Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Нека, нека! — извињава се путник. — Док нарасте, биће послушнији!... Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине! Бадава, види се одмах што ти је бачка крв! Воле прашину! — рече смешећи се, и пољуби Раду.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам се зажелио жубора воде и клепета каквог млина — рече мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог чича-Трише.
Матавуљ, Симо - УСКОК
ни Приморци, које представљаху „адмирал“ и „капетан“, а на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти ли га пушка за појасом, је ли згодан велики тур итд., чему се Јанко од срца смијао.
— Ја мним ништа друго није, но се човјек зажелио својих домаћих и својих адета — рече Рако. Вуко придаде: — Ама за чудо ми је што од њеког времена не мари ни за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Је ли се поново зажелио Норд-Америке и хоће ли тамо да поведе своју незнанку? Као да одговара на женина забринута питања, с појила се поново
Вала ћу једном ... Дјед Раде, опет, гуди не гледајући ни у кога: — Зажелио се неко вила, видим ја. Испаде од наше Маријане невиђено лијепа кобила, кобила и по.
А кад сам упао код њега у заклон, кадли тамо — све засуто љупинама од ораха. И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник. Делија закратко обори главу и замишљено рече: — Би ми га жао, онако мртвог.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Каза му и како је код цара служио, „па сада — вели — идем кући, већ сам се зажелио, а овдје сврнух да се мало одморим и заложим“. — Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Каткад сам покушавао да их разонодим мојим свирањем. Послије вечере, на којој би ме задржали управници и љекари, зажелио бих да ме опет проведу позаспалим дворанама. На прстима, сасвим тихо, прошли бисмо мимо дуге редове кревета.
Чудно како се с временом модифицирају наши унутрашњи односи! Толико пута зажелио сам да му пишем. Али, наравно, нисам. И то је једна од оних малих жеља које се никад не остварују!... Сироти Главоња!..
Свака благоваоница! Свака затворена просторија у којој се дуго сједи, једе, пуши. Ваљда си се и сам каткад зажелио звјезданог неба над главом! Ушла је госпођа Миззи. Изненађено нас је погледала. — Ихр стреитет?
Ћипико, Иво - Приповетке
” Једнога дана Иво Полић подранио је. Био је одлучио да цео тај дан проведе пешачећи у околини велике вароши. Зажелио се поља и слободног простора. Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности.
У путу са друговима ка цркви, миришући их, зажелио се да окуси комадичак од тих колача, иначе један, мислећи да исповедник неће то опазити.
Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора. Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није чула док је био здрав.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао. Нијесам могао да се наканим: било м
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
летом невидовним, И рукама крећу крстом благословним Дошле су да виде нови станак мио Што га ј’ побрат њихов себи зажелио, Да посвете ове јаворе и дубе И гроб да пољубе.
Ћипико, Иво - Пауци
А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима
— помисли Раде, не осврћући се већ на њу. Пожури да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио. — Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем. У памети сине му и кућа и дијете и Божица ...
У памети сине му и кућа и дијете и Божица ... Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна. А испаван, чио, своје планине и страствене Маше.
Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути. Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири. И чисто презајућ' замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору.
У дућану нашао је много свијета. Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. — Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... — Добро, добро!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, ја сам вам се зажелио мајке: ајте, браћо, да делимо
Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, ја сам вам се зажелио мајке: ајте, браћо, да делимо благо, да идемо сваки својој мајци“. Дружбина га радо послушала.