Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Вршак витког, стаситог либанског цедра у средини надвисивао је околне кровове. Ето опет сједим у тишини тог омеђеног, заштићеног простора. Ту је све остало непромијењено, у тој завјетрини од времена.