Не постоји пример употребе речи vlaznom
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду... Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима спавао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.
На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази.
Свуда и са свију страна дим, песма, пуцњи, а све се то меша, разастире и расплињује у влажном, као накиселом ваздуху... Ја сам стао. Нисам осећао глад. Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом., стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио —
Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ни од куда није било.
И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек је чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Један рундов, сав мокар, провлачи се између сељачких ногу, и све се гуши у жагору, у густом диму, у оном влажном смраду. Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никад јој нисам казао како сам жудио да се вратим у своју малу лабораторију, у влажном подруму испод канцеларије председника Лоуа на Колумбија колеџу, упркос божански лепих призора на које сам наилазио
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ниоткуда није било. Једино из олтара[. . .
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?... — У тврде куле влажном подруму По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде посрћем за својом невином детињом душом коју сам успут изгубио тражећи Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у грозници, а она рупа где је пре стајала душа сада је збрка искиданог памћења.
Провлачио сам се испод мокрог врбовог прућа, шутао пиљке, скакао удаљ из места на влажном песку, цртао по њему шаре, пребацивао преко воде плојке, штрцао између предњих зуба пљувачку, бацао каменчиће у
Не бисмо сваки час забадали нос у његов посао. Гле, Прохоре, вешти, брзи потези четком по влажном малтеру и одједном тамо где је била само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице и претанког врата, но ми
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Добро су га познавали, текао је подно њихова села, избијајући испод мрких стијена у једном влажном и мрачном склопу. — Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми данас ишли — досјети се