Употреба речи вјештице у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи vjestice


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

да је један дио увијек будан јер се вјерује да се породиља за седам ноћи од порођаја мора чувати, иначе би дјетету вјештице или зли дуси могли наудити.

О томе сâм Вук каже: „Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјену детету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити (за то су и мени овако име надјели).

¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук. „Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и

верује да се вештице возе на љускама од јаја, те неки из предострожности, вели Вук, „мрве јајине љуске да се не би вјештице у њима могле возити преко воде“.

187; Бановић, С., исто, с. 194. ¹⁴⁶ Братић, Т. А., исто, с. 289. ¹⁴⁷ Ардалић, В., „Виле и вјештице, ЗНЖОЈС, 22, Загреб 1917, с. 311; Лилек, Е., исто, с. 369; Чукић, З. Д.

Ардалић, В., „Урис и Упис“, ЗНЖОЈС, 19, ЈАЗУ, Загреб 1914. Ардалић, В., „Виле и вјештице“, ЗНЖОЈС, 22, ЈАЗУ, Загреб 1917. Ардалић, Ј., „Народни обичаи и приповедке“, Србско-Далматински магазин, Задар 1865.

, „Нешто о манама народног узгоја“, ШВ, 4, Сарајево 1897. Зорић, М., „Котари, ЗНШОЈС, 1, Загреб 1896. Зорић, М., „Вјештице“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Иванишевић, Ф., Пољица, Логос, Сплит 1988.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Каква мора и каква зла срећа! Ту нити је море ни вјештице, но си ето кâ чабар дебео, па те сало кад лежеш задуши. Мене никад још притисла није.

Донио је ђаво међу нама ево има двије три неђеље, па је сада, што није никада, ударила каживат вјештице. Двадест их је досада казала, и сама је себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све

КНЕЗ ЈАНКО Кажуј, бабо, јеси ли вјештица! БАБА Јесам, кнеже, није фајде крити. КНЕЗ ЈАНКО А како се градите вјештице? БАБА Ми имамо једну траву за то, па ту траву у лонац сваримо, из лонца се редом намажемо; иза тога будемо вјештице.

БАБА Ми имамо једну траву за то, па ту траву у лонац сваримо, из лонца се редом намажемо; иза тога будемо вјештице. КНЕЗ ЈАНКО Па послијед што се од вас ради? БАБА Купимо се на мједено гувно, — нико не зна до нас ђе је оно.

ВУК МИЋУНОВИЋ (владици) Ти, владико, знаш дубоке књиге; налазиш ли у њима вјештице? ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу.

ВУК МИЋУНОВИЋ (владици) Ти, владико, знаш дубоке књиге; налазиш ли у њима вјештице? ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице). Овакови духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који надвладају, они род од љетине

— „Урочници и урочнице низ улицу; — ненавидници и ненавиднице низ улицу; — бјегунци и бјегунице низ улицу; — море и вјештице низ улицу; — а моје челе пут истока уз улицу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих. Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Од крви се стреса?... А ономе лудоме у бешици крв је испила... Платила је, бог дâ, онога свијета!... Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!..

) ВУЈО: Буди бог с нама!... А волијах погинут, но чуват вјештице... Па онда како ме жље погледа?... Е баш је каила срце ми изјест...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У околини Требиња на дан свадбе сви светови, а нарочито млади момци, забадају у хаљину црни т., »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности