Не постоји пример употребе речи tisine
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори
НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
однекуд нову реч дубоку, И докле се деле светлости и тмине, И ноћ пада као паучина мека: Све нàтпēва хучна музика тишине! Све надвиси неми глас који се чека!...
Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи. Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба. Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом.
ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти. Ти си још уза ме; врата су љубави Увек
ПЕСМА УМИРАЊА Љубави умиру без збогом, сред њине Агоније дуге, неме, неприступне... Ничу и мру у свој лепоти тишине, И кришом затворе своје очи крупне. Зар вечита није љубав, као душа? Зар најлепши део душе није вечан?
Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине... Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их вине, И опет у руке враћа јој се свака.
Јер ваша вечност и ваша светлост нису друго него атрибути љубави.“ Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о Забораву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Од вароши Гран, до Будима, путовао је мирно. Сам у колима. Прилазећи Будиму, био је жељан одмора, тишине, после свега што је у Вијени био доживео. Био се, у Вијени, јако променио!
Тек је пред зору заспао. А пробудио се у некој, необичној, великој, тишини, тако, да се од те тишине тргао. Снег је био завејао сасвим, преко ноћ, Јарослау. Тако се ето Исаковичу наслутило да ће у Росију отићи по снегу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сети се оне немогуће тишине што се у пола један спуштала над уштиркани столњак, сети се звецкања сребрног прибора за јело, свега.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Опростите се са својим братом и идите у миру божијем. Наста тренутак нијеме тишине; сви изгледаху као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку на срце; Јанко бјеше
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Први наук песник је добио од природе: њене кружне кретње, полети и клонућа, олује и тишине, елементарни су обрасци свих физичких и душевних кретњи живота.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат таван пун тишине, препун изненађења, крцат смиреним тајнама. Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!
уз друго ту трпељиво ћуте згореле сељачке јесени, заморне вечери уз разбој, утихле успаванке над колијевкама, мудре тишине књигочатаца и ратови помрли над празним лименим порцијама.
изгледа, нема у исто вријеме мјеста и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине опепељене тугом несмирених предака. А онај мој трезвени, паметни рођак? Ено га, опет се чује.
Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне он, Димитрија, из ма које капије. Кад њега спазе сви се покрену, насмеју и узвикну.
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ.
Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу тишине живога гробља, богу поретка вечнога сна, богу господе, господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане,
Лалић, Иван В. - ПИСМО
тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни надир Исказа; морам да грезнем у речи, Јер говор, то је опстанак у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Започиње конверзација. И баш онда кад анђео тишине пролети кроз нашу трпезарију, а маман и њене вештице исцрпу први део вечерње теме — нас децу, на вратима се зачује
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији рефрен-ауре те строшен трусим слухом тишине. А лирски удес, мограњ лудила, чашкама заспе ружа Будима.
Како се птиће, како се множе стооке цвасти напаст-наркозе! Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор
А мисли где су, шта су осећања? ИИИ Растројство звучно пуни се озоном. С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта. Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.
Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.
Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Одосмо по ћилимовима драгих тела у небеса, што нас изменише. У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ах, нико не зна шта човека У Жагубици може да чека! Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата,
” Кад погледаш у правцу Нептуна, Учини ти се пуна, препуна Светлосних шљокица и украса, Тишине, језе и ужаса... А све те звезде у бескрају, Од престрашености ноћу блескају!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сећам се увек суморне тишине Облака, лишћа, нечујних ветрова, Глед’о сам широк израз туге њине Кад су те дали месту мртвих снова.
Мало ноћи Кад, с музиком грања У самоћи Мир за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га шчепа за руке отимајући му конопац, тучана маљица преплашено затреска по бронзаној чаши, па се умири.
“ Свеће су у капању догоревале. Петао се неколико пута јавио у страху од тишине, њој није била тишина, крцкао је камен, свеци са зидова замахивали су мачевима на њу, она се грчила, није могла да
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
А шта сам сада? Шта ћу ове ноћи постати кад ми се туђе рађа? рече гласно у Вир тишине. Стоји крај прозора и гледа у жућкасту мрљу светлости из Симкине собе.
Онда је кућу освојила тишина. Неколико дана касније, сећајући се те тишине, Аћим је закључио да се Вукашин у кући строго и домаћински понаша. Није се томе ни обрадовао.
Не мисли. То чује. Врзина запуца под њим, и он пође пољем преко необраних кукуруза и непокошених отава. Бежи од тишине у селу. Бежи да не сазна да је Адам умро.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како му сок, као и ГосподарЈованова крв, одудара од тишине. Није се бојао: под руком, на кори, оцећао је било дрвета а на себи његову сенку. Дрво га је заклањало.
Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани и, први пут, приметио
Шеих-Мустафиног турбета, Вишњић разазнаје како се ту, нешто ниже, испред Вуковог и Доситејевог музеја, простиру мале тишине што увек преостану после ноћи.
Сва од дрвета и са доксатом кућа је, изгледа, чувала нешто од исконске тишине. Ако је из дома руског изасланика изашао са неком тмином у себи, Доситеј је, чим је ушао у свој дом, опазио како се у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар
У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост. Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира..
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин...
“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине! Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечерње тишине; А Тимок јец'о, тешко заогрнут Мраком, к'о адском злокобном хаљином... „Над чим уздишеш?“ - упита ме она.
“ ...А сунце жеже... Спавају долине... Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе! Куд га то мисли далеко односе?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше
и премноге хиљаде сјајнијех херувимах и пак серафимах благодаре творцу могућему рад повратка блажене тишине, за свијетлу његову побједу над владалцем злости и несреће.
Попа, Васко - КОРА
пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ У једном тренутку узбудљиве свечане тишине један пуша у наручју свога оца кликну: „3ивио српска војска, и прозори се затресоше од манитог одобравања тапшањем.
Па је после успорио и корачао лакше и промицао малим неким уличицама где је више тишине било и ваздуха и где су га мање подсмешљиво посматрали пролазници.
знам да и они имају смисла за меру, чак и ти апотекарски помоћници, и да бескрајна, иако летња, ноћ има сувише мртве тишине и за мене.
Тада усред оне мртве тишине, једне од најсвечанијих ноћи коју је љубав могла да доживи, задрхташе наједанпут па се као неки таласи нада мном
Ту скоро одржан је парастос изгинулим борцима из прошлих ратова. Црква пуна ожалошћеног света и свечане тишине. Као најстарије војно лице мајор Таса код десне певнице мења наизменично ноге и одмара их.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И сад ми је у ушима изненадан плач расцвиљене дјеце и Аничин крештави глас сред тишине љетног поподнева: — Аждрубалеее...! Аж-дру-ба-лееее...! Што си то опет учинио, морија те однијела!...
У сат кад сањиво шуте повијена жита и нијемо бујају отешчали гроздови, у сат вреле поподневне тишине. Плаши ме смрт у предвечерје, смрт у јесен, смрт иза косих завјеса кише.
Замишљена дјетињска поподнева широм расколачених очију — гнијезда сабране тишине. Примијешо сам да ме прате два округла, доброћудна ока: један неслућени мјештанин.
Петар је ишчекивао. Најзад бих, сред тишине, изрекао: — Аааа!... Овоме свака част! Ово се зове вино! — Је ли?... Је ли?... — притискао је Петар. — Што кажеш, а?.
А тамо — чистота сњегова од којих жаре очи. Алпе, велике вјековите бијеле тишине у долинама. Егзотична бескрвна познанства. (Она је, дакако, старија од нас, и јако, јако болесна.
Мисао нам однекуд иде на глуху антидилувијалну пустош кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде кад се у мрачне мочваре спусти грдан претпотопни гмаз.
Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном. Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа. Свему сам дао себе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И СТИД 54 ПРВИ ЗАГРЉАЈ 55 СЕЋАЊЕ 58 ПЛАВЕ МИСЛИ 64 ПОД ПРОЗОРОМ 70 ПОД ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК
МИСЛИ 64 ПОД ПРОЗОРОМ 70 ПОД ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ
Срећа ми је с твојим гробом; Твоја цура нагло вене. ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.
То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била. ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет.
и да магле сиње Обавију: на часове боне И на љубав да попада иње И заборав... И да све потоне. ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ Ја видим, збиља, да већ немам снаге Да волим, патим и да ишта желим; И не знам више за спомене драге, За пали живот
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.
Кад спусте главу у гроб, да се смири И срце моје, живећу у бањи Тишине мирно: по мојој лубањи Празнина ће се к'о вечност да шири.
рада и идеја и полета Попадали по младости, те се чине К'о предео мртвих гора, којим шета И лагано и свечано дух тишине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И због тога сам се осећао као да се налазим у долини тишине, иако је све брујало од звукова инсеката разних врста и многобројних водоземаца.
ми говориле оних дивних августовских ноћи када сам, покривен овчијом кожом, лежао у мајчином винотаду и усред дубоке тишине успаване земље, слушао небеске приче звезда.
Ћипико, Иво - Приповетке
сломљеним бродовима о ове суре хриди: овдје море напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи јави се, као
Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности. Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
само једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
је збуњивао савременике56, једноставно наставља, развија у шестој строфи „Вука ИИ“: По вечери једној ипак изађох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом,
синтаксичку и семантичку раван; дакле, имају исти структурни образац: (1а) шта су хтеле те речи без тежине (2а) без тишине (3а) исте а друге (4а) на трагу где нико никог не чека (1б) шта су могле те речи без тишине (2б) без
без тежине (2а) без тишине (3а) исте а друге (4а) на трагу где нико никог не чека (1б) шта су могле те речи без тишине (2б) без тежине (3б) друге а исте (4б) на прагу где свако сваког не престаје да чека („Протокол пролазности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одвојености од спољњег света, затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из
Исакович стога, по закону контраста, појачано осећа тишину или, тачније, разлику између буке и тишине. Та је разлика и дошла у саму жижу његовога опажања.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима. У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи заточници почетка под каменом што име има.
Подземни ветар успава заспале Улаз чувају две тишине и хрид То није љубав то је патња и зид Од лобања где труну звезде што су сјале.
гробова јој на кордуну облаци су узели цвет ватре из њихових руку које су последњим покретом поделиле предео на две тишине где плачу птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се поштују сунцокрети пали су лицем према истоку чини ми се да
Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се. Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде
Краков, Станислав - КРИЛА
Уморили се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' А Град Свети спава под велом тишине. Страст је закликтала на лешини Вере. (1911) САЛОМА Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца мојега...
Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Трећи подједнако значајан песник Стеван Раичковић (1928) ни у првим књигама Песма тишине (1952) и Балада о предвечерју (1955) није стављао пред недоумице читаоце и критичаре.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види небески,
Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô. Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом љубави драге.
И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је
“ Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини И потону у ноћ...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Милан лежи. Његова плућа под једном страховитом инфекцијом, пропадају из минута у минут.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И ја сам отрован! — рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи. Настаде затим један тренутак мукле тишине, при коме сам ја размишљао колико је четири пута седам и никако нисам могао да се сетим, а она, не знам шта је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, страшна, ти! По вечери једној ипак изиђох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом, чекаше у
И нека умрем већ једном, нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за један још час љубави!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине. Тако су и године пролазиле, смењивала се лета и зиме, расли снегови и борови, а орах постајао све самотији, све
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око
Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама да у
Ишао је тако цело после подне. дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине која је обична већ раних јесењих дана када нас већина птица селица оставља.