Не постоји пример употребе речи ukocio
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој! Право стој! Лазар се укочио као колац. — Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...
Теодосије - ЖИТИЈА
Ко твоје, Христе, да искаже силе? Ко милосрђа твојих да исповеди мноштво? Онај који је умро и без душе се укочио и сасушио, и који је за погреб спремљен, да се преда матери земљи, молитвама светога опет добија душу и убрзо оживљује!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тргла се преплашено као што се трзају животиње кад им приђете одвише близу. За тренутак сам се укочио и причинио се јако заузет удицама. То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека
Био се укочио и није могао да корача. После сахране госпоже Дафине и одласка Аранђеловог, насеље испод шуме и куће Вука Исаковича
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он није уобичајен, па опет је —програм. Поука, ма колико мудра и заобилазна била, ипак је само поука. Јасан план укочио је игру, непрестано је приземљујући, и све узлете маште враћајући у колосек фабуле.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не, брате... — тресла се она и муцала; — али, да идем. Чекају ме... траже... Ита одједном стао пред њу. Вилице укочио, стиснуо, као да не дâ да му зуби цвокоћу. И свом укоченом лицу силом је давао смејање. А осмех му био кратак, леден.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо. Тивтиз се укочио од чуда гледајући толико благо, па га упита: — Побогу, брате, откуда ти толико благо?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ... Сви су викали: „Каква је то вожња!
Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад дрмне онога у среди, он се укочио као колац, па не сме да мрдне. „Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“, па пролети преко
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада, ох тада, језик би му се наједанпут немилостиво укочио, и он би, ћутећи и утучено, пролазио човека без поздрава.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. “337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од
Краков, Станислав - КРИЛА
Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа. Нешто је прошло кроз њега. Поглед се укочио. У очима је било нечег оштрог као врхови ножева. Он није више питао зашто, зашто?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу. »намерио би«: укочила би му се рука или нога, или би се и цео укочио, или би се ма од чега разболео (Ст. Дим.). Дрво, и кад само падне, на огањ се не меће (Ст. Дим.).
брест и дуб, »само дрво« или »самовилско дрво«, под којим се не сме седети, ни пљувати, ни спавати: ако би ко заспао, укочио би се или би се пробудио »на неком другом месту« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). О ј.
Ћипико, Иво - Пауци
—Али има још једна, — опази старјешина. —Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша... Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ... Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке док га испружимо... — Да, да, треба!
Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: нешто га је гонило да уђе.