Не постоји пример употребе речи uskrsnja
Црњански, Милош - Сеобе 2
коју су били ушли, била је нека врста кућера, у ком су цигље биле помешане набојом, а зидови били офарбани плаво, као ускршња јаја. Прозори су гледали у дудове. Имала су врата, са три степенице, доле, у дућан.
Звона у Кијеву беху замукла, али су, као ударци неких, огромних, детлића, одјекивала, са цркава, ускршња клепала. Сунце је било обасјало и Дњепар и Кијев и Подољ. Обасјало и кућу трговца Жолобова саграђену од липовог дрвета.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА На столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво наслагала на округлу тањиру.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ с пуно страхоте Глас му захори... Голгота гори! Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сјају се купа; И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако се у пушку метну три зрна п. и ускршња свећа, може се из ње убити вештица (Караџић, 3, 186). Ако човека ноћу прогони какав нечист демон, нека се, ако може,
— Претпоставља се да је бојење у црвено броћем, који успева у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића:
Због свега тога врача се и при сетви п.: почињу да га сеју (жене) на Велику суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или