Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се као мутно полуслепог старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене трепавице: Испред њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да им се пружила прилика да без много труда задуже господарицу тако згодном услугом која ће с њене стране бити запамћена и једном узвраћена. (То је он, верни и одани слуга што је онда нашао младог монаха.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза село на својим кривим ходаљкама.