Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
церекао и вртео око своје и домаћинове ћерке, изводио их у башту, па се и одатле чуло, како се смеје, и како девојчице вриште. Валдензер је пратио госпожу Божич учтиво и немо.
Жене вриште, а деца плачу. Што је најгоре, нити имају, они, који иду, већину, нити они, који остају, него су се поделили, као јабук
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кроз облак прашни дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему
Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу, Како коњи тлаче, како вриште, А на бојном јунак пада пољу, Осветитељ како мача вата, Како братац замењује брата!
Момци поју а коњици вриште, Ето иду браћи на рочиште: Рочиште је кула Милетина, Са јунаштва славна од старина. Кад надомак веће беу кули,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пре тога, наше маме обично вриште, као луде, па им они орангутани од медицинских сестара опаљују шљаге, док доктори урлају: „Шта се дерњаш — ниси прва
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ У слепих пчела мрачно кошничиште поведен свет је, лишен милосрђа, а лажне блеске, што у бесу вриште, до нокта зглођу паук, губар, рђа. У печат бола док се грб уплете, још једном грани, бивши сунцокрете!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) ТРИФУН: Не дајмо се! СВИ (се ухвате за столице и друге предмете, заузимају насртљив став, жене вриште, Мића се попео на сто и умирује млатарајући рукама. Узносе се столице и спушта се завеса).
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Само то више нисмо ми, у младости и моћи, већ неки папагаји, чимпанзи, невесели, што ми се смеју и вриште у мојој самоћи. Један се „Леицхе! Леицхе! Леицхе!“ дере. Други ми шапће: „Цадавере!“ Трећи: „Леш, леш, леш.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе. Хоће ли се, најзад, све свршити?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Онамо опет испод бедема, граја се дигла, коњи вриште — ларма као да се сви ђаволи жене. „Брже, брже! Ословите их у вашем језику, питајте их рашта су дошли, шта су наумили?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха.
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на
И овде је пусто. Најежи се и покуша да убрза корак до своје собе. Отварајући врата, учини му се да вриште шарке. Кресну шибицу. Проклета Василијева јазбина! — дуну у пламичак. Тама све покупи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Око мене су били само одрасли, и ја сам их лепо видео чак на тарабама како, начичкани тамо, вриште, млатарају рукама и бесне наслађујући се најзверскије у мојим неисказаним мукама, најочајнијим које су ме могле снаћи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чутурице весело певају на мршавим куковима. Пробуђене жене вриште. Тужно блече овце по бачијама. Код двоспратне куће је пуцњава све јача.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се јунаци, пешци с коњици, на пут
душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште. Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади.
Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук.
Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Вај, како ми уста за пољупцем горе! Вриште младе срне, капље мирис нара, У облак се диже кâд од мандрагоре И губи кô живот, кô дим, као пара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала, Кроз тавне одаје хори се њихов плач, Но заман! Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете крвави мач!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Скоро цео разред, сем Јане, лепо је цртао, јер је учитељ просто чуда изводио с неколико линија. „Зец!” — вриште деца. „Пас скочио на столицу, хоће да дохвати јело у тањиру на столу!” — вриште још јаче.
„Зец!” — вриште деца. „Пас скочио на столицу, хоће да дохвати јело у тањиру на столу!” — вриште још јаче. Измамљивао је учитељ Лесковац дарове дечије у сасвим нежном њихову узрасту; имао добре певаче, цртаче,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је она домаћа животињица коју жене кад спазе, вриште и задижу сукње увис, и то је она домаћа животињица што грицка мрвице бачене са туђег стола.