Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Овај пошље момке те Хаџи-Рувима у̓вате и на Варош-капији посеку, и после варошани измоле и са̓ране га код цркве. То је било после на недељу дана кад су кнезови исечени у Ваљеву.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију. Ја по три дана не могу да спавам само једну шољицу кад попијем.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је толико чиста, примамљива да чак и неки варошани почели око ње да обилазе. Али она од њих је бежала као луда. Ни новац, ништа није хтела да прими.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У последње турско време, пре 1912. год., ови су варошани изгледали као оне мале старе верске секте које живе у најзабаченијим крајевима источњачких (предњеазијских) вароши:
имале више грчко-аромунски и турско-источњачки утицај. Варошани и слободни сељаци имају да захвале утицају ове варошке културе што осећају да припадају вишем друштвеном реду.
Чак и полупонемчени или полупоталијањени варошани словеначког порекла су почели да се враћају својој народности. Услед овога притиска Немци су готово потпуно ишчезли из
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде пургербал — бал за грађане, занатлије, ћифте пургерија — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) пурђер, пургер (од нем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
варошима као трговци (готово саме дућалније) и мајстори (понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима у градове, или с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и најимућније у српском народу, они који су били на челу народнога устанка, главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и поред друмова, избегло је да се склони испред турске освете. На 100.
Али приликом сеобе од 1690. извршило се међу Србима извесно одабирање: имућније, грађанско и отпорније становништво, варошани, попови, калуђери, трговци и занатлије, народни прваци, напустили су стару домовину, у којој су остали сељаци и
Српски варошани у већим местима угарским добијају своју општинску самоуправу, свој одбор и суд (»танач«) и живе својим животом, врло
Тако не само кнезови и кметови, и народни трговци по селима, него и многи варошани... рачуне своје зарезују у рабош.« Просвета се тако мало цени да је околина ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗ 1808.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични. Једино тај Ита није био као они. А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
деца око њега, па га запиткују и слушају његове приче, док тек један дечак устаде па рече: — А што тебе, чича, мрзе варошани? — Одкуд ти то знаш, — запита он и погледа дечка зачуђен.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
невјесту за руку као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. — Шта веле варошани, жале ли Вуја? — Ко ће жалити ’нака зликовца!
— Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ... Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак. Варошани још не знају где је управо непријатељ и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину његовога присуства;
Ћипико, Иво - Пауци
Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој улици; сјети се да ту наставају „грјешнице”, како их варошани зову. Хтједе да се поврати, али радомилост да их по дану види превлада, и крене даље.
Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили. Оделе, с малим, сваке суботе одлазио је у град и са Златом задржао би се до понедељника, и тек под ноћ тога
Газда накастио да те раскући... Па не би бог!... —Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. —Веле варошани... —Видећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!... Не дам је до бога !
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Породица Влаовића била је стварно лоза Влаовића, јер су они, живећи на селу, дуже трајали него што трају варошани. И оставили су за собом, као и све дотрајале породице, и добро и рђаво, да се и овако и онако помињу; али зачудо, о