Употреба речи ужурбаше у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

који би што заустио да примети на »ѕтатуѕ qуо«. Утом се ужурбаше нешто у сали за играње. Споља се чује потанак развучен глас: — Ама, ево улазнице! — Пустите мс! — Шта је тамо?

Милићевић, Вук - Беспуће

лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом. Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше. И он се упути кући.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Саг, саг! Одма’. Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности