Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Коњи су јурили. Али пред конаком, у Црнућу, све је било још осунчано и тихо. Љубица је прва сјахала и, без речи, утрчала. Журила је, кроз пусте одаје, празнина у њој била је све обухватнија а знала је шта ће угледати.
Краков, Станислав - КРИЛА
На улазу се појавила чупава глава. — Гоод евенінг... — Му деар!... Ивета је утрчала и обгрлила енглескога капетана. Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави.