Не постоји пример употребе речи visnjevskim
Црњански, Милош - Сеобе 2
какве је везе Вишњевски имао, са тим синдиком, који је убио своју младу жену, и своје мало дете, али се, о том, пред Вишњевским, никад не говори. Идућег дана, при вечери, код Вишњевског, вечери су присуствовале и жена Вишњевског, и сваст.
Наредио је Павлу да пијуцне, прво, једно, па друго, па треће, па четврто вино. Сам, у трпезарији, са Вишњевским, међу раскошним намештајем – као да се опет налази у кући госпоже Евдокије, у Бечу – Исакович се био намргодио и
Њега, Вишњевског, Срби не слушају. Исакович је све то слушао, седећи са Вишњевским у башти, а признавао је, да му се већ и живети, због свега тога, досадило. А камоли слушати како њих Србе сви варају.
Павле је имао да прегледа сваку скелу. Иако је слутила да ће тај дан, са Вишњевским, бити најтежи, Варвара није, ни слутила, шта је чека.
женом домаћина, у нади да ће и та посета брзо проћи, и да ће брбљање те жене – о којој је била чула, од Павла, да са Вишњевским, има сина – престати. Да ће се вратити на уобичајени разговор женски, о кући и деци.
осмех и њене сјајне очи, и помисли да је, тој жени, била довољна једна једина ноћ, да све гадости, које је доживела са Вишњевским, заборави, и да свог мужа наговори, да крену што пре.
У Мохолу остаде, то јест у Мохол се вратио – у договору са Вишњевским – лајтнант Драгич Каракашевич, са својим јолдашем, који се звао Остоја Кубурин, бивши фенрик.
Али га је околна шљахта заволела, а уживао је и заштиту црквену. За његову везу са Вишњевским, то јест Хурком, мало је ко знао. Био је купио неку, запуштену, комерсантску, кућу, на реци Сану.
А кад буду спустили корене у росијску земљу, нек се са Вишњевским обрачунавају. Изненађена, Варвара је пристала да прими, у посету, госпожу Јулијану.
Ако га Вишњевски буде у арест сместио, неће му помоћи ни Бог, ни њен велики плач и прошеније. Боље би било да се пред Вишњевским поклони. Ако се не поклони, неће бити први, кога је Вишњевски упропастио. Вишњевски, о њему, има мишљење, високо.
њиховом рођаку, да мирно гледа сву ту срамоту, Виткович му, туробно, одговори да је немоћан да се хвата појаске, са Вишњевским, који се умилио Костјурину и може, једног дана, и Костјурина, заменити.
Павле се онда реши да Витковичу исприча, шта је све, у Токају, са Вишњевским, било, па је тражио боловање, дотле, док Вишњевски не оде у престоницу.