Не постоји пример употребе речи zaplece
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он доста природно заплеће догађај, уме да дâ интереса, и размршава на вешт начин, на задовољство својих гледалаца. Али у заплетању интрига он
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће. Али грану сад унутра, Кано јарко сунце с јутра: Крчмарово уђе луче, Вељи бокал у наруче.
Јој, како се војске уоштриле! Стоје мртви, брате, на гомиле, Ама нико успрегнути неће, Већ ко може у бој се заплеће. Ох мој Боже, косовска покоља, Де помози коме ти је воља! Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс! Ама таку ми ракију пеци!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке! А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!” А ти с твојим варљивим ласкањем у вечној нас задржаваш чами, Да озбиљски
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан. — Ракија, Мићане, ракија! Немој завијати.
Не да нам се спавати... те дођосмо да... — заплеће језиком отац Сопронија. — Не шједај, Симеуне, на ту клупу! — викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.” И тако из најсрећнијих дана његова живота остаде човеку име Коста Земљотрес.
Позли му, стаде да заплеће језиком, и сруши се Бранку у наручје. После четири дана гробље однесе господина Тому. Све је било пристојно и мирно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а на лево раме исплазио језик, па му ландара лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос-појас... „Их, што је несрећник!“ веле једни.