Не постоји пример употребе речи vilistanom
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дошô овај до диде, па њег фицкац вилиштаном, и како он њег мазнио, а дида скочи, па: „Аха, јеси л̓ ти правда?“ ома овај на диду. — А зашто да нисам?
Мени је бабо казô да ће под вилиштаном правда зајаукати, а оно неправда. Добро би било, дида, кад би ти мијурове они што се за живот муче раскидô, онда би
И ја би се женио! Ома овај до газде и квак у главу с вилиштаном, а газда: — Јој! — Дакле, и ти си правда? — на газду он ома. — А зашто опет да нисам!
ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у тикву, и ују! с те ледине. Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара.
— Како неправда, — зачуди се сад вилиштањац — мени је баћо казô да ће под вилиштаном јаукати правда. — Твој баћо те није добро упутио... Је л̓ шта ће бити ако један точак на колима сломије свог брата?
— Па онда и опет нисам нашô правду, — сад се опет ражалости вилиштањац. — Овако је неш ни наћи: док ти с овим вилиштаном млатиш, ти ̓ш увик неправду наћи, ал̓ ја ћу ти помоћи, само ако ме послушаш. — Оће он, све ће послушати.