Не постоји пример употребе речи uskomesa
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!... Напослетку, брбљај, у праву си! Наједаред се све ускомеша. Све поврве ка средини шанца, где беху војводе... Зека одјури тамо. А глас прохуја. — Иду Турци!...
Док ти се наједаред чуше пушке. Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. Логор се ускомеша. Свак се докопа пушке. Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша, Ветре, вичем, јаче дувај, Ма брод разнесао, Вале, море јаче грувај,
и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће да се смеша... Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чини ми се од њихова плача цела ноћ заједно с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве... Мушки почеше да беже гунђајући: — Жене, не плачите, жене! А оне још у јачи, већи плач.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске ровове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша. Журба, трчање, узвици, сновање озбиљних, или веселих, или по мало забринутих девојака и жена...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је печат мали
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и небу над банатским равницама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној зачуђеној радозналости, нешто мало више напоље искочише. Ускомеша се, дакле, онај народ, па се заталаса и занесе, јер се отуда указа чело поворке на које се са толико нестрпљења
и људи су се удружили. Демократија је победила. А тада, изрече ли Илија ову реч не изрече ли, ускомеша се цео народ. Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава уста, па се развика: — Браћо, јесмо ли
— Шта, шта ми је? Издајицо! Курво! Изгибоше наши.... усред Шапца! Па се узрујаше, усправише, и све се ускомеша, те се направи гужва и генерална шабачка заврзлама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! — Ето их, иду! — Викну неко. Свет се окрете, ускомеша... Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Наређује се покрет батаљона. Већ су заповести одјекивале тупим одјеком у шуми. Ускомеша се цела јаруга. Купиле се ствари и спрема товарила. Још би по који војник застајао и дуго тражио изгубљено шило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Застрашите их, али не убијајте. Батерије припуцаше и шрапнели прснуше високо над пољаном. Маса се ускомеша. Припуцала је и непријатељска артиљерија. Пешаци као застрашено стадо растурише се на супротне стране.
Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р! као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине. Отпоче прасак пушака. Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Казнио сам га седмодневном покором. Морао сам. Јесам ли казнио себе? Кад мимо мене мине млада жена, ускомеша се и моје старо срце, упркос годинама које су ваљда радиле на томе да ме макар пред блиску смрт очисте од лудости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не! Нећемо се предавати, нити ћемо глупо гинути. — Онда настави без предаха.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрвосеча ново лице, од своје страшне жеље као трска у пољу затрепери, кад преко трга ветар зафијука, луде и облаке ускомеша, донесе пред Дрвосечу човека у црном оделу. Сав пометен, диже Дрвосеча поглед к Незнанцу.
Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва. А онда се, једне ноћи, ускомеша море. Задрхта Корална Грана од ужаса. Насмеја се Белутак: шта му може ветар, шта таласи?