Не постоји пример употребе речи zalosne
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једва је чекао да му се ученици искупе. Они су му попуњавали ону тужну празнину, коју су многе жалосне године у старчевим грудима оставиле... Међу осталим младићима онога времена беше и неки Ђоша Лазић.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили? — Па појео, милостива! — И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?! — Хе, хе, из ваше руке, па не зна човек шта је доста!
Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: »Јао мене жалосне! — говорила би попадија, — а куд би био виртшафт без пáтка.
Куд ћете тако? Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се, па ћете разбити нос. — Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је бог; како то да ми пасира!
— Та погледајте га боље колики је, та није ваљда већи од њега ни онај »зуб времена« што се зове! — Јао мене жалосне! А откуд сад опет коњски зуб! — »Забога, та где сте га само нашли!« вели ми господин владика.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само је проналазач фитиља спавао с брадом на грудима и патентом међу коленима. А Јуришић седи, слуша све оне жалосне историје по реду, мучи се и мисли: Бога му милог, где сам ја ово упао? Ето слушам ја и мучим се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А све што је себи назидао, за то време, у ветар, ето, све се руши. А те рушевине су жалосне, иако су невидљиве, као што се и ветар не види.
Те приче су биле жалосне. Они су, један народ – и тако већ намучен – исељавали. Као што је оно насељавање Немаца, са Рајне и из Лотарингије, у
Теодосије - ЖИТИЈА
И пишући к њему братске и милостиве и жалосне речи, говораше: „Када је твоје преподобије, господине, од нас отишло, и свети отац наш Симеон, као што видимо, духом
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Ових особина нема код свега динарског становништва, али се на њих често наилази. Оне су карактеристика њихове тако жалосне и тужне историје за време дуге турске владавине.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„сећања” на непроживљене ратне дане,- „мржња” према гнусном окупатору — све то у овим саставима поприма чудовишне и жалосне облике, а идејно исповедање се своди на лакрдију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Црној Гори у почетку XИX века просветне прилике биле су жалосне, и још 1826. владика Петар И писао је да у земљи сем њега нема другога »чтеца и писара«.
написао цео један низ љутих сатиричних приповедака и алегорија, у којима су снажно жигосани недостојни сувременици и жалосне политичке прилике.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тужна угледала И тужна се назад дала, Тужна кâно тужна мати, Кадано се с гробља врати, Куд јединцу своме оде У жалосне у пооде. За њом гледа, ох мој Боже, Узаман је, бит не може — Зато да му бол одлане, Зато да је јадну мане?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А около људи тмурни и озбиљни, као да се стиде жалосне улоге. Потпоручник, важан и нарогушен, убеђивао је себе да извршује правду. Онда су осуђеног везали...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту фале једна или две жалосне врбе. Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ...
ЦИПЕЛЕ Високо су се, високо испеле Једне лакиране дамске ципеле, И погледале, са висине Све те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која
ПОЈАВА ЏАМБАСА А вакум Пантић, крут од несреће Ко макета на прослави Првог маја, По глави жалосне мисли премеће, Везује, спаја и прекраја: „Ко само смисли ово умеће? Муци мојој хоће ли бити краја?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и милости некако и гледао га задуго све док су они други, што нису били оковани, радили неке војничке вежбе, пуно и жалосне и комичне сцене, јер сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“
По свему био је то један од оних просјака жалосне судбине, кога је глад гонила негде по овом мразовитом времену, што је пут учинило готово пустим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
хотимице одабраним глувонемим слугама, пре је последица него што је узрок , и пре служи за симболичко уоквирење њене жалосне судбине него што је објашњава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Влаховић), који је донде у мислима изгубљен за столом седио, тихо се пренуо из мисленог сањања на ове даљне, жалосне гласове, и неописано истинито и драстички изговорио је монолог први: Тако је морало бити!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина Тиранства њиног следи жалосне Мучећи муком не осетише.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се б. саде, мора се јако лагати, па ће бити дебеле (ЗНЖОЈС, 19, 201). У куваној води од б., жалосне врбе и краставаца пари се од покостице (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 164). Дробом од б. облаже се мицина (ЗНЖОЈС, 11, 263).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
прхнути у прозрачно небо као шева из незграпне крлетке, натраг у висине, раздвојиће се на хват од земље од ове моје жалосне, ружне љуштуре која ће се распасти од удара на шиљатом камену. Можда је прави тренутак да то и учиним. Баш сада.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, ја разумем смисô жалосне јелинске бајке И њену бескрајну тугу несрећне и болне мајке, Над травним дечијим гробом. Ал' ова свечана туга мисао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изиђох. Дувао је ветар, па ми се чинило као да се смрт злокобно цери, те пожурих да сам што даље од ове жалосне бараке. Дошла је и комисија, те по списку предадох децу. Одмах затим стиже и лађа.