Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна, каже, за капетана Зорича, из Мошорина. За лајтнанта Влашкалина, из Титела. За капетана Саву Ракишича, из Бечеја. За лајтнанта Неду Марковича, из Мохола.
Пана је био сад мртав, у Росији, већ тридесет и четири године, али је ето, и мртав, мамио људе у Росију. Како су људи Влашкалина стигли, од Титела до Токаја, то ваљда само Бог зна, али је Влашкалин, у пролеће идуће године, са својим јолдашима, био
Тако се то звало, у оно време, али то није био бол срца, него пролив, дизентерија. Нико није био тужан у групи Влашкалина.