Употреба речи вече у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Једно вече се издалека чула рика топова. Хуји и тутњи, кâ оно тежак облак што у ваздуху риче и бесни, надимајући горостасне груди,

Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела.

Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале.

“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја. јер ме је толика његова наглост упрепастила.

и непокретних добара, уверисмо се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота. Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир.

Ниједан од њих не рече: „Добро вече!“ ил’ тако што, само нас погледаху, отприлике као на неку ствар коју мрзимо или од које се бојимо.

— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Украде се једно вече од куће, стане путовати и дође ноћу у једну велику шуму. У призорју сретне га један мршав курјак.

Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати. Од тога времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се го|д совјетују, све говоре а ниједна не слуша, много говоре а ништа не творе, и зато од њихова

Ова гледајући два вочића свако вече кад утруђени с орања долазаху, ругаше им се, говоре|ћи да су се у зли час отелили.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И ГРОБЉА 79 КОПИЛУША 81 СОЛДАТУША 83 МРКЛА ЈЕСЕН 85 ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА 86 ВЕЧЕ 87 ШВАЉА 88 ИИИ 89 ЗАПИС 90 МРАК 91 УЧЕЊЕ У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО

тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар

Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку. Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни

реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

Одемо на конаке онако уморни од дугог стајања.” „Пред вече скупе се сви кнезови у Шундин хан, где сам ја (Алекса) био на конаку, и нађемо да су пашине речи све истините, и ако

” рекну Турци. — „Ја ћу му најпре напоменути, али ви сви помогните ми” рекне мој отац, и пред вече оду Аганлији. И дворили су по обичају Аганлином, јер пред њим нико није смео сести, па и сама улема, тј.

Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. пред вече 1804. године. Њи̓ова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до Колубаре.

ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју фамилију сакријемо, и почнемо мислити шта ћемо даље радити.

Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”. Ми изађемо из чамца, и назовемо му „добро вече”. Он полако одговори: „Бог вам добро дао, и добро дошли моји сопутници!

Ми то вече уђемо контроманцирати, а прекосутра наше бумаге по куриру дођу нам у руке. Кад контроманцирамо, кажу нам да нас зове

Године 1805. разбије Миленко и Добрњац Афиз-пашу на Иванковци, 6. августа; натера га у Параћин. То вече дође ноћом Карађорђе и Младен с војском; Миленко помисли да се Турци повратише, опали из шанца пушкама, док Карађорђе

с Мемедом Видајићем, нагло ударе на шанчић, но и храбро одбију: тукући се вас дан и сав шанац оптекли; док пред вече неки калуђер из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш,

Турци од ватра побегну, оставе покрај ватри печене јагањце, сву вече— ру, сав пртљаг и пљачку, побегну, неки се у вирове убске подаве, доста и̓ и мртви̓ остане, а други (се) под једно

То сва војска веће дознаде, и као громом поражена оно вече сва побеже низ Саву. Овим начином останемо ја и капетан Јовица Милутиновић, садањи член суда ваљевског, у нашем шанцу

Видимо иза леђа гди Турци пале Бањане и Љубинић. Пред вече вратимо се и, кроз љубинске попаљене куће и покрај једнога одељења Турака, дођемо у Таково Живану попа-Петрову, коме

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече, кад изиђу из канцеларије, пођу мало у шетњу, и неће обићи а да на сврате.

Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек!

Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба?

Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.

Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш. У кафани »Код петла« пуно.

Али он је остао тврд у свом првашњем уверењу, и кад би пред вече, рече свом момчету да оде до његовог чајира и да каже његовом чобанину да вечерас дотера овце к механи — »јер их могу

— Ено га у воћњаку, пасе. Пробудим се јутрос, а он везан за кола ту — исто онако као што си га ти оно вече везао. Симица немаде кад више питати, него полети наниже у воћњак... Прошло је скоро пет месеци.

Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се не зна.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3.

Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му. — Добар вече, чича Дево! — Бог те чуо! Име му Глигорије.

Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. Вече се спуштало лагано као смрт. Сутон је оцртавао предмете у даљини.

— Биће! — Хвала милом богу!... Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде! Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...

Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га. Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... — А што се увио? — упита Јова Јуришић.

На прагу их дочека Милош гологлав. — Добро вече! — Бог добро дао! — Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. — Добрим свакад! И позва их у кућу.

— пита Алекса. — Чини ми се, иду... И заиста, на капији се појавише: Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. — Добро вече! — повикаше. — Бог добро дао! — А побратим? — упита Станко. — И он ће скоро. Очекује Иванка из Сарајева. — Јесте.

Стаде онако диван и поносит, па викну: — Добро вече!... Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази.

Ето... ја ћу децу мало забављати... И приђе дечици: — Ходите баји!... Дан је пролазио у раду. Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... И ноћ овлада...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

26 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊЕ 144 СРЦЕ 145 СИМВОЛ 146 РАСПУЋЕ 147 ОПСЕНА 148 КЊИГ

Опет једно вече... И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових

Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.

И кад у то вече што све већма мрачи, Приближисмо уста што ледено ћуте, Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи И тај сваки пољуб смрт

Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.

И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако. Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом.

ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа.

Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа. Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе

НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно. Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно. Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу.

Само још у мени ти си и сад така: У коси ти исти цветови од мака. СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске

златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.

У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али један вијор! Па Станке се сећам! А и како не? Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући. Ах, то вече! Ушао сам, невиђен, у предсобље. Од велике собе су била врата широм отворена. Она је седела за клавиром.

У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд!

Не знам ја шта је то. Кад он после уђе, ја почех хркати, и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја. Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца!

” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом.

Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а

То вече, кад седоше за вечеру, поређаше се људи по старешинству, као и обично. Осим Радојке, жене није било ниједне.

” Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.

Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „... Бош посла! У народу се не може ништа учинити.

Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола. Али дође и Петровдан, а писма од ње нема. Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.

Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба. А шта сам ја и могао мислити? Да ме... Будалаштине... Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке. Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.

Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао. Једно вече ходали смо опет заједно. Говорили смо француски. Поред нас прођоше два пруска наредника.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом. Мало које вече да не прође а да не оде поп Спира поп-Ћири, или овај ономе.

Па тако је то било и лети и зими. Ето баш у петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у

— Погледам ујутру сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече сановник под јастук), а оно и за »куглање« и за »слуге и слушкиње« стоји једно исто, вели: значи да ће те посјетити

Госпоја Сида научила да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то

А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!« И једно вече дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и других инштрумената,

И баш се о томе у петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за собом унесе сандук и оне многе накуповане ствари. — А-а-а!

— рече мећући шлофкапу на главу. Уосталом, та јој је жеља сасвим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече чула је од Ерже све што

Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече чула је од Ерже све што је било код поп-Спириних.

— Оне су се свако вече налазиле, и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој све што се у кући једне или друге казало,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад су већ готови били, опет. уђу у собу да промишљају како ће визиту правити. Било је већ пред вече. Ходају по соби горе доле. Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.

да види илуминацију. Начује још и то да мираз није баш сигуран. Одважи се цело познанство прекинути. Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра.

Врате се кући. Баш су се добро провеселили оно вече. Љуба је постао са Јоцом и Ружичићем „пер ту”. Сутрадан разиђу се. Љуба се срдачно од Јулке опростио.

Марко, кад то чу, разјари се. Тешко берберину! Марко иде ПО сокацима с корбачићем у руци. Једно вече сусретне се са Пером берберином.

И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина. Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући.

друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају поред куће и дрско гледају у њене прозоре.

У вече се од њих не може с миром проћи јер задиркују, а неки бацају и конфете као на карневалу. Цела варош зна, у осталом како

јао мени све ми те црне и прљаве слике излазе на очи. И оно исто прво вече, кад се све нешто упљувано, гадно и смрдљиво, стало развлачити и лепити по мојој детињој души, те ни после годину

Оно је, од прилике значило ово: ја поштено отаљах овај живот. Дакле, тако је он зевао изјутра, у подне, у вече, ноћу кад се пробуди и увек кад се сети онога што је за собом оставио.

Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи поласка, мора да даје пôдњу. А сутра дан обрише бркове, пољуби се са женом Цветом и кране у име Бога.

Африка

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.

“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече. И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова,

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми,

Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност.

Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака. Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном

Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре

Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.

Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око нас.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А она би се смејала и уседала. Научила је то, каже, од Павла. Пред вече, цело би се друштво Исаковича враћало, уморно, са јахања, дуж егзерциришта, алејом јабланова, поред барутана.

Тихо се љуљао и изгледало је, сваки час, да ће се онесвестити. Пред вече, тужилац Команде предложио је смртну казну.

Тек после у својој кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно вече, кад је напољу била страшна зима, уз пламен пања на огњишту, испричао по нешто, о том свом бекству, од кирасира.

Данима и ноћима, Исакович се скривао по врбацима и није залазио у села. Приближавао се само, пред вече, каткад, ватрама, у пољу, нарочито кад би, крај ватре, угледао силуете жена.

Нека он само путује, молићу лепо! Он, Трандафил, остаје, молићу лепо. Исакович је са тим човеком седео, свако вече, дуго. Све је нешто са њим шапутао, брижно.

Они се селе у Росију, а наговарају, да пође, и њега. Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и црнка, или плава?

Госпожа Евдокија стајала је у прикрајку. Била је, то вече, у другој хаљини, лакој, летњој, скоро провидној, имала је плаву кринолину, посуту шљокицама, као пахуљице што су.

Муцао је кад су га нешто питали. Био је сав сретан, што се то вече, при столу, појавило и једно ново лице у кући, млади ветеринар ергеле грофа Пара, који се звао: Јосеф Едлер вон

То је био човек у црном оделу, мио као девојка, а свирао је у флауту. Трпео је сваку шалу, коју су, то вече, на његов рачун, збијали. Божич се дерао и питао, гласно, Исаковича, шта су он и његова жена у башти радили.

Игру, коју девојчице играју у Бечу, кад играју лопте. А почеће она коју буду изабрали, то вече, као најлепшу, међу Венером, Јуноном, и оном трећом, која је оцу искочила из главе.

Младост ће увек победити! Исакович тада помисли да нема шта више да гледа, то вече, у том друштву и да ће најбоље бити да се он извуче, тихо, неприметно, и оде да спава.

Као да их је било обузело неко ноћно лудило, друштво код Валдензера то вече, није се разишло, ни после таквих, друштвених игара. А при одласку на спавање, још је дуго, у вратима, брбљало.

Теодосије - ЖИТИЈА

И тако раставши се са њим, изиђе од њега, јер беше већ вече. Дошавши у свој шатор, подигавши к Богу своје преподобне руке, из дубине душе молећи се и помоћ просећи, рече:

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Какво то страдање? — упита мачак Тошо. — Још питаш, брате мачколаве! Свако вече овамо се из планине спушта страшни медвјед Крушкотрес Кукурузовић, грдна изјелица.

Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око врата подугачак канап и причврстише га за једну врећу у ћошку. Још су пажљиво измјерили да ли могу да

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

двориште и један блок зграда, а онда сам је видео како седи на клупи крај водоскока, који је радио хонорарно свако вече један сат, држећи неку торбу поред себе.

Ми нисмо били глуви, па ипак нас воз то вече замало није прегазио. Био је то један од оних што превозе дрво, угаљ, кречњак, нимало отмен воз, све у свему.

Осетих Рашиду сасвим близу себе. Вече је падало нагло, као што пада завеса у позоришту. Видели смо како се у Каранову пале светла, а онда је нешто даље,

За превару се кажњава, то је треће. Тако је први пут поменута реч казна. Затим сам је то вече чуо још неколико пута, али нисам нарочито обраћао пажњу на њу. Све што нам сада треба, Грета, то је сан.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Е бадава, људи смо, заљубио сам се. Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати.

Тако у разговору наступи вече и вечера је ту. Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место.

После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече. На линији, на путу баш кућа од армиције. Повиче неко: „Стани!

Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову. Готов је. Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”. Тако се та биртија звала. У селу Ш.

Ту је и дан бала. Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен. Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију. Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.

Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде. При поласку још рече: „Нећете се кајати”. Кад пред вече, јаве женскима куда ће. Оне су готове. Месојеђе су, па један дан може се пропустити. Неће се код куће вечерати.

Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере. Пред вече дође кући. Не може да вечера. Отац позна његову промену; пита шта му фали. — Ево добио сам писмо од Полачека.

, у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био. Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.

Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог. Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска

Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема. Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. — Добро вече! Отац се не одазва. — Докле ћу ја бећар бити покрај вас? Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета.

Па како живи Шамика? На балу поједе једно два јела, коју чашу вина. Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. Никад нико Шамику пијана није видео. Никад Шамика гадно псовао није.

Црњански, Милош - Сеобе 1

исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило.

Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња. Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе. Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха.

Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха. Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под градом, као пребијено псето.

Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде верних својих Славена,

Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока. Код куће је сад вече. Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп.

А шта је она приметила, и мислила, то се није видело ни на њеном лицу, ни у њеним очима. Тек кад једно вече, у Цветној недељи, наиђе када се она купала, у изби са великом земљаном пећи, у којој се иначе пекао хлеб, и, помисли

Била је лепша него пре икада. Тиха и друкчија, она га руком често додирну, а једно вече, при отвореним вратима, тако да је могао да гледа, пресвукла је своју нову, млетачку хаљину. Лагала је.

Дан је био за њих, а вече је било за њега. За њега није био онај кикот, ни та ћеретања, ни све то. За њега је она имала и други глас, и други

Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.

Друго би било да је ма ко прошао кроз ту избу, споља, из Земуна. Овако, он јасно наслути да неће пропустити ово вече. Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега. Сенке ствари биле су зато огромне.

јаркове, и учећи нове војнике да бацају читаву малу бурад барута у ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да поведе жену ма куда, јашући са њом, каткад по целу ноћ, кроз поља, шумарке, брегове и звезде.

Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“⁵ Девојке за удају на Тимоку своју судбину одгонетају следећим поступком: На Бадње вече девојка изиђе из куће „Да истресе ’троје’ (трохе, мрве), па се том приликом мало задржи и прислушкује што се у кући

Од седам дана у недељи, у љубавној магији користе се готово искључиво уторак, петак и субота, а доба дана је — вече.

Ни ово није случајно: ови дани у недељи и вече представљају „нечисто“ време које је управо стога погодно за општење са демонским силама.

Овде је значајна и дихотомија јутро/вече. Деца рођена изјутра биће здрава, напредна, срећна, а рођена увече, биће зле среће и кратковека.

Вук то добро запажа у свом опису овог обичаја: „Сусједи за седам дана долазе свако вече у кућу породиљину, једу, пију и пјевају цијелу ноћ, кад им се задријема, смењују се, тако да је један дио увијек будан

¹³⁸ Заштите ради, да би придобила суђенице и учинила их милостивим, породиља за треће вече очисти и опере кућу, окупа и пресвуче дете у чисте пелене, а и она сама се лепо обуче.

⁹ У северном Банату, а и у многим другим крајевима, вече пред венчање, приређује се „момачко вече“, које се назива „перјаница“.

⁹ У северном Банату, а и у многим другим крајевима, вече пред венчање, приређује се „момачко вече“, које се назива „перјаница“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Не мање вешт показивао се и Божић-Бата; успевао је неким чудом да на само Бадње вече, после узбудљивог ноћног лета, убаци испод бадњака кекс који се поетично звао »Адрија«.

Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и пушила. Последње вече августа ухватила ме је за руку и први пут затражила да је сам отпратим до куће.

Али то ми нимало не смета да разумем ово вече у »Хунгарији«, где је тај четрдесетогодишњак дошао да чује како ваша веза не води ничему. – А чему би требало да води?

Али, вредело је! Погледала га је први пут са љубављу. Толико се трудио да јој улепша вече у овом граду где су мушкарци увек мрзовољни и поспани. Зашто да не? Сви би јој завидели на њему.

Све очи су биле уперене ка новој мис, која увек личи на тек купљену дечју лутку од пластике. Али ово вече је одлучујуће — она то осећа док пролазе лепотице попут расних коња у падоку. Број двадесет и један (проста!

И најзад, кад си се једанпут случајно затекао у свом рођеном граду, преседео си читаво вече као на иглама, а онда ниси издржао да не изиђеш напоље и оставиш ме са свим оним светом саму. Е, то је заиста...

Провела је читаву ноћ у спаваћим колима не склопивши ока и цео дан у граду где никог није познавала. Чекала је вече, плашећи се да јој је умор од путовања оставио трагове на лицу и да не изгледа лепо.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Не може се, док се не сврше наши обичаји на вечерашњи вече! А то ће бити одмах! Својима викну: — Милице, дај видјела! Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном!

Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви Бадњи вече! Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки

Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви Бадњи вече! Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки благи божји дан!

Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки благи божји дан! Кнез положи бадњак на огњиште.

Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови вече сједамо друкче но ’вако, али ти си путник и извањац, па је тебе просто. Ово су ти наши обичаји навече Божића.

? Кад је још то било!? А-ну, сједите, па зборите! — Нећемо но овако — поврну старац. — Ти знаш да се на вечерашњи вече не долази на посјед, но да има бити друга работа! Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав!

у њихову причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе.

— Ене! — учини војник Цеклињанин. — Што? Зар си зебао у нас? — Јесам. Намјерих се једном онамо, баш зими, пред вече у једној од првијех кућа. Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ!

Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?

— рече кнез, па преметну разговор на друге работе! Владика се пред вече врати у манастир. Послије њеколико дана кнез отправи Стијепа Мркова у Ковску крајину да доведе зидаре.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Али данас, у дане среће, док тихо вече милује уснуле врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они, Републико, створили

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Предмет је истрага потурица у Црној Гори, црногорско Бадње вече у почетку XВИИИ века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и српске (и зато се дело првобитно у

и 1817. Копитар је посветио активној сарадњи на Српском рјечнику. Он је Караџићу долазио свако вече, и дубоко у ноћ Караџић је читао забележене речи, објашњавао их, а Копитар преводио на немачки и латински.

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.

Куњаше читавог дана. Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презриво на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело! Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело.

Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка.

О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те мислим, душо, без престанка! Вече беше, ал' не беше касно, Тек што сунце смирило се јасно, И кудгод си, брате, погледао, Све си дивно видети могао,

Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?

Сутра дан је, сутра данак прави, Први дан ми срце врело рече, Дан пролази заман, заман, вече, Срце трне у големој страви.

Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија.

! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.

Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета обали — Само наду нека ми не свали. ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна,

“ Тако путник трудан рече, Ал' како је пусто вече, Како л' цвеће лепо мири, Како л' ветрић тио пири, Како л' река та жубори, Немој јоште кô да збори, И он узе

Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара. Тек је деца опазише, — Та само и гледај! — Склепташе је: „Баба-Маро, Де нам приповедај!

звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија у вече росни траве стас: Ал' умиљати ј' био њезин глас. 16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје!

21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу? — А онда, кад вече приђе, мој Раде, кад се јави први дашак вјетра, ја ти се за трен ока премондурим у друго чељаде.

Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих

Испитивао, пипкао и коначно се досјетио. Не би то био стари Спасе кад не би био такав. На Илиндан, пред вече, враћа се Спасоје с црквеног сабора и реферише старици: — Бако, ником ни ријечи о овоме што ћеш чути: данас на збору

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Никад више ни у сенку моје куће да не уђе! Разумеш? ЈУСУФ: Ма ајде! Ти би сад хтео да те ја цело вече одвраћам од оног што и не желиш да учиниш!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка. — ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од

Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.

Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања... И паде вече, опет изиђе месец и обасја све. Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...

Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо!

Сутра је Ђурђев-дан! Вече. На небу сија месец, а ја седим на прагу и пратим његово јурење преко облака. Просула се она слатка, пуна чежње,

— А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се враћаш с њиве кући, пролазиш онамо, а? — Ама, тето!

— ’Бро вече! Радите ли? — упита он тихо и некако плашљиво. Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула.

И, метувши руке под појас, клатећи се, оде погнуте главе... И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу.

Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо

Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе. Још пред вече дошао најстарији им син код нас, донео „пангур“ ракије и јабуку, да нас позове на „славу“ и вечеру.

Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима. На наше: добро вече, како сте?... само одговори: — Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. Уђосмо унутра.

И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро... У том почело вече. Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се измицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД

Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке? »Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени! »Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!

Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?

Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?

„Добар вече!” авет ме поздрави; познајем глас: кô поноћнога ветра пирук, кад иње стреса с врба надгробних; познајем глас, тако је

„Добар вече!” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ.

” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ. добар вече!

” Одоше оци кад су то чули, а Варнава оде сумртвој були. В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста!

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у град

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ни један није могао.

Тек што она роба сакрије, ал ето јој синови рупише у собу и проговорише: — Добар вече, мати! Мати им одговори: — Бог ми вас помого, децо моја! Добро ми дошли. Јесте ли ми се добро прошли?

Џомет оде на десну а тивтиз на лијеву страну пута. Џомет идући тако путов'о је цијели дан. Пред вече стигне близу једне вароши.

Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече! А домаћин му прихвати: — Бог ти добро дао! — па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде,

Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме н пође даље да тражи Усуда. Идући тако, после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак.

Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима дâ.

таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину, намисли да га једном и он огледа; и тако заповједи те му једно вече донесу најљепшега морског вина, па се добро напије.

Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: — О, Патила! О, Патила!

Утом дођу у воденицу. Таман они сели и то говоре, а Угурсуз из ствари те на врата: — Добро вече, Ћосо! Ови се убезекну, па га питају: —— А где си ти био, Угурсузе! Виде ли где ми изгоре кућа?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПОЗОРИЈЕ 5. СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (мало наквашен): Добро вече желим, милостиви господине. ТРИФИЋ: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш?

Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— својој жени која је баш казала да је вече прекрасно, сви они. Теби говорим шашавице, куд зијаш! Дакле, драге моје девојчице, није уопште важно имате ли

Пронађемо се негде пред вече! И то због тога што матори није стигао од силног узбуђења да исприча маман како су их (то нас) избацили из раније

Ето на шта сам мислила гледајући то вече како најпре Француз и Францускиња свлаче одећу са себе и покушавају да шокирају фини свет радећи пред њима оно, а оно

Провалишка! Немају појма шта да раде са мном! Богами. Све су већ испробали и не вреди! Најзад, пред вече, у моју собу уфурава бакута. Њој је, дакле, припала част да ме обавести о мојој даљој судбини.

канцонисимо италијанске краве — уопште, све награђене краве које су: у штали љубавнице, у дворишту лепотице, а пред вече млеконосне — чиме, дакле, испуњавају сва три потребна услова за идеалну краву.

А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части! Ето, неко вече, Чарли, сам си видео: био си испод стола, лепо си могао да видиш — уфуравају ми у кућу, иако се нису најавили

Трљам сумануто стакла, маман каросерију, матори точкове, а бакута истреса навлаке са седишта. Провод! Пада вече и, тотално испосвађани, седимо испред телевизора. Нико ни с ким не говори.

Плажа је одмах испред куће. Не скидамо по читав дан костиме. Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина.

Сок? Јесте, сок! А ја сам узела принцес-крофне. И замислите, то вам је коштало само ... Могли бисмо да једно вече изађемо заједно?

каже да телевизор у бојицама кошта милион и по, а теча Мита му онда каже да би им он за ту ловуџу фарбао лично свако вече стари црно-бели екран: како ко хода, он би за њим са четкицом и воденим бојицама!

Не волим да се осећам као неко коме је главни циљ да продужује врсту! Како? Треба цело вече да слушам како је „она несташна, али страшно интелигентна“!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком.

У четвртку пола петка. Жубор креча међу снима: стара кућа крај Будима. Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа. Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка?

Пантелија, Чип и Бата. (Слик трепери око газа.) Отворе се троја врата а ни Ловре ни Помаза. Равна Пешта. Вече тмоло. Сентандрејско где је коло?

НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У ОЧИ Зло је мени прозборило кад је врата отворило: Добро вече, сјајна трепко!... Стижу Тројко и Треперко.

тежест, зелен-дојки чашке о рци тарне - стамена а крхка; из кавез-слова, с именом и добро, завапи влажна: Модруј, вече модро!

Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пред вече облак наиђе тмури, заћута шума, киша се спрема. Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема...

Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако

„Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на

ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом, ори се шумом кроз влажно вече: „Гдје ти је купус, весели зече? Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.

Док вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је мачак прео.

О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти.

Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног

Опет, пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас:

А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа. Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче.

У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано.

Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана. Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет.

Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је тужан по шуми лутȏ, другове звао жалосним гласом: Јутрошњи

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза.

Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза.

Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто.

Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто.

Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара?

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара?

— Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима.

Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде! Пристајемо уз сасвим кратак моло на кољима.

Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво. Кажем свакоме: добро вече! И свако ми тако отпоздравља. Испред једних врата неки млад човек кује ципелу.

Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради. Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара у само

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА СТЕНИ 15 ГРМ 16 ИИИ 17 ВЕЧЕ 18 ЛАКУ НОЋ!

ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту

Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни јаничари исекоше у комаде.

Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презир'о сам насилнике целог света.

Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези!

Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти хлеба врати се кући проповедај друге исцељуј себе лечи Атос

брине за мајке и остале установе пуне млека и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под

и златне шуме за које се никад не зна зашто стоје што не крену још један корак у висину начинила је Милешева вече које пада као заштитница од Ваљева до Кремана затрпава трагове залуталог воза у брезама страст се пење одоздо из

Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу

АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА Кад је изгледало да ће да смркне последње вече пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти као да се над Србијом до сада рат није збио распукла се бурад

се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки већ мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла и хоће у небо заједно са женом па шта буде огањ плавет ил звездана стакла нико

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Је ли, бога ти — приђе ми једна старица — знаш ли где је Дринска?... Ех, јадна децо. Син ми је тамо, и ја се свако вече молим Богу да вас сачува — стара се загрцну. Разговарамо међу собом и питамо се куда ћемо сада.

Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни

Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица. — А у село коморџије из штаб... баш кувају кафа. А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем. А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа.

Пред вече командант батаљона одазва командире чета. По повратку командири позваше своје воднике, па и мене, као осматрача артиљер

Дан смо провели на миру. Седећи на пољани, имали смо утисак као да смо на неком пикнику. Али пред вече дође ордонанс из дивизиона са заповешћу да се батерија спреми за покрет.

И тако даље. Прича се понавља. ОТМИЦА Поиздолазиле су породице жењених пешачких официра и пред вече би оживели друмови...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву. Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.

Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучешћа... он зна да би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу. Овако је боље; дошао је као наручен.

И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...

свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...

И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе... Хоћеш? А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти

Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође

Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде. Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену,

знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге. Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13. Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се

брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала?

Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема. Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када

Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема. Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Софија му се отргне и побегне, Филип остаје збуњен. Све јачи ветар. Затамњење.) ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА (Касно вече. Угао две улице, у којима се виде АПОТЕКА, БИОСКОП „ЛУКСОР”, КЊИЖАРА ДЕБЕЉЕВИЋ.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Смешећи се почаст бих шинуо и тихо рекао: Јер сам мушко. После да је годинама туда нема. Једно вече да, изненада, опет, туда лови, и звездана, мајска, ноћ да ми је на груди, рујну од жуди, баци, сву бледу од жуди.

Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала. Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече!

И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече. А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила

Барун је дочекивао Бадње вече и Нову годину у ријечком Орфеуму. Скидао је играчице до голе коже и сипао у њих шампањац.

Петар, не. Ја, сасвим сигурно, не. НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов. Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора.

Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна. Вода је свршила своје мењање боја, које испуњава све вече и сав видик, од најплавијег и најзеленијег до сивог и црног.

Имали су одстојања измерена. Са тог брдашца мало се наших у шуме иза нас вратило. То вече, рањеници су одвезени тако да су ноге и руке висиле из кола, као кад телад возе на кланицу. Био сам се грдно препао.

Рањеници који су то вече однети у болницу однели су глас о мојој смрти далеко, тако да је до моје матере, у Иланчу, допро.

Затим ми даје документа и пита ме, узгред, јесам ли Пољак или Србин? Велим, Србин. Он врти главом. Сутрадан, пред вече, возим се колима, као да идем у Иланчу, једном драгунском пуку (ако ме сећање не вара, бр. 14) и стижем у мраку.

Тај свет више нема ни кућу, ни домовину. Мало може да троши и на храну. Међутим, свако вече је у позоришту. Јесен је лепа и топла, и ми се купамо у Дунаву, у Крицендорфу.

Био је официр аустријске ратне морнарице и убијен је то вече при улазу у кафану „Кајзерхоф“. Побуњеници су задржали и аустријског министра војног, при изласку из Министарства, у

Али, нашто? Они су остали исти – лажљиви, бедни, доброћудни. Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пред вече тога истог дана већ су се у новинама могле читати многобројне резолуције донете тога дана на родољубивим зборовима.

Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде. Странца више унеше него што га уведоше у кућу; уђоше сви министри и великодостојници, а маса остаде да пиљи

— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј. Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И тако — цео дан..... А у вече мрзи те да легнеш. Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо. Све се стишало и заспало уморним сном, а

Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо? — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда?

Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... — Добро вече!... Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. — Ама дај, Бога ти, немој да се....

— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо.

То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. — Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад! — Да Бог да, ти жив и здрав!

Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи. Једва пред вече, кад се већ ништа није могло ни читати ни писати, појави се озго низ чаршију господин капетан.

И тога дана и сутра-дан, у понедељник, хтедосмо да се поразбољевамо од нестрпљења. Ко ће жив дочекати вече, кад пошта стиже!

Бог да га прости, сад је већ умро — заврши учитељ причу. ЗВОНАР Спушта се тихо вече. По целом небу расклопио се широки беличасто-сиви застор од лаких облака, па заклонио заранке сунчеве.

Дође и Каја кући, а у вече ето ти и ч’а Глише. Кад му Јула све исприча шта је разговарала с баба Соком и шта јој је она одговорила, он се богме

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Залазе иза кулисе препирући се.) XИ ЈОВИЦА, ИВКОВИЋ ЈОВИЦА (улази код Ивковића): Добро вече! ИВКОВИЋ: Добро вече, газда-Јовице!

(Залазе иза кулисе препирући се.) XИ ЈОВИЦА, ИВКОВИЋ ЈОВИЦА (улази код Ивковића): Добро вече! ИВКОВИЋ: Добро вече, газда-Јовице! ЈОВИЦА: Не знам како си ти чуо, али мени Сима порезник вели да смо их премашили за двадесет гласова.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану.

— Добро вече — рече Срета кад уђе. — Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види

— Добро вече — рече Срета кад уђе. — Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола.

од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: — Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече. Фаћа ме треска, како грозница! Иска ми душа да се утоплим малко. А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу!

И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Па поново заспао, ознојен, као снег кад ојужи, Са нечим топлим и ведрим испод очних капака, Зажелевши да се то вече доброте продужи До краја живота кроз живот свих дечака.

— Аој зече, ој баксузе Зашто рониш толке сузе? А зец мени на то рече: — Плачем, јер се ближи вече Па ми ваља ноћ провести Сам самцат, на хладној цести.

кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор оде незнано

Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде. Још се чује како цикћу, како се церекају. Прошло подне, дан прошао, вече иде, А Прњаворци чекају ли, чекају... ...

Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.

ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА Када се сенке издуже, истање, Шта сунце вечера? — друго је питање. Јесте ли видели запад пред вече, како пљушти? (Тада се стари људи сећају ратова и буна). У самој ствари, то сунце љушти Џакове поморанџи и лимуна...

И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан —

КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека. Вече је одвело поток, и сад чека Са исуканим ножем у шумарку.

седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је тихо, увек је вече.

Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата, Шеткају, и ноћ се полако хвата.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

После тродневног путовања, пред вече, угледали смо у даљини дугу тамну силуету најближега од Азорских острва, која се губила у реткој плавичастој измаглици

Кеј је на пристаништу претрпан сандуцима и балама робе. Дуж кеја врви послован свет, а пред вече се ту излази у шетњу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЧЕЖЊА Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа.

О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам. док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких

СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА По месецу ти шаљем уздах један, По том у чежњи брату. Нек ти рече, У тужни час кад зимско пада вече, Да сам, ко Азра,* блед, веран, и предан.

Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео.

Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што

И ко Леандар, што је свако вече Мореуз тамни препливав̓о смело Да драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Никада краја наслеђену болу, И моје писмо, весело с почетка, Свршава тужним акордом у Молу. И свако вече, када свет се смири, У мојој души затрепери сета, И тихо расте, развија се, шири Ко црни цвет што само ноћу цвета.

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

НАСЛЕЂЕ Ја осећам данас да у мени тече Крв предака мојих, јуначких и грубих, И разумем добро, у то мутно вече, Зашто бојне игре у детињству љубих. И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓.

сад, ако плачем кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече злокобно заћуте.

Као сан исконски прохујале среће Утиснуте давно у људској памети, Он се свако вече кроз просторе креће, Вечна опомена оног што се свети! Хладни мртви свете, далеко од мене!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна

СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сам је почео Софку учити да чита и да пише. Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела

У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà,

И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, сва заносније, силније

Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи. И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.

После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље. Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.

Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ. Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом.

ВИ Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији | Магдин син. Он, пошто по вароши све накуповао што за

И још када се чуло да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. | ВИИ Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а

ВИИИ Баш на други дан Духова, у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.

Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка. Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну. Прегледао башту, двориште. Силазио је и у подрум.

Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај

У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. Магда у синији, готово

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

14 НЕМИР 17 АЛИЛУЈА 19 НАШИ ПЕЈЗАЖИ 20 У КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО

Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан. С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељан, и нужан, Сâм, лишен

„Ал’ ја сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је

Наше душе наши су пејзажи. У КОЛЕВЦИ СНА Кад сунце зађе, и покривач плави Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И

ЈУЛСКО ВЕЧЕ По стазама белим испранога шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је

ЈУЛСКО ВЕЧЕ По стазама белим испранога шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је ветрић милујући них’о.

Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам Канопус саучешћем сија. Ти, најдаља чежњо очију нам земних!

Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.

главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор... Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири.

НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада

С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца што испод нас тече.

ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА (1913) Звуче оштри звуци из металних труба Судбоносним пољем, где крваво вече Долази да свежи траг покоља истре.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!“ Сердар је разумио — отприлике.

Врата се отворише, прије но што они имаше времена до поустану, те с мећавом и вјетром уљезе човјек, викнув: „Добри вече и на добро ви дош’о Бадњи вече!

што они имаше времена до поустану, те с мећавом и вјетром уљезе човјек, викнув: „Добри вече и на добро ви дош’о Бадњи вече!“ За њим уђе други, за овијем још двојица, један за другијем, сваки понављајући оне ријечи што их је први изрекао.

Овдје треба објаснити нешто. У црногорској кући, гдје су кајачки, (или како се амо говори гдје коротују) на Бадњу вече прилажу се бадњаци и остали се обреди свршавају, али се пециво не пече, нити се поје; а кад се то почне, знак да је

“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје.

Једнога љетњега дана пред вече, много сеоске дјеце с Јаном и са сестром му, окупило се у шуми, под једнијем бријестом.

У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући.

Пошто се обредише сви и кад дјевојка остави бардачић пред оца, па се одмаче, медик уђе, назвавши „добар вече“. Сви су га познавали, те се сви — осим Озричића — зачудише кад га видјеше, јер знадијаху да не бјеше званица.

То ми је био простирач. Прву вече заклаше некакву црклотину, т’а, од шта ћеш да се угоји у онијем кршима! и та се повлачила ја мним три дана.

У то се сердар поврати, носећи грађу. Он им назва добру вече, па свали с рамена дрва. Женске устадоше. Милун отрча к њему. „Што то пишеш, Јанко?

Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран.

“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар. „Из Котора“, одговори онај први. „Добар вече, домаћице!... Ух! уморан сам!“ „Сједите, почините овдје!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: „О, Патила!

каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече опет у манастир.

сазидају и вода је тако исто поквари и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са сјекиром у руци, па кад вода дође и понесе кладе и јеле и борове, да удари у нешто сјекиром,

Рипњу Рипањ село, та то ти је варош! У њему су пашали-девојке: Саме суде, саме пресуђују, Свако вече по једна утече! Поповићу Поповић је село поносито; У години три пореза даје: Један цару, а два Исаилу!

(Облаци) 229 — Наш бијелоња и мркоња Јутро, вече боду се: Јутром надбоде бјелоња, Увече мркоња, Те на једно мјесто лијежу, А мјесто им се не познаје?

Један од њих узме невјесту за руку као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе.

— грабљивица, разбојник авгарански — агаренски, турски аер — ваздух ајван (хајван) — стока ајлук — плата акшам — вече; вечерња молитва алал — благослов алал ти било! — са срећом; било ти благословено! аман! — милост!, опроштај!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па дође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван.

Кад сијач у вече дође кући, он повиче на снахе: „Дајдете, ђецо, оне моје зубне чачкалице, нешто ме жуља у ономе моме поквареном зубу.

Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти.

” Жена га послуша и уради све како је заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда у вече каже свима пастирима: | „Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, а ја ћу бити код стоке сву ноћ.

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет у вече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две

Кад буде у вече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне

” Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде у вече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу.

” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде У језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се и гајде | под пазухо па крене овце и пође у град

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане | се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.

” Она се онда ,изда свекрви говорећи: | „Мати моја! он није змија, већ је он момак да лепшега нема. Свако вече он излази из оне змијиње кошуље, а у јутру се опет у њу завлачи.

” И тако се договоре, те мати ужари пећ, па кад у вече изиђе момак из змијиње коже и легне спавати, оне некако украду онај свлак па га баце у пећ.

Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила Богу да јој да да роди. Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и за ноћ. У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија.

“ И када је била испуњена заповест, и вече када је наступило, рече: „Чедо моје, учини љубав, положи на ме расу, која је за погреб мој, и спреми ме потпуно на

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А када се сврши утакмица, нацифрам се, дете у колица! Па се шњима цело вече шећем, уз водоскок, пред Извршним већем!

ИКОНИЈА: Немој дизлазиш! АНЂЕЛКО: Је л ти се пали сијалица на улицу? ИКОНИЈА: Пали се, пали, ал свако вече разбију! АНЂЕЛКО: Имаш ли неку батеринску лампу? ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било!

Плаво ко индиго! Ко га је само вако животињски... ИКОНИЈА: Сигурно она банда зградилишта! Свако вече туче и премлаћивања! Придигниде му главу! ЦМИЉА: Полако, јауче, боли га! ИКОНИЈА: Него шта, него боли!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

— Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада. ВАСКА (седи испред куће, згрчених колена, у старом оделу, повезане главе, особито чела, и пуши

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

друг, и, расуждавајући да сав мој плач ништа ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само вече у Итебеј к тетки мојој, рођеној сестри матере моје, Јеври. Задуго ме је загрљена држала и нада мном плакала.

месеца око пет или шест листа наизуст; затим обикне, буде му много лакше и само ми почне искати повеће лекције, свако вече фалећи се зету, сестрами и матери шта га је научио.

с преизобилном водом; рекао би да у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене каналиће кроз сву башчу навраћају и древеса напојавају.

Пред вече остановимо се у древнејшем Инглитере на предивном високом положенију граду, зовомом Канторбери, за преноћити овде.

На концу, уверавајући ме он ће ми драго сутрашње познанство бити, у само вече пођем дома. Подалеко ми је било ићи, ал’ се види лепо од бешчислених фењера, а пут ми је познат.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Шта сам могâ учинити? Јето синоћ уватија га огањ и кашљâ је и знојија се, кâ и сваку вече! А то сте знали сви. Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали.

— вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су... — Није трибе све то набрајати!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ

ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У

Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и птицом ван ока. Уједно сигурно вече И ти ћеш заћи полако Низ траве које већ клече.

Сад је више места, ал стајемо на чкаљ И чичак. Неке баре нам се прече. Још тешко нам је да признамо да је вече Иако се мешају близине и даљ. Ми застадосмо (тек за пуки трен) Ал — ево где стојимо.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозубе изелице.

Не памти да се икад овакав с пута вратио. Ни добро вече јој није назвао. Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама.

Симки хитро промакоше сећања на то давно вече и једна изговори: — Не требају ми. Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се

Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило.

— Ништа им неће бити за... Мало да се смрачи. — Кад ћу ја да се вратим? И мени је Бадње вече. — Платићу ти више него што заслужујеш. — Сад сам сигуран да си син Аћима Катића.

— Лево! Лево! Запамтиће ово Бадње вече и овај Божић, последњи у Прерову, сутра ће се вратити, рано, вечерас се мора све свршити.

Не може одмах да се сретне са оцем. Ваљда још имају за њега собу у новој кући. Мора да се поздрави... — Добро вече, Симка... снајка! (Нема смисла, загрцнула се од радости, ништа јој нисам донео.

Нисам те видео... да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао?

то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог нема. Ти Французи, сигурно немају... — Имају.

Отвори врата, па дубоко и наглашено строго изговори: — Добро вече, оче! Оче!... Нисам ти више бабо... Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем?

Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...

Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече? Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Придржавајући се за зидове, девојчица покуша да начини неколико корака, без успеха. Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка?

— А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли!

Кад огладне, кад им се приспава, мали свирачи мораће да сиђу. Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили. Ни Другог, ни трећег дана није их било.

На таласима су се њихале само беле кресте пене. Тек око подне поче море да избацује остатке разбијеног брода, а пред вече стиже други да извиди шта се догодило КОД светионика. — Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тада је стигао и Карађорђе са својом војском и све се изокренуло: битка је била добијена, Лозница одбрањена. Исто вече, Карађорђе је хтео да види тог певача чија га је песма сачекала над шанчевима.

Како стигне у тај део, наоко безличан, али у који, пре подне, падају простране светлости а, пред вече, прозирна сумрачја, она загледа у прогрушалу таму што се спушта у просторе над Дунавом и у одблеске озарења што још

Пролазило је обично вече неке касне јесени а и све је друго, на изглед, било обично: киша је ударала о прозоре, на његовом столу претрпаном

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

СУСРЕТ 150 ЛXВИИИ ЗАМОР 151 ЛXИX ПОЗНАНСТВО 152 ЛXX СУТОН 154 ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС 156 ЛXXИИ ПОВРАТАК 158 ЛXXИИИ ВЕЧЕ 159 ЛXXИВ ЗАШТО? 160 ЛXXВ ЖЕЉА 162 ЛXXВИ ЈЕДНА ЖЕЉА 166 ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА 168 ЛXXВИИИ ЈЕСЕН 170 ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...

171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...

5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО 206 ЦИВ ГРМ 207 ЦВ ВЕСЕЛО

229 ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 231 ЦXXИ СИЈАЧИ 233 ЦXXИИ ИСПОВЕСТ 236 ЦXXИИИ 4 238 ЦXXИВ 240 ЦXXВ МИСАО 241 ЦXXВИ НАШТО МИСАО...

Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!

- Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ. Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали?

Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва? „Добар вече!“ авет ме поздрави. Познајем глас: К'о поноћнога ветра пирук, Кад иње стреса с врба надгробних!

Познајем глас: Тако је предис'о У часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав. Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ.

Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ. „Добар вече!“ отпоздравим му ја; И да ме види, да се не плашим, Бајаги станем шалити се с њим: „Па откуд тако доцкан, бога ти!

Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових

Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе; болно, по све доба, Дубоко у мени док љубав и злоба Као два анђела поју напоредо. Ј.

Ј. Дучић ЛXXИИИ ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза

Попа, Васко - КОРА

тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све што бисмо о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима. Дочекао ме је пред вече на станици, са својом малом сестром, па смо отишли његовој кући, где је владала она предсвадбена свечана тишина.

ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама. Тај снег, рекао бих, много је утицао.

Готово у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости месечине, очекујући да она стигне.

Кад знам шта у души мислиш зашто говориш друкчије? И ја сам једно вече рекао пред свима оно што носим у души, не баш све и то је оно што ме мучи.

свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега највећа драж кад помисли да ће их она исто вече навући. Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални.

То вече позвани смо на банкет, који су нам приредили новосадски ратни богаташи; они исти што су, у међувремену кад ничије војск

Кршна девојка, нема говора, бубац, свако вече на корзу. Лично сам видео голу фотографију; дивна је, свеца му, нема говора.“ Па ми дуну сав пухор са цигарете у очи.

Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе. Пред вече игранке а по ноћи састанци. И војници умирују савест: „Не праштају, веле, ни они код наших кућа.

— Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем.

И понова се испружају по креветима, зевају и протежу се реконвалесценти... Па се спушта вече и улази болничар Милосав да запали висеће лампе.

А плашљива, нејасна, нека мрцварена нада синула би да још брже умре и тако све до пред вече кад је журно ушао онај исти дебели цивилни полицајац, позвао га да устане и казао му просто: „Свилару, слободан си,

То вече многобројни познаници господина Леђенског беху јако изненађени његовом изванредном, просто невиђеном срдачношћу, јер се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се у јарким дугиним бојама; она на лијевој страни била су нијема, застрта непрозирном опалском замагљеношћу, и, пред вече, лагано подливена плавкастим одсјевима. На свим су вратима мјесто квака биле кугле од брушеног стакла.

Сваки га је дан употпуњавао, свако му је вече (јер о њему сам највише мислио пред спавање) придавало нове црте и доприносило нове појединости.

виде бескрајно тужни, као разгаљени малограђани с нараменицама преко кошуље у башти неке пивнице у спарно љетно вече. Срце ми се стиска од такве среће.

Срце ми се стиска од такве среће. Чисто ми сузе навру — праве, физичке сузе — кад пред вече прођем уз пењачицама обрасле ограде таквих башта, под заштитничким крошњама печалних кестенова закађених димом са

Извади из креденца оне високе чаше које су читаво вече својим циликањем призивале на се пажњу. — Из таквих је некада рода частила лисицу. Отварао је флашу за флашом.

У расијаном размишљању изишао је из подручја града, прешао и митницу а да се није сјетио. Хватало се млако прољетно вече, меко и нагњило, по рубовима мало мутно. „Козмополисов“ хубертус постајао је тежак.

Наступало је прољеће, нагло, без преласка. Дани су били већ топли. Пред вече бисмо изишли у шетњу. Корачали смо полако, руку под руку. Женице у мјесту биле су је завољеле.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.

у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.

цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити.

Међутим, Вујо није оклевао. истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи. Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.

Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом. Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...

Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... У вече Радован стиже први на ноћиште. Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру.

Беше тихо летње вече. Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за

животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.

Пило се и веселило свако вече... Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који

Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да

Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе са браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти.

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па крене овце и пође у град

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.

Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била! После некога времена

— Прекодан је — вели — змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу, те изиђе момак, лепота на свету.

И се склони за врата, али ето ти сунца, па, назвавши матери добар вече, рече јој: — Мајко, ту мирише рајска душица.

Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад, ето ти змајског цара!

СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ Био један старац и имао пуно дјеце, па је сједио у млинима. Једно вече избије однеклен див па право у млин. Назове бога и упита старца може ли код њега преноћити.

На ово гар пристане, а ни младићу не би жао те ствар погођена: вјенчају се по закону. Једно вече, стојећи он са женом својом на прозору, угледа, недалеко од куће некаку велику гору ђе сва у великом пламену пламти,

Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!“ А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!“ па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а

Идући тако, после дугога времена, једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже

Кад буде пред вече, седне усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.

Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су

К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече. Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину.

Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном. Лили, о не брини. Добро ми је, лако на овоме путу.

Као ехо среће, без шума и гласа, Преко тајних снова висинама стреми, Као зора небом зрачно се таласа, Као вече у ноћ губи се и неми.

НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази. Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.

Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.

Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми тајну коју носиш сама; И Док небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије

Видех како народ ствара ново време, Како Вардар данас кроз Србију тече, Како над Охридом пада српско вече, Како нам погледи преко мора стреме, Како наша уста сад од среће неме.

моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече.

Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

— Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим? “Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904. ПОЕНТА Једва чекам вече да и мени сване Јер ја немам дана.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То би радили цело вече. Старије жене седеле су на малим клупама дуж зида; оне су преле вуну, лан или кудељу, шиле или везле.

Са задовољством сам прихватио њихову понуду и са њима провео једно дивно вече. Њихова љубазност према мени била је загонетка коју тада нисам могао да одгонетнем.

То вече сам провео у писању писма мајци. Тоје била моја жеља коју је мора бити ”вила” прочитала са мога лица. Касније, у прост

Једне вечери седео сам усамљен у заједничкој трпезарији близу топле пећи, а она приђе и ослови ме са ”добро вече!” Одговорио сам јој истим поздравом, али рђавим енглеским изговором.

Надзорникова жена ме је често позивала да проведем вече са њима у породичном кругу. Говорили су ми да их много интересују моје приче о Идвору, Панчеву, Будимпешти, Прагу,

” Једно вече “Вилина” мајка ме је упитала како је моја мајка замишљала моју будућност. Сећајући се њених напомена о духовној улози

Око девет сати посао је био окончан на пуно задовољство пекара. То вече постао сам богатији за пет долара, за неколико кутија боја и четки, а добио сам и једну велику домаћу питу од јабука.

Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.

Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.

С времена на време, одлазио сам у Тринити колеџ да бих провео недељно вече са Нивеном. Једне од тих вечери шетао сам по четвороугаоном дворишту Тринити колеџа очекујући да се Нивен врати са

Узео сам сеоског учитеља да ми даје часове француског језика. Свако вече састајали смо се у његовом врту и ту смо до миле воље разговарали.

Свако вече проводио сам бар један час у разговору са мојим ”маитре д'ецоле”. На овај начин брзо сам учио француски језик и пре

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

(б) У души ми је одаја пространа, У њој свако вече једу јегуље пржене. А, у ствари, то је једна шагаловски наивно стилизована словенска изба, у којој су се казивале

„Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор изменљивог осветљења на вечерњем небу, при чему је само вече персонализовано (застане, гледа, осврће се), што наговештава прикривену митолошку позадину, сличну оној – иначе много

И ту, на крају дана који потања у ноћ, песниково будно срце такође се враћа у сан: Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би сунце да врати; Осврташе се тако тад да нам и погледом

где су где границе најзад (2а) тополе не бацају више своје сенке – сенке не бацају увис витке тополе (2б) вече их је већ стопило пијано опијено већ вече Могло би се рећи да су у нешто ранијој Матићевој поезији преовладавали

не бацају више своје сенке – сенке не бацају увис витке тополе (2б) вече их је већ стопило пијано опијено већ вече Могло би се рећи да су у нешто ранијој Матићевој поезији преовладавали синтаксички паралелизми, док у његовој позној

има исту реч где; две варијанте примера (2) такође имају на почетку и на крају исту реч – једном тополе, други пут вече.

огољени односи у варијанти (а) и (б) изгледају овако: (а) тополе бацају сенке сенке бацају тополе (б) вече већ стопило пијано већ вече Образац је и овде очигледан и свак га може проверити, па никаква даља објашњења

и (б) изгледају овако: (а) тополе бацају сенке сенке бацају тополе (б) вече већ стопило пијано већ вече Образац је и овде очигледан и свак га може проверити, па никаква даља објашњења нису потребна.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Други је пример узет из ИИИ главе. Кад газда Младен после очеве смрти преузме трговину, свако вече полаже баби рачун о дневном пазару. То је знак поштовања бабе, потврђивање да је она прва у породици.

и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.

десетерца, што одмах означавамо помоћу три црте за границу између стихова и помоћу две за цезуру: „Намјера га || пред вече нанесе |||на зелено || језеро у гори”.

на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ето, ни на оваквој ноћи не отварају. Видите ли чудо?!.. А ноћ, управо још вече, одиста бејаше страшно као да је наступио судни час.

Опет се он исправи и бодро коракну напред, назвавши добро вече на српском. — Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће.

— Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен.

Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен. Ал’ ка’но што, не знаш како, Од пупољка буде цвет, Њене прве речи тако

„Волим у гроб пасти Него робовати!“ »Невен« 1885. ТАЛ (Од Хамерлинга) Шетô у вече Тал Знажудним гледом сматрô је По небу звезда крет. И спот’че му се нога, Нуто, И он је у брљу пао.

Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!“ Па шта велиш, Љубо, Једно лепо вече Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На

Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’

Красно је, дивно кад бадње вече Земљу у белом руху затече, Надима младу, патњама стару, Кô у стихару. Што сам ти рекô није натегом: Песник се

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи. Ослепљеном росом у надање и вече Вара ме азур поклоном теби сличним И страх стварнији од оних што клече У страху од промена пред злом непомичним.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Само трећа чета није поднела. — Увек она мора да задоцни... а што си ту конзерву... — Добро вече, господин’ мајоре. Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А... ви сте то, Дановићу.

Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио. Добро вече, господо. Чујем да имате доброга коњака. На светлости се указала дуга прилика потпоручника Мије.

У павиљону зубара Рожеа, кога су иначе његове колеге међу собом звале штуком, често се у вече на млечном стаклу видела њена сенка, како чини чудне, развратне покрете.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.

“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече. И била је већ сасвим ноћ кад се приближисмо Конакрију, главном месту француске Гвинеје.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова,

Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми,

Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима. И, ако се све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност.

Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака. Изненадно, панично екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном

Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре

Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.

Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око нас.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад сам синоћ око 11 часова у вече отишао ђенералу Черњајеву на рапорт, затекох га свучена где лешка у кревету, а до њега мали сточић а на столу...

нападаје врло енергично и упорно; Суповац је наскоро пао и наша се војска повукла Тешици, где се борила до 7 часова у вече.

Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече. Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или врло жалостан знак

! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио. Бугарска дружина, што смо је јутрос видели, добро се борила.

Војска оста да преноћи у шуми по положајима, где је дању била размештана. У вече се разложе велике и честе ватре по свој шумовитој коси и висовима.

ХІІ У логору на Пруговцу, 14. авг. у суботу вече, 1876 г. — Распири ватру, Иване, па онда укрсти наше пушке и набаци одозго овај шињел, те начини мало заветрине, а

— Да, могли би бити веселији. — Чудо вас нема никад у штабу!! Било би вам колико толико утешније кад би по које вече провели у друштву с вашим земљацима у ђенералном штабу. — Ха, ха, моји земљаци у ђенералном штабу!

У исто време са Језера одељење мајора Мил. Павловића помакло се напред. Тако је Хрватовић 12 августа у вече имао: 16 батаљона, 12 тешких и 4 лака топа, са 2 ескадрона, а војска му је била распоређена овако: на десном крилу

1) XІВ Алексинац 18 авг. у среду вече, 1876 год. Јадни мој дневниче! Четврти дан како нисам ништа у те записао. А и како ћy, кад прво што би требало да

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Упутили смо даље људе да донесу артиљеријску муницију и још истога дана, пред вече, грунуше наши рововци. Петнаестог септембра увече ситуација је била оваква: шест чета нашег седмог пука смениле су

Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке.

Боље је да сачекамо вече. А ако се ситуација погорша, и нашима, који су већ прешли, запрети опасност, ја ћу им притећи у помоћ, па ма шта било.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

А какав ли леп Геѕеллѕцхафт Беи Фрау вон — синоћ би! Све је било ту беіѕаммен; Вече беше ангенехм; Играло се — али ја ти Бијах верѕтіммт при том свем. Јербо Сфрауцхен имадох ти, Па од тога и Копфwех!

” Узабраће, можда, још и који цвет, Па одморан ићи све даље у свет. А кад падне вече и вечерњи мир, Зашумиће јаблан, протећи ће вир. Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог.

1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По небу журно. Облаци страшни, Ах, куда, куда?

новембра примио сам с онаковом радости с каком сте га ми ви послали. Копитар ми га је из града донио и цело смо вече оде читали.

ручка отидемо с гостима, који су се ондје десили, у Петковицу (мали манастирић на шишатовачкој земљи), вратимо се пред вече натраг, вечерамо и отидемо сваки у своју собу спавати не проговоривши један с другијем ни једне ријечи.

Разговор народним језиком и о народности вођен оживљавао је цело вече и весеље. Тако се на радост онога који је труд на себе примио и целу ствар водио рећи може да је овај бал, откако се

Писци и књиге В, Бгд 1911, 42—3). ПЕВАМ ПЕСМУ НА КОЈУ МЕ ОВО ТАМНО ОБЛАЧИТО ВЕЧЕ ПОБУЂУЈЕ (стр. 275). Песма, патриотска и симболична, објављена је у познатом фрушкогорском дневнику М. С.

али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује... Да би се ово место тачно разумело, ваља подсетити на једно друго, у истоме дневнику, стр.

пожунска омладина одржала вече у славу вечне памети премилог покојника са предавањем о Павлу Поповићу Шапчанину.” „Ако...

Фантазија је његова млада као јутро рано, обајателна као вече чаролијско, јасна као небо ведро, и красотама у сравњивању као небо звјездама искићена.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ДРУГИ СЕРДАР: Давно! ТРЕЋИ СЕРДАР: И сад се сећам — али једвице. — ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кô што се вече сећа зорице. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити. Заспао је, да се никад не пробуди.

одбочи на лактове, спусти обрве, па се удуби свом снагом у некакве црне мисли и укочено се загледа у западно небо. Вече се примиче. Сумрак се као крадом шири, а сунце лагано, бôно, величанствено бôно, за планинским врхунцима издише.

Одасвуда бије влага. Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис. Мирише сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело,

— Добра вече, ктитори и приложници сија свјатија обитељи и всего мира! — Бог добро дао, оци наши ду'овни! — одазваше се сви и

Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше свете ћабе! Прими ову чашу, наздрави ми, опрости ми и благослови ме!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

било још у оне дане Кад детињско срце тражи огањ свети И хоће плодове нигде неубране. На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се. Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека?

Иронија моћи. Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

6 ЈОШ... 7 ПУТ У ГОРЊАК 8 НОЋ У ГОРЊАКУ 13 НА НОЋИШТУ 15 ВЕЧЕ 16 ОРАО 18 ПОСЛЕ СМРТИ 19 ЈА САМ СТЕНА 20 ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... 24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО...

Сила се је мисли врзло по памети... Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро! Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече...

Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857. ВЕЧЕ Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце за гору, за гране.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају... И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено,

А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.

баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: — Добро вече! Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: — Ако, ако!

Ипак, Младену је био непријатан. Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... Једно вече одазваше га. Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка. Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.

Кад она уђе, он диже главу. На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.

После би одлазио. И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да

тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: Умрећу рањав и жељан.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

децембра) да прави сточић од б. дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8).

, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола

Исто тако добиће чиреве онај ко дира орахе што су на Бадње вече бачени у четири угла (Караџић, 1, 1899, 213 ид). Ако их деца на Божић једу, патиће од крајника (СЕЗ, 13, 400).

Чкаљ (Вук ‹Рјечн., ѕ. в.›; Шулек, Именік, 57). У РЈА разликује се неколико врста. На Бадње вече, на Косову, кад бадњаклија донесе сламу, потраже по њој ч., па га баце у огањ да сагори, »да би се п на ниви уништио ч.

, 41); соба у којој има мале деце, када се у селу појави епидемија (иб., 20); живина, на Бадње вече, ако спава напољу (иб., 74). На 40 дана после магичног »отварања« болесника врши се кађење ч.

С. је и демонска воћка: под њом седи »укодлачица« и чешља се (СЕЗ, 66, 1953, 191). На Бадње вече »смоква, које мора бити, у многим насељима се не једе, него само обзине«, и чува се као лек против болести (СЕЗ, 70,

Тамјан. Употребљава се и у врачању за подстицање плодности: у Буџаку, на Бадње вече, »излазе у воћњаке и врте рупе у воћкама које прошле године нису дале род, и у њих стављају помало тамјана, с уверењем

Обичај је да се лиле ,крешу̓ једна о другу ако се лилари сретну«. Лилари су још певали: »Свети Петре, добро твоје вече...« (ГЕМ, 29, 1974, 98). Све те радње карактеристичне су за култ божанства плодности. Трн. О употреби т.

Њу понегде месе (од пшеничног или кукурузног брашна), на Бадње вече, кад и к. »бадњак«, тј. »погачу од киселог теста, украшену крстом и ознакама које представљају овце, краве, коње,

Ћипико, Иво - Пауци

Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би. А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша.

Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће. Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док

Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

је није равно у очи, мушки и крволочно како жену ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим оком, занет, занет и занет.

За то време Доротеј је ловио рибу на Морави. Свако вече се враћао отуд са торбама до врха напуњеним кленовима, шкобаљима, кркушама, мренама, укљевама, барњацима, бодоркама и

Знао сам то, па сам се правио невешт. Но време је пролазило и све се то тако упорно понављало из вечери у вече да ми је било све теже да се уздржавам.

Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе. Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса. Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам. Ако је још увек жив — богорадио је игуман. Можда се смрзао.

Дошло је вече и све се опет вратило на старо. Причали су о његовим победама над Брзаном и свим другим подвизима и јунаштвима.

Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима корена белог слеза,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...

) 75 (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) 76 (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У

) 170 ВЕЧЕ НА БРОДУ 171 НИОБА 172 (КАД СЕ УГАСИ СУНЦЕ…) 174 МУРАТОВО ТУЛБЕ 176 (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) 177 ИИ 178 МОМЕ ГАРИКУ 179 С

Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.

Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци... А вече кад се на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак.

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи!

И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.

понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô.

Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде.

Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презирô сам насилнике целог света.

И сада се живо сећам на тихотно једно вече: Ти почиваш на мом крилу, а ниже нас Гангес тече. Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Дневна жега упућивала је имућније становнике да тек пред вече оставе своја склоништа и уживају у хладовитој ноћи. Они су, према томе, имали знатно више прилике да посматрају

Риба! Хвала Богу, те ме подсетише. Та данас је наше рибарско вече! Свакога месеца састајемо се ми, професори егзактних наука, на вечерама које се зову рибарске.

Када сам се иза тога одвезао са митрополитом у Фанар, ја не приметих да смо ударили другим путем но обично, када ме на вече запита наш посланик о чему смо онде већали, ја му не знадох одговорити, нити могох задовољити љубопитство његове

То његово одсуство доказује јасно његову егзистенцију, но још више његово присуство. Јер на вече тога дана, када сам се повукао у своју собу, мој спри се вратио из лова, али без плена, са испруженим језиком.

Палата грофа Шварценберга, камо одосмо пред вече са нашим домаћином, знаменитост је Прага. Сазидана је, у стилу флорентинске ренесансе, на Храдшинском тргу, поред

Пред вече вожња колима у поља и винограде или чамцем по Дунаву. После вечере игранка, концерат или позоришна претстава у павиљону

Али, како га нисам лично познавао, није била лака ствар пронаћи га у оном мравињаку научника, који се пред вече растурио по свима јавним локалима вароши.

И виде Бог да је светлост добра; и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Било је топло јулско вече па га проведесмо под ведрим небом, у једном баштенском локалу на Дедињу. Говорили смо о свему и свачему, но Вас ће,

Синоћ сам, у овом мојем опустелом врту, слушао славуја, посматрао звездано небо, и проживљавао оно вече када смо одавде заједно угледали Јупитерове месеце.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ХАЏИ РИСТА (у шали): Али онакве исте, не много шећера, него онакве као кад ја и стари хаџија у вече заседимо. Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача).

(Обрадована): И боље. Јер ћу тако од сада моћи, увек, свако јело и све што треба, свако вече, слати код тебе тамо у цркву! МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не!

МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам,

А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се подаје срећи, наслади.

(Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било. У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме? Цео дан радим као стока, с једним момком; пред вече просто претргнем, легнем на онај мој креветац и изјаучем се у себи, овако слаб и грозничав.

Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику.

— Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце. С те стране залази, пред вече, зар ти то не знаш, тешко мени! — Паула поцрвенела. — О, Господе, морам и да се прекрстим.

Било је то једног септембра месеца, пред крај већ, кад је позна јесен на прагу, и кад је вече као ноћ. Још је то после подне наишла и олуја и јака киша, и небо се није рашчистило.

Свако вече, шлајфер се премести пред отворену капију жупништва, и тамо ради. Окреће свој мокри точак и преврће на камену оштрице.

Сирота госпа Нола! Није слутила како је тешка и велика ствар бити мати до краја. Десетак дана касније, пред вече, госпа Нола седи у свом „књиговођству” и рачуна. Није баш ведра. „Године слабије у економији.

Дошао је чак и један Мађар да чује Павла. (После се сазнало да је био пијан.) Вече је испало сјајно, приход друштва био какав никада.

— Чика Сава није више излазио из собе. Кад је пало вече, дошао је и Павле. Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш измара срце, срце још ради.

Јевреји се стално боје људи, и зато воле пријатеље безмерно... Цело једно вече смо разговарали о Јеврејима. Фрау Роза није учествовала у разговору, али је седела за столом, срећна.

Радују се један другом као да су дечаци који не могу да дочекају да сване дан и да се иде код друга. Пред вече шетају крај Тисе.

да се с треском приклапају шалоне, руке и лица која се ту помаљају некако су потпуно безосећајна, свеједно им је и то вече, и сутрашњи дан, и дани затим...

И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак. У паланци нема гробљанске меланхолије, сем понекад, пред вече, кад у току дана није било погреба. Погреби у паланци: или богаташки театар, или сиротињска досада.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

неколико дана како ли бих дошао до љубавних речи и најзад ми паде на памет једна књига коју моја тетка чита свако вече и при читању уздише и плаче, а кад сврши читање, ставља књигу под јастук.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Не потцењујем бугарског војника. Али наши су храбрији и много интелигентнији... Било је то баш пред вече... Налети руља Бугара на један наш истакнути положај, упаде у ровове и наши нагло стрчаше са брега.

Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути.

Опет беспуће, и опет заостају изнемогли, лежећи на путу. Стигли смо пред вече у један крај обрастао ситном шумом. Овде ћемо преноћити. Батерије наилазе.

Па и она нам изгорела. Очекујемо само вече те да приклонимо очи... Неки ће их занавек затворити. У нама као да је утрнуло осећање живота, пролазимо поред мртвих

Али сад су се већ извежбали. — Но — рече једно вече потпоручник Драгиша — истераше једва до краја. А месец велики, сребрнасто сјајан, помаља се иза брежуљака, и блага

Пешаци већ лакше иду. Али артиљерци набадају земљу, као да газе по блату. Дуго смо маршовали. Тек пред вече стигосмо у једно мало село, покривено дебелим слојем прашине.

— Штета!... А ми пошли код тебе на каву. — Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин. Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав.

— и лупи песницом о сто. Пред вече су стигли аутомобили да врате Енглезе. Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала.

Али на лицима њиховим не види се ни траг од каквог страха. Иду стегнута срца, прибрани. Пред вече смо стигли у Солун. Била је недеља. Негде напред закрчен пут, те застадосмо насред главне улице.

Овом приликом је тутњава трајала дуже времена. Кажу да се тада водила кајмакчаланска битка. Једно вече одазваше команданта на телефон. Отуда се он врати сав озарен.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Па када се увери, насмеши се и опусти!“ У души ми је одаја пространа, У њој свако вече једу јегуље пржене. ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ Ја и осам европских досада Поседасмо да играмо карата: Имена Дантона, Робеспијера и

бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно. Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би...

И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги!

Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу. То се догодило овако: Пред вече напусти дом, А имао је тада година шеснаест, И упутио се најближим путем којим се ловци веру.

свести нећу се ишчупати том дну, Већ кроз спектар разједињења завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако примети плавило лица, сам ме пробуди; Не помогне ли глас му знан, страшна ће можда

Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ... Чудне речи девојке, добре невезане речи, Срце, паметно срце моје, заборави!

Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ... Чудне речи девојке, добре невезане речи, Срце, паметно срце моје, заборави!

Заборави! Заборави! Ил погледај још једном то дивно вече што пада: Пре но што пођеш смрти, да не живиш ваше никада, никада.

Ил осврни се на вече што заста да гледа још у дан, И расветли се нагло ко да би сунце да врати; Осврташе се тако тад да нам и погледом

БИТИНСКИ ПАСТИР Изнад оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Полицаји који полази): Чекај ти. (Томи): Збогом, хаџи! (Одлази.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини. Вече пада.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ Садржај ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД

36 НАШ СТАРИ ДОМЕ 37 ГОСПОЂИЦИ 38 ЈЕСЕН 39 БАДЊА ВЕЧЕ 40 ВОДЕНИЦА 41 НА ПО ПУТА 43 ЈЕДНА СУЗА 44 ПОЗНИ ЧАСОВИ 46 ЕЈ КОЊИЦУ 48 МОЈА ЉУБАВ 50 ЈЕСЕНИ МОЈА...

С ВРХА 102 ЗОРА 103 НОЋ У ТРПЊУ 104 НА ПРИПЕЦИ 105 КОЛЕБАЊЕ 106 МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ 108 ПЛИЈЕН 109 ЕЛЕГИЈА 111 ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 114 НОЋ 116 ПРЕД РАСПЕЋЕМ 117 СВИЈЕТЛИ ПУТ 118 ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...

150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам.

О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија

У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... 1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће?

Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.

Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран! О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних

Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност

А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде. Вече на раздрљене њихове груди И голе руке и лице врано, Све кречом поштрапано, Просипа црвене руже своје...

Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури... Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане старе. 1912.

1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде вече по вечери те украде ноже заовине, њима закла чедо у колевци.

У једно се вече састанули на просидби лијепе ђевојке: старац даје хиљаду дуката, и сувише од злата тепсију, — на тепсији исплетена

Кад је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму

Турска ћу се назвати робиња за живота њему и за здравља. Мене Турци јесу додијали свако вече двору долазећи, свако вече и свако ми јутро; не могу им ватре надавати, ја како ћу љеба нам’јесити, како ли ћу воде

Турска ћу се назвати робиња за живота њему и за здравља. Мене Турци јесу додијали свако вече двору долазећи, свако вече и свако ми јутро; не могу им ватре надавати, ја како ћу љеба нам’јесити, како ли ћу воде нанијети?

се пориче нешто (значи: не) акреб, акреп — скорпија акшам — четврта муслиманска молитва, после сунчева заласка, вече ала — аждаја.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић МА ШТА МИ РЕЧЕ Садржај СМЕШНА ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН

Љубивоје Ршумовић СМЕШНА ПРАШУМА Бакуљи Лудом Индијанцу УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком

Ршумовић СМЕШНА ПРАШУМА Бакуљи Лудом Индијанцу УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми рече У Штипу

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се

трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство: Да знајеш, момо, мори, да

Тако уговорише, а затим се разиђоше. Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.

једни, а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу, а под другим нешто купљено успут чиме ће се увеличати

А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „момачко или бећарско вече“.

На оно прво могли су нешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати. А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из раних војних слагалишта, и не запевају

Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.

РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ азбашча — врт акшам — вече алал — оно што је благословено а ла франга — по европски алис — управо, баш алиш-вериш — добитак трговањем