Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се. На ђубрету се видеше трагови копана. Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано. Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши.
— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. И показа штапом на оно влажно место. Сима се саже и поче чепркати. Ледени зној проби чело Алексино.
Говорио је више од наперене пушке. И он изида мирно из одаје као из своје собе. 18. МУЧЕНИК Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах мема и влаге. Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу. У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили. Онда један крајичак златнога котура повири, и још јасније обасја планину.
једва примећивало оно суво, танко и врело тело и кад је угледао оно мршаво, изболовано и земљасто лице, са раширеним влажно-сјајним очима, које се насмејало кад га је угледало и познало.
Африка
Једино кад говори црнкиња, кад се види влажно црвенило унутрашњости њених уста, што човек јасно бива свестан њене нагости. Головрати орао–ловац кружи над нама.
вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Скела је мирисала на влажно дрво, а из врбака долазио опори дах младог лишћа. Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не
Црњански, Милош - Сеобе 1
– Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку? Па затим, упивши погледом влажно небо што се било наоблачило, заузда, брижан, коња и упита капетана Пишчевича, који је јахао крај њега: „Что значи при
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Полица, врата, прагови и ћерчива прозорска, све је то орибано, влажно, жуто. Цела кућа мирише на чистину, влагу и опраност. Па и она сама, мајка, откуда ли јој толико снаге?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело па га бог пожњео и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом, ори се шумом кроз влажно вече: „Гдје ти је купус, весели зече? Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лежи једним образом приљубљен за земљу, једно око му полуотворено и влажно. Још дише и несвесно помера руку. — Зашто га не склоните? — запита потпоручник Александар.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чега год се такнем, све је ледено и влажно. Нигде један румен камен, нигде један бистар вал, а и бела пена ужасна и страшна, као креч.
Зелено небо Барање, као разбијено стакло, влажно од киша. У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута. Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке, зелених,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
С главом у магли. Још негде капље, иза куће. Влажно и тамно од искони, Воде се скупљају у бездану. Уз Немањину трамвај скакуће.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак
У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија. А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо. Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је Бог пожњео и
Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га Бог пожњео и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек, увек ту нађем како је влажно. Сигурно од суза.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад тамо дођем; а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га бог пожњео и
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари је помоћу веслача извуче из мора и положи на бијело, још влажно жало. Гледају у мрца, у његове мокре расуте косе, надувено лице, очи упрте у празно, у укочене ноге, око којих скупише
— јави се стари рибар. Антица се трже, и у задњем часу снађе се, приступи мрцу, клече преда њ и дотаче се устима влажно— га му чела.
Шљегавши у дражицу, свуче јакету, омота у њу скленицу, духан и крух, па стави под смокву. Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и светлим.
Мрак, влажно и црно у јунакињином опажању по правилу асоцирају неизвесност и страх, а овде служе као увод у слику која се с правом
због лошег знамења на путу (тада га је код куће жена варала с рођеним му братом), у истоме трену „упија” својим „очима влажно небо што се било наоблачило”.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једино кад говори црнкиња, кад се види влажно црвенило унутрашњости њених уста, што човек јасно бива свестан њене нагости. Головрати орао–ловац кружи над нама.
вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прешли смо преко врха и упутили се благом косом. Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле. При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице влажно. Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад.
Умало је нисам закачио вилама. Кад сам јој пришао, видео сам да јој је лице влажно од плача. Упитам је шта ту ради и зашто плаче.
Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“. То младо уздрхтало тело које се уз мене припијало, то влажно лице које ми је квасило кожу на грудима кроз разрез кошуље, потпуно ме је ошамутило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово је маре процелариум, море олујина; ово је маре нубиум, море облака, а ово, маре хуморум, влажно море. Ово последње име дирљиво је глупо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али наскоро сам осетио како се влажно платно све више загрева и притиска ме као ужарени оклоп. Лекар је наредио да се облози мењају сваки пола часа.
Лекар је наредио да се облози мењају сваки пола часа. А оно клубе се опет помаља. Притискујем шакама влажно платно, не бих ли руке расхладио. И заиста, осећај хладноће преноси се за кратко време на цело тело...
Још два пута су мењали облог. Наскоро сам осетио како ми је чело влажно, а по рукама избише ситне капљице. Скинули су ми облоге, и покрили ме. Свест ми се повраћа и неко ведро расположење...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима.