Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И да младост наша долази са дна Заборава нашег, свога влажног гроба, И да ће нам доћи, у злокобно доба, За освету свог осрамоћеног сна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бојао се њеног црвенкастог и влажног осмеха; чим би чуо крцкање дрвених степеница што су водиле у његову собу, он би брзо легао на кревет и заривао лице у
их брзо испустила као што се жар из руке испушта, хтела да пође, али је полако легла на кревет и зажмурила од његовог влажног дахтања у лице. Под леђима, слушала је звецкаво шкргутање дуката и дрхтала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана. — А напољу ветар бесан, луд.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и светлим. Влажног и тамног боји се Софка; од њих зазире и газда Младен у истоименом роману.
од спољњег света, затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само прибојава да ће је све то суновратити, као што и
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет се нешто код ровова догађало. У јарузи су војници избуђени и све је било спремно. Они су седели влажног одела од јутарње росе и напрегнуто слушали.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
поноћ има звездице, А кућа моја — црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да не би онај ваздух дисале Што моје груди цепа надвоје... (Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преко влажног одела слагао се сув снег. Шињели се на нама замрзли, па изгледају као да су од блеха направљени. Даље се није могло.