Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Како је, сирота, хаглих и осетљива! Пре толико дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још ни сад да се утјеши!! — вели гђа Сида, а очи јој пуне суза. — Ал’ сасвим на моју фамилију!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Пророчанство се неће испунити — утјеши га Шаров — зато што је Мачак лав обећао да ће те још вечерас појести ако те само улови.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
Милићевић, Вук - Беспуће
Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави. Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.
Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!“ „Не богами и божијег ми слова!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јеронима, Виценца, Перејра, Рока, Брнарда, доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше да је над њима...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од топаза изидемо и на њем сједемо. „Ето небо куд ћемо лећети!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ко то није, њему су често жртве други. Видио сам да се фра Анђело, сиромах, труди да изнађе како да ме утјеши, чиме да надокнади „недостатак бога у невољнику“. — На концу конца, и то твоје, и то је нешто.
Ћипико, Иво - Приповетке
И хтјела би да пожури за њим.... Па гледа у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша кихот туђега језика, гледа необична лица, и засве што је у вреви свијета осјећа се сама, од свакога запуштена...
Ћипико, Иво - Пауци
Хтјео бих и ја такав бити, али не могу... Видиш, тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе, Машо... Драга си ми .... и не тражим друго, већ да си код мене... А јесам ли ја теби мио?....
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не бој се ништа — утјеши га Јованче. — Жуја ће одскочити у страну прије него тај падне на њу. — А буде ли Жуја спавала?