Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сад, у сред тог ужасног сазнања, ено их стоје она јадна, стара порушена и ољуштена дрвета и у дубокој, тешкој и уморној резигнацији гледају се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Причала му је, тихо, како се Петар беше избезумио, кад је једно јутро, после тог ужасног дрхтања, плача, зацењености, од које је дете патило, нашао да је дете, које је био загрлио, и на грудима носио, мртво.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта. И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стојим прав, и осећам мир, тамо далеко, на прузи видика, која, модра и широка, обавија небеса. Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»А-а ... оно синоћ!... Где је мама, ко ће мене да обуче?...« И он стаде да се сећа синоћњег ужасног призора... Био је заспао, држећи, по обичају, своју руку у топлој и мекој мајчиној руци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што га обузе био је: да је сасвим сам, страшно изгубљен, без помоћи људи, да не постоји нико ко би га спасао од нечег ужасног. — Петроније Свилару, размисли се добро; сви су, ето, твоји другови признали.
И у болној напетости покушавао сам све да се спасем, да се извучем, да побегнем испод оног свог ужасног покрова. Узалуд. Као авет устремљавао се он све више и притискивао ме.
крештим, вичем, гушим се, церекам, искривљен, полудео, унакажен као и он, не знајући шта говорим, сав растројен од ужасног побеснелог бунтовништва. Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја.
Топовска, митраљеска и пушчана зрна падају и даље без престанка и усред тог ужасног пљуска ни један једини човек не застаде, ни један једини војник не уплаши се, ни један једини рањеник не јаукну.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве чељусти оног ужасног чудовишта што се рани грдним гвозденим ђуладима, што из своје гараве утробе бљује после пламен и громове, што носи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа дрхћеш?..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
као нечујне сенке — све је то при сабласној светлости месеца и првог бледила на истоку изгледало као призор из неког ужасног, грозничавог сна из кога човек никако да се пробуди. У зору су лица људи била жута попут иловаче.