Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
50 ЖЕНИДБА ВЛАШИЋА РАДУЛА Кад се жени Влашићу Радуле, запросио лијепу ђевојку, прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, док ја одем двору
Љутите се у двор повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“.
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба
Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“. Говори му госпођа ђевојка: „Господару, Влашићу Радуле, не љути се, не имаш се зашто; нећу тебе коња одјахати док ми не даш кључе од тавнице“.