Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но оно њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики камен.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Докле свако за по грозд ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ветар) 208 — Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше? (Понедељак и недеља) 209 — Водом иде, воду разговара; гором иде, гору разговара?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али она таче штапом у воду, вода се раздвоји на двоје: те она за њима. Пошто виђеше да ће их опет стићи, извади царев син они орах пак завика: „А ти казуј шта ћемо!” „Разбиј ме!
Али кад виђеше калуђера, не знаде им се стрва као да их земља прождрије. Калуђер пошто виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док
Казује оцу све шта је и како; | отац му се врло обрадује и велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о глави радити и домишљати се како ће је
Кад виђеше слуге, сви се од страха и од чуда препадоше и побјегоше казујући цару, док и сам цар виђе, и брже боље опет за бајалицу
„Брата ми на двор!” повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.
Ови младић имаше чудотворни прстен, те с њиме кроза свијет, нађе аждају, па кад се виђеше, она пут њега да га прождере, а он пут ње да је уфати.
“ Но ово њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше, да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики камен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Брата ми надвор! — повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.
Но ово њино смијање преокрене се у жалост кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики камен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад виђеше Ава мила ђевера, за оштре се сабље дохитише, да дињару одсијеку главу; ал’ говори госпођа ђевојка: „О, бога ви, два мил
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада остави
Ласно зета познавати бјеше по његову перју и челенци, по његову стасу и образу. Кад виђеше да ј̓ истина тако, допадоше два дуждева сина те сретоше мила зета свога; грле зета и отуд и отуд, па га воде на танке
Чекаше га још неђељу дана преко рока и преко земана; кад виђеше да га опет нема, тад говори Сава од Посавља: „Браћо моја и моја дружино, што нам нема од Коњица Јанка?
Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше: ни на једном главе не бијаше.
Кад то чуо Кнежевић Иване, пред Кулином у земљу пољуби: „Вала тебе, Кулин-капетане, а на робљу и на дару твоме!“ Кад виђеше робиње остале та да Иван може помоћ робљу, све из једног грла процвилеше, и до бога тешко протужише, па кроз Турке