Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим знањем и умећем. Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и
Све је ту складно: глава, труп, удови; све је у савршеној сразмери, као да је Прохору неком волшебном силом и умећем пошло за руком да најлепшег мушкарца смањи до величине свога крста, да га одрвени и прикачи за њега.
Да ли му то Доротеј нешто говори? Хоће ли, видевши да му никаквим мелемом и својим чудотворним умећем више не може помоћи, изговорити барем неколико простих, обичних речи утехе?