Не постоји пример употребе речи zaglusi
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У невиђеном делиријуму радости пијана гомила бурно вриштећи заглуши га. — ...Цео систем човечанског живота... у божанској енергији карактера..... посветити се човечанству.....
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад. Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сердар је све то изасуо онако у душак, не чекајући ничијег одговора. Чисто би се рекло да је грајао, само да себе заглуши и да прекине своју сјету. Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Утом се, и док сам ја помислио: „што би, би“, и кола кренуше, па њихов тресак преко неравне калдрме заглуши последње речи које су нам упутили, а које се свакако односиле на то да се у путу добро чувамо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Касније ће га искуства у томе потврдити: научит ће га узалудности покушаја да самоћу обмане и заглуши вањском вревом.) Прво вријеме у граду лутао сам без циља. Најзад би умор како-тако замијенио циљ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А кад се већ устане... и потрчи, човек тада осети близину смрти, а то сазнање надјача све оно што је мисаоно у њему, заглуши чула, помрачи свест и онда се јури бесвесно... То сам ја све преживео. Био сам сад у сигурноме заклону...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
кроз главу, док је наслијепо, из пуне снаге, ломио кроз млад честар, а онда одједном читав крај око њега тресну се и заглуши га снажним пуцњем. — Трас! Још није доспио ни да схвати шта се то догађа, кад поново двапут грмну: Трас! Трас!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима, — све му то није помогло!