Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гракнуше са свију страна као да добише нов живот... Све живо скочи око Станка. Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала...
Те су чете крстариле Мачвом. Оне се бринуше о нејачи. Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ГАМА Не! та болна љубав коју срце наше Сад куне у своме очајању дугом, Беше можда мржња која нас враћаше Увек у загрљај кобни једно другом. Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај!
Милићевић, Вук - Беспуће
Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. Он сам себи чини се смијешан
Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком.
Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова. На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир, као оно кад човек осети задовољство
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима. Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара.
Ћипико, Иво - Приповетке
Отада мајци бијаше још горе: гладни зимњи и дуги, уморни љетњи дани, када се из града враћаше ка својом ситном робом, не окусивши преко цијелога дана ни залогаја, а вечеравши тек осољено дивље зеље и ноћи бесане,
Ћипико, Иво - Пауци
Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима.
Ходаше по сајмовима и, дријемован, сатрвен, не сврћући нигдје, другога, трећега дана враћаше се кући са добивеним новцем што затеже за припашајем, сјећајући га и у путу његове големе несреће.
Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају. Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.
било идеалне филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље. Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.
— Ниј е вироват' ! — одговори сухо Јуре и крену даље. По селу врвио свијет што се из поља враћаше. Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро.
' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.
А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу. Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане. Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их
А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове.
светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И слабо их стизаше; више враћаше се к њима натраг само. Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих. А зимно бијаше оно време.