Не постоји пример употребе речи zacutasmo
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она гледаше све то некаким равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони: — Хвала! — На малу. Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа. — Вама је хладно? — рекох ја. — Не! — Рђаво?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седох а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који је у мени полако кипио и ширио се. Заћутасмо обоје. Она је плела. У соби се ништа није чуло, а тако и споља. Јер беше радни дан па сви отишли на посао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо. Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ово је први пут... У том нешто зашишта кроз ваздух и лупи међ ноге наших коња. Ми сви заћутасмо. Прота, наравно, прекиде тираду о првој бици, и ја га случајно видех како млатара обема ногама, не би ли покренуо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине.
Али ако тако не мисли командант? — Како!... Бесан је био! — разграњава причу Лука. Уто се појави ађутант пука. Ми заћутасмо. Он стаде испред свештеника. — Господине попо, зове вас командант. — Шта кажете?! — запита Момчило згранут.
“ — Ух, богати... — Баш тако? — Тако, богами. Онда се склоним код ађутанта да ме ко не би видео да прислушкујем. Заћутасмо... — Шта ћемо сад? — упита ветеринар. — Што „ми“?... Душан је то удесио — правда се благајник. Је л’?...
— Стога сам слободан замолити команданта, да свештеника овога пука произведе у чин митрополита... Заћутасмо... — Е, то си додао! — Слагао си! — Сигурно је пошашавео од страха! — Да видимо! — Ама шта има да видите?
Запитах га зашто их свлаче. — Ваљда да лакше тону... Заћутасмо... Гледам мало подаље једну подрпану и погурену људску сенку како једва вуче ноге...