Употреба речи заошијају у књижевним делима


Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности