Не постоји пример употребе речи trepcuci
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И за чудо како је био леп, наочит. Само кад иде, иде згрчено, кријући се, све уза зид и једнако трепћући и шмркћући као на плач. Нико не зна одакле је, тек знају да се одједном нашао међ слугама чувеног газда Панте.
Црњански, Милош - Сеобе 1
лепотица, жељна сасвим нечег другог од њих, узалуд седала љубазно у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Како да се тршава? — запита Мираш трепћући очима. — Ваистину, како владика и збор нађу! Мираш немаде куд ни камо, него, након дуга увода, понови што бјеше
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека. Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И поче да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе. У том снашка Паса запева силно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тролејбус сад јури, не трепћући, Силази на трг стреловито, право, Сунце, с њим, језди у истом смеру. И док Жућа одлази кући , Неко би могао рећи:
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Магда му приђе руци. Целива га и честита празник. Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује: — Ја сам, дедо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе“.
Краков, Станислав - КРИЛА
Он је сада гледао трепћући малим, зеленим очима у команданта, као да је хтео рећи: – Видите, ја сам ту на своме месту. – Скандал.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Слушаш ли, разумеш ли ме? ПАРАПУТА (трепћући, гледа побожно у Мирона): Хм, хм. Слушам. Ти и Бог, дедо. МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је, Жуја? — узнемирено упита Стриц. — Неког је опазила! — објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру.