Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја куражно изиђох, а врата зацврчаше. — Е сад, Стеване! Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете
растргао, згазио као црва и растрљао да трага не остане од њега и оног пакосног ока, врата наше собице понова зацврчаше. Муњевито звирнем ка вратима и замало нисам вриснуо. — Је л' она? — Она...