Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто је купио што му је требало, а потрошио све паре до вижлина, оде к деди да прими паре, па да иде натраг у Босну. Када је к деди у дућан дошао и паре заискао, рећи ће му деда: —
Ко јадан, кô жалостан, од великих мисли и муке не зна шта ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за лулом пушити.