети да су његове бисаге најпуније, да је то већ народна навака. Сјаха и он, па уздахну тешко и болно. Гле несреће! Уз његову главу, која више никому не треба, отиде и оно што је народу наменио као да је проклето.

— Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина.

Хоће да се напевају за читаву годину дана, чак до другога Петровдана. Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.

Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!... Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија

Можда баш због оваке мало видљиве привлачности, Хамза Вукашиновић се на неколико дана пред брање пожалио Дуруту како тешко налази работнике и како ће му ове године виногради остати непобрани.

Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.

За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.

чини јој се да на свету још има душе и осећања за поштење: гле, као да је мало побеђена, па јој од тога није тако тешко... И жена Арнаутка за црном срамотом својега мужа. Поткошена, као по срцу ударена, као да иде за истин– ским носилима.

Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим. Притиснуће је душманин, па ми је тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и татко, где смо сви плакали и молили Бога —

А цео свет је мислио да је злица и опак и да је у стању лакше огрешити душу, но се напити воде после тешко преваљена откоса у петровске врућине. Зато се околина и бојала од њега.

Зато се стараше да према њему буде пажљив и љубазан и да му како не позледи рањено срце. Јер је оно свакако тешко рањено, кад га је опет повукло овамо. Нема друге...

да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и његове снахе, ако их буде имао. Тешко њему да то види с очима! Зато је прикривао неколико дана јаднога ефендију и онда га кришом отпратио до мора.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето, видиш, сад си пао!

Нене очи и гледат’ је тешко, Искре бију, огањ у те лију: Све је живо, љупко, примамљиво, Муња жêљâ кроз срце те стреља.

— Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише. Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се.

Тргујући жидски, рана се не вида: На поштењу само будућност се зида. Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то дугујемо.

Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима. Не мож’ руља да га схвати Од грдобе и пакости; Њене очи, вичне мраку, Још зазиру од

Клете руке на њ се дижу, Ено камен на њег’ лети — Дуго ће га тако мучит’, П’ онда ће га разапети. Тешко ј’ добром међу злима! Ал’ он има поуздања. Опачило и грдоба За њега се не приања. Тешко ј’ добром међу злима!

Тешко ј’ добром међу злима! Ал’ он има поуздања. Опачило и грдоба За њега се не приања. Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи.

А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ. Тужни оци, тужне мајке, На што црно рухо носит’.

Док истину не дознамо (А та ће се тешко дати), Ја ћу оно што најлепше Најрадије веровати. Оних седам Даничића, Што их српски гуслар гуди — Има л’ кога да

Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам јака залога мира, Јер снегом војска тешко машира. Ти док си крову стража голема — Пожара нема.

На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у води.

„Шта ће ми срце? — Мени треба злата!“ Е сад си скучен, не знаш ни сам како. Ал’ ове канџе не пуштају лако. Тешко си теби у његовој власти И свакој жртви каматничке страсти!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане. (Затеже се.) Ја могу, видиш, а теби је тешко. ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити што да приватим.

ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене. ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко... Знаш шта је божур?

ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене. ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко... Знаш шта је божур? ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура.

ЕВИЦА: А где је бурмутица? РУЖИЧИЋ: Отишла је во своја си. ЕВИЦА: Еј, тешко си га мени! (Отрчи.) РУЖИЧИЋ (сам): Њест ли сија боља од матере јеја?

ЈОВАН: А, то ија не разумем. МИТАР: Ко ће разумети лудог човека. Еј, Фемо, еј, Фемо! Тешко теби, тешко теби! РУЖИЧИЋ: Горе тебје Израиле! ПОЗОРИЈЕ 11.

ЈОВАН: А, то ија не разумем. МИТАР: Ко ће разумети лудог човека. Еј, Фемо, еј, Фемо! Тешко теби, тешко теби! РУЖИЧИЋ: Горе тебје Израиле! ПОЗОРИЈЕ 11.

Краков, Станислав - КРИЛА

Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише.

По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли.

Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња...

Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на очне капке и главу. Он клону, заспа. Само један будни војник замота поспале официре у крила шаторска.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Нешто се тешко руши, тутњи, риче, грми, гази. Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу.

Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело.

Тада ништа није пуцало и белац је задовољно разгонио репом крље. — Тешко је, али сте челик, па ћете издржати... Прљави војници су ћутали, и чепркали по прашини. Правили су заклоне на падини.

Оркестар је непрестано свирао савезничке химне, те је већ било тешко устајати. После је један музикант свирао у цитру, а стари глумац Диле, сада посилни у ескадрили, намрштен и свечан,

Колона одједном стаде. Уморни су војници, али би ипак радије напред, јер је овако некако неугодно, тешко. Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају.

месо ноге и почео да сече, и како је рикнуо од бола, после је ућутао, само су му груди високо скакале и дисао је тешко. Скочио би, отргао би се, да га десет руку није приковало за сто.

Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име. — Кајмакчалан, 2525 метара... — Какав сте ви леп дечко...

Смењени војници спуштали се узаним каменим стазама, прегазили су Беле Воде, скачући са камена на камен, пели се тешко уз шумовиту Милетину Косу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје личности.

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног

Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала? Али колико је узалудно и тешко објашњавати се са црнима. Требало би чекати до сутра.

Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада изнад високих заобљених чела.

Највероватније је да се властима нико не би жалио, а да ли је један црнац мање или више на свету тешко је утврдити у Басаму а скоро немогуће у Зегелу.

Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани. Уопште је тешко ухапсити „пантера“ а да он не буде отрован од другова који се боје да их не изда.

показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.

Некада мора да је био изванредно леп: његове очи чијим је погледом он тешко управљао, биле су топле кафене боје; коса, необично црна и дуга, падала је низ чело густим праменима.

Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног

Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући мисао; са подсмехом. Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке

О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити. Бели ме се боје такође и још много више: ја знам све њихове тајне.

И да ми то није рекао, ја бих знао да је врло тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Јеси ли махнит?... Ил’ је беснило Што те о мéни, можда, сналази?... Везир нас чека, море, Сулејман! Па тешко теби, ако дочује Да си нам пута тренут једини У овој гори силом пречио! Дете ми пуштај!

“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!.

Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ! РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен? ПОРФИРИЈЕ: Да ти је наздравље!...

ГЛАВАШ: А је ли Турчин тај ваш муселим? КОЛЕБАН (споља): А да! ГЛАВАШ: Ако ти, Кôле, тешко не буде, Овај му данас носи одговор! (Пуца.) КОЛЕБАН (споља): Промашио си. У крви својој Јусуф издише.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их игде могли зауставити до Београда.

Посвршујем неке најнужније послове па и сам легнем. Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите? — Ђенералов доглед.

Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали. Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане.

Док це y шанцу светковало, ја изађем на бојно поље у шуму, да видим изближе ову турску касапницу. Тешко је и наговестити само, а камо ли описати ужасан призор који нађох у шуми.

неко улево од мене јаукну, ми скресасмо пушке, дим као густа магла напуни шуму (јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у томе мраку продерасмо некаквим промењеним, рекао бих туђим гласовима, рапавим и страшним, као

Ми нисмо деца. Ако будућност Србије захтева да она сад ратује, ми хоћемо свесно да узмемо то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено, све помало и неосетно,

— О, знам, знам; ви сте амо дошли управо из апсане. Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају.

— О, знам, знам; ви сте амо дошли управо из апсане. Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају. — Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара.

Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају. — Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара.

А некако је y природи човековој да тешко усваја оне идеје које се окрећу против његовог отменог друштвеног положаја, против преимућства и привилегија које он

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину, Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето видиш, сад си пао!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали. То је оно мучно и тешко стање неизвесности, шта ли ће нам донети сутрашњи дан.

Кад удари у заклон, оно пусто камење распрсне се на све стране, па долеће чак и до наших ровова. Било је тешко посматрати. Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову.

“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“...

Командант одреда тражи од некога команданта артиљерије да прати осматраче код нас, у ров. Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу. Прича о неким нишанским тачкама које нишанџије не могу да виде.

Дошло ми је нешто тешко. Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз. Сматрао је ипак за потребно да то исто и војницима понови.

погинуо каплар Стојадин, онај... и Марко, и Радован. — Његове очи напунише се сузама. Он тужно махну главом и тешко превали преко језика: — Остало нас је мало, па и то ће изгинути. — Живео! Живео!

Сваки би хтео да је мало више напред и тако су прешли означену линију. „Фикус“ их враћа. На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу.

Дежурном официру није било тешко да их пронађе. — Господине капетане... господине потпоручниче — дрмао их је редом — на рапорт код господина управника

— Да... један од вас мора ићи. — Он је нас подједнако волео и било му је тешко да управи прстом на неког од нас. — Ова двојица су болесни. Ићи ћу ја — рече Лука.

— Мораћемо да му смрсимо конце што пре. Овако се више не може. Дакле, и њима је тешко, мислио сам. Осетио сам неко задовољство због свога страха... У близини нашој учесташе пушчани пуцњи.

— Како је са исхраном? — питао сам. — Док нисмо ископали саобраћајницу која води у нашу позадину, било је, богами, тешко. Храну су добијали само ноћу. Сада је већ исхрана редовна.

Сигурно сада поседају ровове. Опет ме мучила осамљеност. Иако сарађујемо на истом послу, артиљерци се тешко привикавају на овај живот међу пешацима. Или је то ваљда страх од смртне опасности.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У своме крајње незавидном и тешком положају наши песници предбранковске епохе тешко су се сналазили, још теже одлучивали. Било би неумесно међутим, данас, пребацивати им ту спорост.

увек; зло је што је код Чикоша небо заправо непце; и боље би било да у лепој Боројевићевој песми не стоји оно мзда... Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.

а без икакве сумње и Вук сам, имају за њега само презрив осмех и подсмех, његових дванаест песама у овој Антологији тешко би се одрекла и књижевност богатија и на вишем степену развоја но што је била наша у годинама 1816—25, када су те

Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме! При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем. Други кој' у љубви страда, Он се

Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818. Лукијан Мушицки ОДА К САМОМ СЕБИ Тешко мени без мене! Мисли, о Лукијане, сред злоба, пакости зверских, Шта би чинио ту Сенека, шта л' Епиктет.

Људи су весници, носци тога! То ако уму ценити, ползоват Се њим, онда су божије воље, па И силе снаследници. Тешко Томе бездејствије ком је слатко! Зажели, смисли, љубављу внутрени Зажежи орган к намери полазној.

— Она Верни свуд ће ти бити друг. Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни грозе.

” Огњеном Ђорђу је веће ускипила жестока крвца: Трипут је подиг’о, спустио десницу снажну недвижим, Тешко јер срцу је слатку раскинути природе свезу.

Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише. Облак се вије, Сунце се крије Сербији.

1841. Никола Боројевић ТВРДИЦА Разболи се ћифто (големе невоље!), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од

Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива

Причаће ми млоге радости и јаде. Саломљену веру, покошене наде. Тешко ће ми бити слушат причу ту, у тренућу једном сносећ судбу сву.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Од хијене се лакше питоми Владар пустиње — лав. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али и питом — владар остаје! И тешко оном који покуша Са прождрљивом руком махнути На силног цара жарке пустиње... ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина,

Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи и натеже, па онда лакше, учестаније и гушће.

— Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо.

Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези. Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо.

— објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати. Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче!

ако Бог да? — питам ја. — Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано.

— Пошли смо тражити своју прáву... своје старо огњиште и земљу. — Е, мој Мијо, тешко да ти то... — Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано. Тебе и твог Столе нема код овог суда ни у каквом тевтеру.

ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве. Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија.

Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас, па их

На коштатом, подбулом лицу и у мутним, престрављеним очима огледало се нешто немирно, растргано, нешто тешко, су морно.

Онда тешко уздахну, опет се подними и нешто се дубоко, дубоко замисли. Наједанпут устаде и поче немирно горе и доле ходати по

Наједанпут устаде и поче немирно горе и доле ходати по диванани. Нешто је у себи шаптао, тешко, уморно превртао очима и млатао рукама, као да се с неким препире. — Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт.

Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.

Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) Не знаш, дабоме! Сумњиво лице, то је, прво и прво, лице без личног описа, а друго: то је лице које је тешко пронаћи, а државни интереси захтевају да га пронађеш! И како да познаш, мећу толиким лицима, које је сумњиво лице?

Треба ми, знаш, овде један грађанин који није осуђиван, а како је у овој вароши тешко наћи грађанина који није осуђиван, то још ако и тебе осудим...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

или узурпаторства престола, убице или издајника примењена на одређену личност тако се жилаво одржава у традицији да је тешко потискују голе историјске чињенице.

"). У том смислу се Караџић и подухватио стилизације прича. Колико је то било тешко, пожалио се још у Рјечнику. КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19.

књижевно столеће отвара несуђени српски деспот Ђорђе Бранковић (1645-1711) опсежном Славеносербском хроником, писаном тешко приступачним језиком али врло значајно по утицају на развој наше историографије и политичке мисли у 18. в.

По вредности неуједначен и тешко читљив због замршеног језика пуног неологизма, тумач епске традиције и устаничке хероике, песник романтичарског

Томе је близак Петар Кочић (1877-1916), код кога је понекад тешко повући границу између песме у прози и приповетке (С планине и испод планине И-ИИИ, 1902-1905).

је био "Српски књижевни гласник", појавило се више нових, најчешће кратковеких, али са својим засебним, међусобно тешко помирљивим програмима. Оспоравању је постепено подлегало све, или готов све, што је припадало ранијој књижевности.

Од 60-их година развој прозе не само што је динамичнији но икада раније него је и сложенији. Тешко је дати целовитију слику а да не буде веома упрошћена.

На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази. Ту линију продужава нешто млађи Марко Ковач (1938).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?...

„Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада... Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875.

Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!

се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном. Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас.

РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог?

У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...

И то Младена изненади. Да се не би одао он... И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу. Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...

Сажаљевао је. Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.

Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву. И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега? Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?

Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог? Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када.

Не за њега. Он је са собом већ био свршио, био начисто. Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило. Као да се нешто откинуло од куће.

јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао. Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао.

Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би

хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан. Тешко му је било. Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.

сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.

Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. Нарочито је то било за мајку Младенову.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали. »Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г.

), или је то стварна заклетва светим дрветом (упор. Софрић, 75), тешко је рећи. Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије.

(СЕЗ, 13, 1909, 338). 3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167). »Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97.

, али ј. које је тешко или немогуће добавити (в. прим. мало доцније). Вук спомиње обичај, кад се ј. коме свом шаље, да се мало загризе,

муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у

Ако му то пође за руком, ожениће се; само је такав котур врло тешко наћи, јер корен при копању иде све дубље и дубље у земљу (Караџић, 3, 175).

Али тешко је доћи до семена, јер б. уочи Ивањдана »обноћ нарасте, цвијета, сазори јој цвијет и опане«. Сем тога, ако се испод б.

П. је митска биљка по чудотворном цвету и семену: по народном веровању, ко се њих домогне знаће немушти језик. Али је тешко домоћи се, јер п.

, донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р.

Ћипико, Иво - Пауци

— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, д

На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће, већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити. И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио Ступицу: није му пуно вјеровати!

И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела.

Али откада оно у планини сјаранисмо се нас двоје, не марим га на очи! Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани.

А чисто жао јој је Раде, познаје га, и у очима види пламен жеље за њеним животом; тешко јој је, али поп—Вранину налогу треба се покорити.

У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме. Невикао тешко да поднесе такову врућину, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ. — Скухаћемо се!

Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту? — И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући одговара.. .А он у томе трагању осјети зачас неисказану сласт...

— Што мислиш, биће ти тешко?. Зар нећеш моћи одољети? —Да, тешко је то... — одговори жена. —Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој

— Што мислиш, биће ти тешко?. Зар нећеш моћи одољети? —Да, тешко је то... — одговори жена. —Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се? ...

Зар нећеш моћи одољети? —Да, тешко је то... — одговори жена. —Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли...

па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак, чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге. И Раде бијаше по свему заборавио на увреду нанесену му у цркви.

Газда вели: —Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима! Раде у неприлици сјети се: — Тешко је, господару, с њима парбити се! ... Бојим се навалиће на ме трошкове... па ко ће и свједочити проти попу?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан. Макарије Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи.

Већ у току другог дана молитве су му постало развучене и троме. Одебљали језик му се тешко покретао, речи су постајале све неразговетније. Мучила га је жеђ.

испреплетано дебелим храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи.

Хтео сам још понешто да га приупитам, па сам га пратио у стопу. Било га је тешко стићи. Кракат и виши за главу од мене, иако се пробијао кроз гомилу.

Да ли му је тешко да долази уз стрме падине до Куле? Можда сам и ја претерала. Можда сам била наметљива. Обукла сам сувише танку хаљину

Стрепим од дана кад се буде отиснула од једног до другог, тражећи утол својој похоти. Јадни, јадни мој господар Лауш! Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди. Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе.

Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола. Кад се вратио, било га је тешко препознати: мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан, прљав, разрогачених очију које су биле

“ Тешко је рећи какав су утисак на осрамоћене Вратимљеце оставиле Прохорове препоруке. То са батином није било баш тако лако из

Зар му је тешко да прескочи тих неколико степеница до њене одаје. Неће му очи извадити. Зар би била толико луда да га не прими, онако

Све сам то изговорио лагано, мирно, настојећи да је уразумим. „А, ако га ухвате разбојници?“, питала је. Тешко је са женама.

тад ме мучи радозналост, хтео бих да сазнам ко је победио, а ко изгубио, колико је мртвих, колико рањених. Тешко ми је, кажем, да нађем мало спокоја, некоји од збрке и сулудог метежа откинути делић времена да бих у мислима наставио

После сам закључио да праве много лестава и да ће њихов следећи напад бити неупоредиво жешћи. Било их је веома тешко избројати. Многи су се кретали по целом пределу, били су час овде час онде, а многи се нису ни помаљали из густиша.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз

Остајте збогом, тешко ми је: Младост и живот сан је, сан! 1886. (СИВО, СУМОРНО НЕБО...) Сиво, суморно небо... Са старих ограда

И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам. И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске

А грање трепери мирно... Ја снове чудесне снујем И тешко јецање неко у врту далеко чујем. О плачи, статуо тучна! Јер он је у теби гледô Последње, можда, чедо. 1892.

Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса! Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља

Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе. А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На

Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.

Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од бдења последњих ноћи, А нешто и љуте жеге, мораде на реку поћи.

И она, уморна тешко, сад к небу подиже руке, А ветар, у томе часу, пронесе потмуле звуке, Налик на звуке звона. Олуја страшна се диже, Но

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Најсјајнија појава на небу је Сунце; но, баш због тога што оно својом светлошћу засењује сјај звезда, тешко је одредити његов положај према њима.

“ - „И то је врло једноставно. Све што је тешко стреми ка тежишту света, и наша Земља морала би онамо да пада кад се не би онде већ налазила.

Пристајете ли, драга пријатељице, да се и ми укрцамо у ту лађу? То није тако тешко! Пре свега, треба да се бацимо у старогрчка одела, а за то не требамо ни кројача.

Та жеља испуњава и сада ове научнике Музеума, но она ће се тешко остварити због година Архимедових, а и због тога што се политички хоризонт јако мути.

Њему се никако није одлазило из Египта. Није ни чудо: тешко му је било одвојити се од лепе и младе Клеопатре, а још теже вратити се својој старој жени.

поред самог Дунава повукао сам жутим канапом један део његове путање; остатак морате надопунити у мислима, а то није тешко: Сама планета претстављена је овим зрном рубина од шест милиметара дебљине.

“ - „Онако, као што је то Коперник учио.“ - „Будалаштине!“ Тихо поцрвене у лицу, поче тешко да дише, доби напад беса, какав су његови помоћници морали често да искусе.

С времена на време, посматрам Тиха. Његова телесина добро поднаша пиће, али се чини да тешко дише. Чујем како му домаћин говори: „Данас доподне примљени сте од Његовог Величанства у аудијенцију која је трајала

Са Хуком је тешко изаћи на крај. Нема научног проблема о којем он није размишљао, па му зато свака туђа идеја изгледа као крађа његове

То је једна тешко приступачна, пресветла личност, па се бојим да нас не дочека сувише гордо. Сигурно је да јој не бисмо смели ни у очи

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Како је човек старији, губици постају све већи и непреболнији: дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ох! Не знам ни ја. (Хвата се за чело.) МИРОН (прилази јој уплашено): Шта је, Ташана? Па кад ти је толико тешко било, што ниси казала, и онда бих ја одмах дошао, одмах, још први пут? ТАШАНА Ох, и ја, дедо, не знам! Само знам да..

Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је.

ТАШАНА (зарадовано): Ох, хвала, хвала, дедо! Хоћу све да ти кажем, само не знам како ћу. Знам само то да ми је тешко, да не могу више овако, и да ме је страх... страх... Ох, чекај, дедо... Не знам како да кажем.

Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи...

(Ташани, шалећи се): Само на тебе се љутим, кћери, на тебе ми криво. Зашто, кад ти је било толико тешко, толико мучно, а ти мени прво да се не потужиш, мени не кажеш; јер ја наместо мога побратима, други сам ти свекар,

Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар. Да знаш како је тешко бити изнад свега, и остати зато сам, сам... ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!...

али, не »дедо«, не »Мироне«, већ некадањи Станко, друже, комшија, зар си ти толико несрећан? Зар ти је толико тешко? А ми, ја, сестра твоја, и сви, толико ти завидимо што си тако велики постао, што те сви, сва варош толико поштује.

И зато, после поштовања, јаче, више и дубље те мрзе. Да, да, Ташана, да знате ви сви како је то тешко бити поштован и бити испуњен само врлинама.

Ево ти и моја рука. МИРОН Не, то... ТАШАНА Зашто, дедо? Кад год хоћеш, у свако доба, само дођи и кажи: »Ташана, тешко ми је, дај ми твоју руку да метнем на своје чело«. И узми је, дедо, држи је колико хоћеш.

Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек.

Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек. У страни Цигани мушкарци свирају »Тешко оро«; чочеци их прате дахирама. Бегови чочецима лепе меџидије по челима. БЕГОВИ Сароше, где си до сада?

НАЗА (понизно Решиду): Бех на аву, припаде ми нешто тешко, нека мука на срце, па искочих на двор да се охладим. РЕШИД БЕГ Ти на аву?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече мајсторица Ристана. Али тешко, с питањима и тражењем у очима до пред само издисање. „Децу желиш, Ристана?” — „Три мајке умиру у мени.

— Забога, дијете! Отуда не излази сунце. С те стране залази, пред вече, зар ти то не знаш, тешко мени! — Паула поцрвенела. — О, Господе, морам и да се прекрстим.

И тако је Нола расмејала још последњи пут свог оца. Храбро се држала и ту. Тешко јој је било оставити га, јер се сад бринула за њега баш као за неко дете.

Пред прозорима гвожђе, укусно изведено у повијеним шипкама и ружама, али дубоко у зид забивено, и дебело и тешко као на апсанама. Цвеће у том гвожђу изгледало је заробљено и тужно. Каранфили се промаљали кроз шипке жудно.

Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста. Швабица је, за своју срећу, лежала у болници.

Ништа! Ни сад, ни после. Добро ће бити ако сачувамо што имамо. Јер је тешко сачувати, мој Тодоре, да ти ја, млађа од тебе, кажем.

Нешто се мора збити, јер није нико тек онако само богата удовица и универзална наследница. А Јулица, сирота, тешко је настрадала. Девојчица је између две занесвешћености била сведок најстрашнијег момента.

Наравно, не смем заборавити да јој нисам сасвим рођена сестра, а нисам никако мајка... Сви су људи непровидни, тешко је човека добро судити...

— Срба се сагао, пољубио руку госпа Нолину, и стао да се смеје смејом за који би тешко било одредити да ли је дрзак, или наиван, или просто млад, јер младост је ту да се свему смеје.

Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу? је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав? Доста је брзо ипак свела сукобе у себи на следеће: као сестра, морала би

То нам је од дедова остало, сви смо такви. Него карта не ваља, то Срби нису измислили... Да, да, ко коцку заволи, тешко ће бити ваљан човек. Али, борићемо се, Србо и Соколе! Још си у Наниним шакама!

Његово је, Србо, све што једемо и трошимо, то не заборављајте душе његове ради, а и ваших душа ради... Иди сад, тешко ми је... Немирна је била госпа Нола те ноћи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Али таки при почетку мога сочиненија напада ме недоумјеније, кога би ја по обичају призвао да ми ово тешко дело свршити помогне. Музу? — Нит јој знам кућу ни кућиште, ни тко јој је отац био, ни шта јој је мати. — »Охо, г.

на пример, који желе да им син трговац буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког

Љубезна фрајлице! Ја се сад сећам да ви таки кашљете како ко о лули и спомене. Шта мора ваш нежни состав тела трпити! Тешко, тешко но ја мислим да ћу моју погрешку поправити ако вам загонетку разрешим, само нека код вас заостане.

Ја се сад сећам да ви таки кашљете како ко о лули и спомене. Шта мора ваш нежни состав тела трпити! Тешко, тешко но ја мислим да ћу моју погрешку поправити ако вам загонетку разрешим, само нека код вас заостане.

Мени тешко пада на добродетељ сенку бацати; али по дужности историческој истину јавити морам (добро би било кад би сви историци

« Угасито зелене, госпоже, управо овакове као што је виклер господичне Сирене. (Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже? »Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне?

Најпосле каже матери да њему није до њеног бапског разговора, јер он мора мислити. »Еј, тешко си га мени (мисли у себи мати), али, ајде, мој је син филозоф.« Со тим узима преслицу и преде.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо, угледа нашега ради, прибавити сатисфакцију.

Утврдили смо ово: морално стање врло рђаво, бројно стање: сви на лицу места, један тешко рањен и један мртав. Министра војног сматрали смо као мртвог и ја сам зато одлучио да се о државном трошку сахрани,

Јаукнућете, верујте, као да вам се у мозак зарило педесет змијских жаока, а ако запитате шта је то што вас је тако тешко озледило, добићете одговор да је то непозната количина.

Факат стоји да се чиновништво јако намножило И факат стоји да је тешко наћи начин како да се држава тога терета ослободи.

Стога је најбоље немати посла ни са невинима ни са кривима, утолико пре што је врло тешко знати ко је невин а ко крив па се бавити само продавањем савета, јер то је једина срећна професија која продаје

У школи ти кажу: „Учи се, синко, да мислиш, јер тешко теби ако уђеш у живот а не знаш да мислиш!“ А кад свршиш школу, ти ступаш у војску, кажу ти: „Немој мислити, ниси

Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо,

– Људи који дубоко мисле – одговара Божа – тешко се крећу у друштву и слабо се чују међу живима. – Е, па кад се не чујеш међу живима, не мора да се чујеш ни међу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА Садржај НОВО КОСОВО ПОЉЕ 2 ЗАРОБЉЕНИ 7 „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ 18 ЈАНКОВА КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД

— окрете се потпуковнику: — Јављвају из шесте да је изгинула послуга трећег топа, а потпоручник Војин рањен тешко у главу. — Ух, богаму! — проговори неко. — Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде!

— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа

Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени. А тешко је, несхватљиво мучно. Главу заноси неизмерни терет, и у ушима непрекидно бруји од силнога треска и потреса ваздуха.

Осећамо се као осуђеници на белом хлебу... — Јављају, да је поручник Јанко тешко рањен — извештава телефониста. Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело.

Али, на моју срећу, командир ме предухитри: — Похвалићу вас команданту за храбро држање... „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело.

Ово средње стање, вечито одступање без борбе, тешко се подносило. Да се случајно нашао енергичан вођ, послушали би га без поговора, ма у којем правцу их повео.

И увек оне познате приче: северна и јужна војска. И тешко команданту јужне војске, ако за главну базу одбране није изабрао багрдански положај.

— Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора... Али данас је тешко пронаћи редове... Простог редова, докторе — објашњавао је Краљ дрхтавим гласом. Умешао се и мој командант.

После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима... Тешко ми је што народ толико гине. Иза артиљеријске осматрачнице сјахали смо, и Краљ уђе у заклон.

Маса је узаврела... Јест, слабији попуштају. Али док одмакнемо, надам се, људи ће прегорети тренутке растанка. Тешко је... много тешко.

Јест, слабији попуштају. Али док одмакнемо, надам се, људи ће прегорети тренутке растанка. Тешко је... много тешко. На положајима мало се задржавамо, или поједине команде само, као заштитница да би се главна трупа спасла.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.

да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.

по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.

Сада разумем свој плач кад враћо бих себе кући, Где у постељу уз себе спуштах и своју смрт, Смрт, с којом је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано

Већ више дана лежах на поду, у бунилу, Толико је душа моја тешко патила, Све један и исти сан стајаше на крмилу, И лудило је ноћно развило своја крила, Док се врата на соби нису

Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да говори, Којој бејаху онда толика бивства

Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

око себе, не схватајући зашто му се смеју у лице, све док једна суседа не рече: — 3ар не видиш да једва ноге вучеш? Тешко да ћеш и пред својом кућом почистити!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја! Стари Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води.

КОШТАНА (показујући на прса): Овде, овде ме пробада! Да идем! ТОМА (убијено): Е кад ту... онда је то тешко... (Коштана полази): Коштана! (Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.

Искам да слушам ваш млад, сладак, чист глас. Зашто, моје се је срце искубало, снага раскомтала, остарела... Жално, тешко да ми појете! КОШТАНА (са сажаљењем): Коју, газда Митке? МИТКА Коју? Ех, Коштан, зар једна је песма жална?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Зар не чује нико: све јаче и јаче Крв наших отаца како љуто плаче И како се тресу оне кости мртве? Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

је имао према себи као експлоататора домаћег феудалца, кмет је државу домаћег феудалца осећао као непријатељску силу. Тешко да је кмет према тој држави могао имати симпатија.

Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата. Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност.

“ Тад се Марко у све мисли снађе, пушти врага, нек му није трага. Тешко Србљем ђе им није Марка! Надмоћност Маркова над Турцима, и над свим другим непријатељима, изражена је не само у

То је нешто друго. Кад Марко „угаси жећцу“, поседне Шарина као „ала на бијеса“, и тешко томе ко му на пут стане! Но Марко има и једну веома ружну црту у свом карактеру.

Иако је ропство било дуготрајно и тешко, народ је упорно веровао у ослобођење и борио се за њега. Та вера се преносила од оца на сина, са поколења на

Период мира од 1671. до 1683. године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих

Петар Добрњац има неустрашиво срце, мудру памет и несаломљиву вољу великог војсковође. Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре од брзога праха и олова“.

да од свих општих места исти ред излагања сличних или истоветних догађаја највише умањује вредност поетског израза. Тешко је не осетити монотонију, на пример, песама које су засноване на разговору између неког лица и гаврана који доноси

У првој гавране, који Милицу обавештавају укратко и уопште о српском поразу, смењује тешко рањени Милутин, који потанко описује јуначко држање и погибију познатих косовских личности и Вукову издају.

Такви су, на пример, ови: Тешко свуда своме без својега! (Женидба Душанова) Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане.

Али, покадшто, и стереотипни завршетак није лишен извесног дубљег смисла и праве лепоте: Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега!

су у Женидби кнеза Лазара ови поновљени стихови којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару за женидбу: Вољан буди, царе, на бесједи!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

И ето ти, стигни је сад! Стигни је! Лако је то било рећи, али заиста тешко извршити, јер је Луња као крилата јурила право у Прокин гај. Упала је у Гај са западне стране куд скоро нико не залази.

Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц.

Ваздан се ту има посла јер од пентрања, скакања, ваљања и трке по логору тешко да би издржало и крзно дивље мачке, а камоли одјећа наших јунака.

— Ропство је тешко и каквој шашавој птичици, а камоли неће бити овим бистрим стођаволима — гунђао је он срећан што ће се већ кроз који

А шта ли ће нам донијети то ново прољеће, прољеће хиљаду деветсто четрдесет прве године? ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће. Све више људи из села кретало је у војску, у резерву.

Треперио је, тешко дисао и обезнањено гледао у даљину, а кад је најзад дошао себи и видио около ђаке, учитељицу и школу, он их све

— Па дабоме да лежи! — надурено промрмља Стриц и већ је замишљао себе како, тешко рањен попут старинског јунака, лежи под јелом зеленом, а Луња се нагиње над његово лице и тихо пита: — Хоћеш ли ми

— Трчи брзо с друге стране, дочекај их! — викао је други глас. —Опколиће Гај — забринуто рече Николетина — тешко ћемо се сакрити. Ваља нам нешто измислити.

Мачак први скаче на ноге. — Авион! Хука мотора све је гласнија. Одједном се, ниско изнад бријега Лисине, појављује тешко крилато чудовиште. — Бомбардер! — узбуђено муца Мачак. — Талијански бомбардер!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Стрепим од смеха ми нисам хајао што нам за смех прети Христос: Тешко вам за ваш смех, допосле врло ћете ви плакати и јецати за то!

је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море виде, те побеже; положи на море своју руку, на то тешко би мору, те рече: Од снажне твоје руке одох ја и неста ме! Он море пресушује, а преко река чини брод за преход пешачки.

ЕПИТАФ ХРИСТУ У мôрноме своме животу, Од моје ми младости Све више у труду, С муком сам се тешко боравио. Сад већ ваљало почива Христос, први свештеник, На крсту, с пруженим својим У вис рукама.

Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.

А ако ли ви то нећете учинити, знајте да не дамо, ако што било! Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.

А она поче у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти и до конца сам већ погинула и с телом и с душом!

И на то је пусти, даде јој мира, те је поче распитивати што је и како је, зашто плаче, што јој је тешко. И она му плачући проговори те му рече: — Ја имам свога мужа, трговца, ама је до конца спао у сиромаштво.

З. Храм у Илирику Један човек онде именом Леонтије бијаше славан на гласу врли христјанин. Разболе се тешко до смрти, да се већ није више уздао томе да устане с постеље или да оздрави и сви га већ доктори бијаху пометнули

И тешко се онде забрину. Не знаде већ куда ће, камо ли ће путовати и онде му се пак јави божаставни Димитрије упомоћ и разговор

Такво жаљење је неваљало и двообразно. Ама ти на саму, где те нико не види, тешко се поплачи за другом ти и уздахни од срдца.

А тешко томе самцу осамилу се! Јоште ко по зли путови ходи а и сам зло чини, кад се у коју беду, невољу ли ували, ко да му помо

СВЕШТЕНИЦИМА Блуд, тај курварлук, тако тешко и горко оцyђyјеш кан' да су људи безтелесни и безплотни, или си ти само с неба сишли ангел безтелесан, те зато ниси

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.

Причаше ми човек све... Сал што не плаче кол’ко му жал дође и тешко! — Е, е! Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!... Па што збори Петракија, две ти очи?!...

И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила.

То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена! И Зони постаде нешто тешко и досадно. Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад

Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, — уопште

И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!

Овој су мађије!... Куче куде је водило оро?“ па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи. Али некако не може. Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и

Али некако не може. Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!“, а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.

“, а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи. И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле, куче у

Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после

опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима, лако рањен, а по другима, тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...

Врана врани очи не вади... Тешко сиротињи! Лако је њему, него мука је нама — мени и теби, и ономе тамо брату, — и показа на зајмодавца Љубисава — мука