Црњански, Милош - Сеобе 2
Да би доказао, каже, своју поданичку верност, узвишеном дому („Ихро Рöм, каy унд кöн. цатх. Маy“) царице, тај мајор је сматрао да треба да скрене пажњу, на долазак, у Швехат,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“; „Сутрашњи дан не дочекао!“; „Ако сам траг ми се утро!“) и праве заклетве неком узвишеном вредношћу („Тако ми образа!“, „Живота ми!“; „Тако ми душе!“ итд.).
Посебно учењем народних песама, дете и нехотице, спонтано, овладава новим стилским фигурама и узвишеном реториком којом се оне одликују.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
потчини педагогији; веровао је да је васпитна функција један од часнијих социјалних смислова песниковања, и сматрао је узвишеном дужношћу да младом читаоцу пружи „забавице, поучице ведрога погледа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не треба посебно напомињати да је ово први пут у историји наше лепе књижевности да се неко уопште бави једном тако узвишеном темом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да све боре сину, И, са жаром, у узвишеном сјају: - „Шта тражим? Чему живим?“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но мало по мало утишаше се таласи његове узбуркане душе, да би затим потекли широком реком која га собом понесе узвишеном циљу његова живота. Тај циљ је био: показати се достојним благонаклоности принцезине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И Петроније Свилар, сам, усправљен и страшан, на владајућем, узвишеном пропланку над престоницом, испружи, у једном до бола снажном грчу освете, црну своју кошчату и жуљевиту песницу тамо
На једном узвишеном месту где се положај нагиње према непријатељској страни, а поред једне разваљене врзине по којој су висила парчад
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Многи дођу, ал’ су још неспремни, А анђели тад запоје кругом: Иди, иди, па се скоро врати С пречишћеном, с узвишеном тугом. ЛXВИИ Пале сузе, — не из ока Већ из срца ојађена, На увелу ружу пале, — То је сада роса њена.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
проћи и небу вратити оно Што души дарова небо кад на свет посла нас, И ведро, спокојне душе слушати смртно звоно И с узвишеном надом чекати крајњи час.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сликара читао сам како је у животу имао тешких неприлика услед сукоба застарелих погледа нашега друштва са његовом узвишеном уметношћу. Ове су неприлике чак имале утицаја и на сам правац рада његовог.
Том приликом је кројач, без обзира на то што ће доћи у сукоб са узвишеном уметношћу, тако испребијао лабуда како може само један човек застарелих погледа учинити.