Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. Хајдуци су ћутали. Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
жене, која се сваки час кокетно и некако значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола, који је за њега дотле био потпуно стран, нов и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је у Енгелу општио, мало више, само са једним официром, Марком Зиминским, па је то, остале, вређало и жалостило. Псовали су му матер у прикрајку.
Била је то лепа, успаљена, слатка жена. Једино што га је вређало, у сећању, на њу, било је да се све то, што се догодило, између ње и њега, није догодило по његовој вољи, него зато
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Извесно је данас да је он те песме, ако не дотеривао, а оно свакако одабирао и сређивао, избацивао оно што је вређало укус, изједначавао метрику, изостављао понављања, уносио ред и јединство.
Његова љубав је »од овога света«, плаха, чулна, каткада сасвим плотска, што је вређало и бунило старе целомудрене и благонаравне списатеље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ Ништа њу није вређало. Истина, било јој је тешко тако усамљеној. Нарочито ноћу, од страха што је сама. Или зими кад нестане дрва, па нема
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али, по његовим речима, посао му је добро ишао јер ове немачке аристократе никад није вређало кад се са њима отворено разговара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота
Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало. Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се то никад није могло
То је вређало њен женски понос. Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од своји
Па ипак није хтео ништа силом да добије. А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза